ŽIVE NORMALAN ŽIVOT, KAO I SVI MI: Ljudi zaraženi HIV-om ne smeju biti DISKRIMINISANI, važno je da konačno SHVATIMO

Sećanje na preminule od side (AIDS-a) je jedna od najstarijih i najvećih mobilizacionih kampanja koja ima za cilj podizanje svesti u vezi HIV-a i AIDS-a na globalnom nivou, a koordinisana je od strane Globalnog zdravstvenog saveta. U našoj zemlji obeležava se po 18. put.

"Širimo ljubav i solidarnost za snažnije zajednice" je glavna poruka ovogodišnje konferencije. A stručnjaci, kao i svake godine ponovili su da HIV i AIDS ne mora biti smrtonosna bolest ukoliko se otkrije na vreme i ukoliko osobama sa HIV-om na vreme budu omogućene terapije.

Doktorka Danijela Simić rekla je za portal Espreso zašto je važan dan sećanja na osobe preminule od AIDS-a, ali i kako diskriminacija utiče na rešavanje globalne infekcije HIV-om i AIDS-om.

- Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a je kampanja koju vode osobe koje žive sa HIV-om i on ima za zadatak da podigne nivo znanja o HIV-u, nivo značaja o tome da osobe koje imaju neki rizik u ranijoj ili bliskoj prošlosti da se testiraju na HIV, da im se što ranije dijagnostikuje bolest i da se leče. Na taj način štite svoje zdravlje da ne obole od AIDS-a i da ne umru od AIDS-a, ali i ako je osoba na redovnoj terapiji može da se kontroliše reprikacija virusa u organizmu, odnosno ne može ni da prenese virus na druge osobe. Jako je bitno da svi razumemo, da podržimo osobe koje žive sa HIV-om, da budemo solidarni jer na način kako sada funkcionišemo osuđujući i stigmatišući osobe, što nikako ne treba, mi samo odugovlačimo i odgađamo odluku onih koji su u potrebi da se testiraju i da saznaju da su HIV pozitivni i da se te osobe plaše da će biti odbačene, prvenstveno od strane porodice, a onda i društva. Da će možda izgubiti posao. To je nešto na čemu moramo raditi. Treba smanjiti osuđujući stav, a moramo podržati osobe koje žive sa HIV-om i očekujemo da će se na taj način veći broj osoba testirati, veći broj dijagnostikovati, kako u svetu, tako i u našoj zemlji. I nadam se da ćemo do 2030. godine okončati HIV pandemiju kao Javno zdravstveni problem, što znači da će i dalje biti infekcije, ali neće predstavljati javno zdravstvenu pretnju.

Redovno uzimanje terapije u potpunosti omogućava normalan život ljudima inficiranim HIV-om

- Ukoliko se HIV na vreme dijagnostikuje, smatra se da će osoba inficirana HIV-om samo 5 godina kraće živeti nego osoba koja nije inficirana. Ako je prosečan životni vek 75 godina, osoba sa HIV-om može da živi 70 godina, bez problema, da ima svoju porodicu, da rađa decu, sve to mora da bude pod kontrolom, da bude praćeno od strane kliničara, osobe moraju redovno da uzimaju terapiju, terapija je dostupna i besplatna i to beležimo kao dobre rezultate u ovoj oblasti.

Doktorka Simić još jednom nam je pojasnila i da osobe zaražene HIV-om apsolutno mogu da imaju zdrave potomke, što dokazuju rođene bebe prethodnih godina.

- Tokom začeća, ali i tokom trudnoće, ukoliko je žena HIV pozitivna jako je važno da zna da je HIV pozitivna. Ima žena koje ostanu u drugom stanju, žele trudnoću i dete, a ne znaju da su HIV pozitivne pa postoji visok rizik da mama tokom trudnoće, porođaja ili dojenja prenese HIV na bebu i taj rizik ide i do 40 odsto. S druge strane, ukoliko žena zna da je HIV pozitivna, trudna je i želi tu trudnoću, ona će odmah biti uključena na lečenje i praćenje, na odgovarajući način će se završiti taj porođaj i neće dojiti svoju bebu već će je hraniti veštačkim zamenama. U našoj zemlji imamo preko 40 dece koju su rodite HIV pozitivne mame, deca su nezaražena, normalno žive, tako da žene koje su zaražene HIV-om mogu da rode zdravo dete, ukoliko to znaju i na programu su prevencije.

Doktorka Simić prenela nam je i rezultate kojima raspolaže Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

- U našoj zemlji je od 1985. godine kada su registrovani prvi slučajevi obolevanja od AIDS-a do danas, nesto više od 4.000 osoba ima dijagnostikovanu HIV infekciju, od kojih je nažalost skoro polovina obolela od AIDS-a, a jedna četvrtina preminula od AIDS-a. Tokom prošle 2022. godine u našoj zemlji novodijagnostikovane su 164 osobe inficirane HIV-om, 52 osobe obolele od AIDS-a i nažalost, 20 osoba je preminulo od AIDS-a. Broj umrlih od AIDS-a je prošle godine nešto veći u odnosu na 2021. godinu kada je 14 osoba preminulo od AIDS-a. Polovina svih novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om u 2022. godini je registrovano na teritoriji grada Beograda, 51. osoba je registrovana u Vojvodini. I dalje dominira seksualna transmisija HIV infekcije. 12 puta je više muškaraca među zaraženima i obolelima i to je donekle trend koji se održava, ali polako raste i broj žena kojima je dijagnostikovana HIV infekcija. To su mladi ljudi, preko 30 odsto su osobe od 30 do 40 godina, trećina novoinficiranih je bila uzrasta od 20 do 29 godina, odnosno najmlađa osoba kod koje je dijagnostikovana HIV infekcija ima samo 22 godine, a najstarija 70 godina, zaključila je dr Simić.

Đurica Stankov, čovek koji se godinama bori sa diskriminacijom zbog svog HIV statusa uputio je važne reči svima o načinu ophođenja okoline prema HIV pozitivnim osobama.

- Nakon punih 19 godina sa ovom infekcijom i sa minimalnim zdravstvenim problemima, mogu da kažem da je terapija savremena. Posle dugogodišnje borbe u prevazilaženju pojave stigne i diskriminacije u društvu, ona je još uvek zastupljena, nažalost, često se susrećemo sa diskriminacijom od najbližih što je nedopustivo u 21. veku, ali nam je to sa druge strane i podstrek da i dalje radimo na snižavanju stigne i diskriminacije, i da radimo na edukaciji stanovništva, kako bi se obezbedio zajednički pejzaž gde ćemo svi živeti kvalitetnim životom, zaključio je Stankov.

Bratislav Prokić iz Udruženja "Potent" koje su osnovale i čine osobe zaražene HIV-om, kao i Stankov, osvrnuo se na problem diskriminacije i osude sa kojim se ovi ljudi suočavaju.

Ovaj dan sećanja da preminule od AIDS-a je najvažniji dan u godini za nas, važniji i od 1. decembra, iako je on poznatiji. Tragedija izgubljenih života od AIDS-a, ali i sve ostale koje pogađaju naše društvo nas podstiču da malo zastanemo i pokušamo da nađemo odgovore na pitanja da li možemo da se čujemo, razumemo, solidarišemo, da li možemo da uradimo nešto za dobrobit naše zajednice. Ja sam ove godine izgubio dva korisnika koja su se ubila, nakon saznanja da imaju HIV. Ne ubija virus, za virus imamo savremenu terapiju, ubijaju strah, dezinformacija, osuda i diskriminacija, rekao je Prokić.

Profesor doktor Daniela Marić je specijalista infektivnih bolesti iz Novog Sada i na konferenciji je govorila o načinu lečenja HIV-a u Vojvodini i problemima sa kojima se suočavaju lekari kada je terapija u pitanju.

- Trenutno u Vojvodini lečimo 422 pacijenta koji dolaze na terapiju jednom u 6 meseci. Tada im proveravamo i nalaze krvi i rezultati su zadovoljavajući. 97,2 odsto naših pacijenata nema virus u krvi, što znači da nisu zarazni i da redovno uzimaju svoju terapiju. Osobe koje žive sa HIV su spremne da uzimaju terapiju redovno i da time zaštite sebe, ali i druge. Problematika je što gubimo korak sa svetom jer od 2018. godine nismo dobili novu terapiju. Spisak za lekova za lečenje HIV-a je dugačak, ali su to lekovi od kojih 80 odsto njih više ne koristimo jer su toksični., rekla je doktorka Marić i dodala:

- Moja velika pasija je terapija HIV- a putem PrEP-a, odnosno jedna tableta koja sprečava infekciju HIV-a. Činjenica da više niko ne mora da dobije HIV je fenomenalna, ne znam gde je problematika da se takva tableta obezbedi i da osobama koje su u riziku damo i tu opciju na bezbedan način. Ljudi su čuli da ovo postoji i pokušavaju na različite načine da do njega dođu, a nama je jako važno da se ovaj lek uzima uz nadzor kako bi bio bezbedan i sto odsto efikasan.

Treća stvar na koju se profesorka Marić osvrnula jeste PEP

- Ako se ja sutra ubodem na iglu, nelečenog pacijenta, moram sebi da kupim lekove kako bih sprečila dadobijem HIV. Mislim da je to u potpunosti nedopustivo, ja sebi ne mogu da napišem lek. Lekari i medicinsko osoblje daju sve od sebe, ali ako dobiju profesionalni PEP nemaju terapiju, zaključila je profesorka i dodala da je danas HIV hronična nezarazna bolest, kao i hipertenzija ili dijabetes.

Profesor doktor Jovan Ranin, infektolog Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS-a osvrnuo se na cilj da do 2030. godine imamo jednu veliku nulu i naveo da li smo mi blizu toga.

- Od 2011. godine samo 30 odsto zaraženih AIDS-om od njega i umire, umiru od metaboličkih sindroma, pridruženih bolesti, a HIV držimo pod kontrolom. Imamo 2 cilja u lečenju, prvi je zaustavljanje epidemije ranom dijagnostikom, ranim lečenjem i adekvatnom terapijom, drugi je da ljude koji žive sa HIV-om učinimo zdravim i radno sposobnim kako bi doprineli ovoj zemlji, a ne pravili dodatne troškove, rekao je profesor Ranin i dodao:

- Do pre par godina sam sa ponosom isticao da smo blizu svetskog lečenja 90 odsto, ali to sada ne mogu da kažem i to je apel Fondu koji je prethodne dve godine zaboravio na nas. Raznovrsnijim lekovima ćemo postići personalizaciju i tako odrediti terapiju posebnu za svakog čoveka. Ti lekovi ne povećavaju troškove, neki koje imamo se i ne koriste više i sve zajedno to nema ekonomski, medicinski niti bilo koji drugi razlog da se to ne uradi, a sa druge strane puno koristi jer ćemo doći u situaciju da za 10 godina imamo skok epidemije, što nikako ne smemo da dozvolimo, zaključio je profesor doktor Jovan Ranin.

O dostupnosti zdravstvene zaštite, dostupnosti u zajednici, o parničnoj podršci i o sposobnosti društva da se izbore sa stignom i diskriminacijom i ovogodišnjoj poruci "Širimo ljubav i solidarnost za snažnije zajednice", govorio je Goran Radisavljević, direktor TOC.

- Jedna od najvažnijih stvari je centralizacija, pa tako imamo centre za lečenje od HIV-a. Ali je važna i prevencija, za koju imamo podršku Ministarstva zdravlja i Globalnog fonda, te je tako važno da uključimo i lokalne samouprave. Imamo 10 gradova u Srbiji koji su potpisali Francusku deklaraciju i to je zaista pohvalno jer smo time napravili pomak drugi u svetu po gradovima brzih odgovora. HIV mora da se pojavi u Akcionim planovima za javno zdravlje i u budžetima drugih Akcionih planova kao što su za mlade, za pružanje socijalnih usluga i na taj način pokušavamo da pospešimo trenutnu situaciju. Trenutno smo u procesu izrade jednog od najmodernijih vodiča za lečenje na Balkanu, što će doprineti i dobijaju moderne terapije.

Posebnu pažnju posvetio je priči o solidarnosti, govoreći o činjenici da se prvi slučaj HIV infekcije pojavio krajem osamdesetih godina, ali stigne još uvek ima.

- Koliko god se radilo na edukaciji mladih i starijih mi stignu i dan-danas imamo. Kroz novi program "Reject" pružaćemo podršku diskriminisanim i stigmatisanim ljudima koji nisu usko vezani za HIV i dodao:

- Prošlogodišnji slučaj u Zaječaru gde su devojčice od kojih je jedna maloletna, a četiri mlađe od 20 godina diksriminisane tako što su preko društvenih mreža targetirane, gde je rečeno da su HIV pozitivne i zarazile preko 500 ljudi. Informacija se tako brzo širila da devojke nisu mogle da izađu na ulicu. Maksimalno su stigmatizovane, maksimalno diskriminisane i njima je bilo narušeno mentalno zdravlje. Dali smo im pravnu pomoć i podršku i nadam se da će ovo pružiti dobar primer i da se svi zapitaju da li će bilo šta da iznose preko društvenih mreža ako ne proveri informaciju. I važno je naglasiti da su sve te devojke HIV negativne, a na osnovu HIV-a su diskriminisane jer su izneti lažni podaci i možete zamisliti kako se one osećaju u ovoj sredini, zaključio je Radisavljević.

Pričom o HIV-u, AIDS-u, novim terapijama i prevenciji mora se omogućiti zdrav, nestigmatizovan život bez diskriminacije, sa apsolutno svim pravima koje imaju i ljudi koji nemaju HIV infekciju.

(Espreso)