"MOŽE SE DESITI NAMA ILI NEKOM NAMA BLISKOM": Obeležavamo DAN SEĆANJA na žene žrtve nasilja, BROJKE SU ALARMANTNE!

Femicid u Srbiji iz godine u godinu sve više eskalira. Iako su preduzete zakonske mere protiv nasilja nad ženama, i dalje se beleže alarmantne brojke femicida.

Danas je Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja, a mora se naglasiti da je situacija i više nego zabrinjavajuća!

U prošloj godini ubijeno je 25 žena i jedna devojčica, a prema podacima Autonomnog ženskog centra, samo u prvih pet meseci ove godine ubijeno je 15 žena i dve devojčice! Prema njihovim rečima, sa sigurnošću se može tvrditi da je u tri slučaja femicida u 2023. godini nasilje bilo ranije prijavljivano institucijama.

Na konferenciji koju je Autonomni ženski centar održao konstatovano je i da pojedinci u sistemu ne rade svoj posao.

Da insitucije često zakažu i ne urade svoj posao kako treba tvrdi i Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, koja je u razgovoru za Espreso objasnila gde i kako se prave greške koje mogu da dovedu do stravičnog ishoda.

"Nasilje se prijavljuje policiji ili tužilaštvu, a oni vrlo često ne reaguju na adekvatan način koji bi možda spasao živote tih žena. Nažalost, svake godine se događa da žene prijave nasilje i da ne naiđu na adekvatan odgovor i reakciju institucija. Sa nasilnikom bi trebalo da se obavi razgovor i izvrši procena koliko je opasan po okolinu, prvenstveno po partnerku koja je nasilje prijavila, pa da se primene određene mere. Međutim, umesto toga se vrlo često dešava da se nasilnik odmah pusti ili se ni ne obavi razgovor sa njim, da predmet završi negde u fioci i onda ili žena nastavlja da trpi nasilje ili dođe do ubistva! Meni je strašna pomisao da nekom život toliko malo vredi da odluči da ubije ženu, pa sebi da oduzme život ili da ostatak života provede u zatvoru, a imamo slučajeve da vrlo mladi ljudi izvrše takve zločine. Ne mogu da razumem da u 21. veku imamo takva shvatanja kod mladih da ako nešto ne ide onda ne treba gurati na silu i da se vode onim "ili ćeš biti moja ili ničija", pretpostavljam da su loše učeni, vaspitavani", kaže Stanojević za Espreso.

18. maj je 2017. godine zvanično proglašen za Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja, zbog čega baš taj datum?

"Između 16. i 18. maja 2015. godine dogodilo se sedam ubistava žena i smatra se da je to bio povod da se baš ovaj dan odredi za Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja", objasnila nam je Vesna Stanojević.

Nažalost, Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja ne ističe se i ne obeležava na neki poseban način što je poražavajuće s obzirom da se radi o ljudskim životima.

"Verovatno da će danas biti dosta novinskih natpisa i televizijskih emisija, ali da će se na tome završiti. Mislim da je to nedovoljno jer ipak su u pitanju ljudski životi, to se može desiti i nama i nekom nama bliskom i toga moramo da budemo svesni! Dugo sam u svemu ovome i znam kakvi su komentari, kako ljudi razmišljaju kada se ubistvo žene dogodi - "ma to je tamo negde, ko zna šta je radila, što se udavala za njega" i slično, što je po meni velika sramota da se na taj način komentariše jer svi imamo seste, ćerke, rođake", kaže naša sagovornica.

Da li dovoljno govorimo o nasilju?

"Prethodnih dana sam vrlo često u medijima, trenutno svi govore o nasilju, ali to nije prvi put. Bila sam u mnogim situacijama vrlo prisutna u medijima i ne samo ja već i mnoge organizacije i pojedinci koji se bore protiv nasilja, međutim, to je nešto što potraje samo nekoliko dana i zatim padne u vodu. Mislim da se nedovoljno sistematski o tome priča, budu propraćena dešavanja koja su trenutna i za sve nas život se nastavlja dalje, ali za onog ko je nekog izgubio život staje i iz tog razloga mislim da moramo napraviti da se o nasilju govori sistematično, smatram da bi trebalo da se zakon izmeni ili dopuni tako da se stavi do znanja svim nasilnicima da će se njihova dela brže kažnjavati, da neće moći da prođu nekažnjeno", kaže naša sagovornica.

Gotovo uvek se apeluje da nasilje mora biti prijavljeno i da ne smemo ostati nemi na to što se dešava oko nas, međutim, iskaz žrtve je ključan i ukoliko neko treći prijavi nasilje.

"Ukoliko treća osoba prijavi nasilje procedura je ista, ali ukoliko se policija obrati ženi koja je žrtva, a ona ne potvrdi da se nasilje desilo, nema ništa od postupka i sve pada u vodu! To se često dešava, policija izađe na teren ali žrtva negira da se nasilje dogodilo, a bez njene saglasnosti i izjave ne može se ništa. Žene ćute jer se plaše šta će biti kada nasilnik izađe iz pritvora, da li će im se svetiti ili njhovoj porodici i šta je sve spreman da uradi", objašnjava Stanojević za Espreso.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je sve građane Republike Srbije da prijave nadležnim organima i instituciji na čijem se čelu nalazi svaku sumnju i sva saznanja o nasilju u partnerskim ili porodičnim odnosima koja se dešavaju u njihovom okruženju jer se samo blagovremenom i adekvatnom reakcijom na nasilje može sprečiti fatalan ishod.

"Postoje slučajevi da neko vrši nasilje nad ženom, da se za to zna i da je na kraju ubije, a postoje slučajevi da se ubistvo žene dogodi a da pre toga nije bilo nasilja i niko u okruženju nije ni slutio da će doći do ubistva. Zbog toga apelujem na sve žene koje trpe nasilje u porodici i u partnerskim odnosima, ali i na njihove rođake, prijatelje i komšije, da nadležnim organima prijave nasilnike koji ih zlostavljaju“, naveo je Pašalić povodom 18. maja - Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja.

Pašalić je ukazao da trpljenje nasilja otvara začarani krug nasilja koji može imati tragične posledice po žrtvu, ali i novi krug nasilja tako što od dece koja prisustvuju tom nasilju pravi ili buduće nasilnike ili buduće žrtve.

Zaštitnik građana je podsetio da je krajem marta pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada nadležnih organa na osnovu medijskih objava da je u Jagodini od zadobijenih povreda preminula majka petoro dece nakon što ju je pretukao vanbračni partner koji je uhapšen, tokom kojeg je utvrđeno da žrtva nije prijavljivala policiji nasilje koje je trpela, ali i da njeni najbliži srodnici, prijatelji i poznanici takođe nisu prijavljivali nasilje iako su imali saznanja o tome.

Pored policije, i Gradski centar za socijalni rad u Jagodini je, u okviru postupka kontrole koji je okončan, naveo u izjašnjenju Zaštitniku građana da nije imao prijave niti saznanja o narušenim partnerskim odnosima žrtve i njenog vanbračnog partnera, kao ni o tome da žrtva trpi partnersko nasilje.

"Neprijavljivanje nasilja je u ovom slučaju dovelo je do fatalnog ishoda. Zbog toga, ponovo apelujem na sve naše građane da prijave saznanja, ali i svaku sumnju da se u njihovoj blizini ili okruženju dešava nasilje nad ženama“, naveo je Pašalić.

Strah je najveći razlog zbog kog žrtva ne prijavljuje nasilnika i nada da će se on promeniti

Gospođa Vesna Stanojević je za naš potral ispričala koji su potencijalni razlozi zbog kojih žene trpe nasilje.

"Mnogo je razloga, ali postoje nekoliko ključnih zbog čega se žene odlučuju da trpe nasilnike. Ja govorim o ženama koje smo mi imali prilike da upoznamo i vidimo, žene koje su progovorile o nasilju i koje smo lično imali prilike da sretnemo. One trpe nasilje uglavnom nadajući se da će se nasilnik promeniti, to je jedan od najbitnijih razloga. Ukoliko muškarac ima problem sa alkoholom ili nekom drugom zavisnošću, žena se nada da će to proći i da je ustvari samo faza, da on zapravo nije takav", keže ona.

TRPE NASILJE ZBOG DECE

"Sledeći bitan razlog su deca, od žena vrlo često možete čuti da nasilje trpe zbog dece, zato što smatraju da je partner dobar otac, da deca treba da rastu uz oca, a kada je pitate da li su deca srećna i ona sama će reći da nisu. Znaju one dobro da nije rešenje da ostaju u takvim brakovima i da ne donose dobro ni sebi ni deci, to je samo razlog da odugovlače jer su deca prva u takvim odnosima vrlo nesrećna", kaže Vesna za portal Espreso.

MATERIJALNE STVARI, PODRŠKA PORODICE

Koordinatorka Sigurne kuće navela je da je treći razlog taj materijalni momenat, kada je u pitanju neko ko nema uslova, nema mogućnost da se zaposli, mnoge žene danas nemaju ni srednju školu i prosto zavise od parnera, i znaju da nemaju drugo rešenje.

"Dalje je veoma bitna podrška koju one nemaju od svojih najbližih, kada primarna porodica neće ili ne može da pomogne. Ako je u pitanju ćerka, ona će dobiti odgovor vrlo često kako je sama birala muža i kako je dužna sada da ga trpi i tada ona nema nikakav oslonac u životu. To su glavni razlozi. Može da bude i ljubav ili vera da je on čovek njenog života", kaže koordinatorka Sigurne kuće.

NIPODAŠTAVANJE ŽENA U SRBIJI

Poslednja stvar, koja je neizostavna, je što je ženu sramota. Ženama se ne veruje, u Srbiji su žene uvek i za sve krive pa se osećaju loše da bi uopšte zatražile pomoć, neretko dobiju objašnjnje da su one bolje kako bi bili i muškarci, itd.

Stanojević se susretala sa raznim profilima žena koje trpe nasilje, te ističe koliko je bitno prijaviti nasilnika. Ispričala je kako ukazati ženi na problem, da li je uopšte svesna šta joj se dešava.

"Mi možemo da šaljemo razne poruke, do nekih stigne, a do nekih nikad. Na problem mogu ukazati samo ljudi u njihovom orkuženju i one, uz njihovu podršku treba da shvate da moraju prijaviti nasilnika. Jednostavno ne možete dopreti do određenog broja žena koje ćute", kaže ona.

Takođe, objasnila je da ukoliko žena sama ne želi da prijavi problem, da tu niko ne može pomoći.

"Svakoj ženi može da se kaže ili da joj se približi da je u problemu, ali ako ona negira problem ne možete nikako da priđete. Sve zavisi od same žene, one koje su pokušale da izađu iz takvih odnosa one će izaći. Pitanje je kako mogu dalje, ali mi smo uz svaku ženu koja se bori sa nasiljem, to mora prestati", zaključila je Vesna Stanojević.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36

Na SOS telefonu kao i u individualnim konsultacijama rade specijalno edukovane konsultantkinje za rad sa ženama koje su preživele traumu muškog nasilja i imaju višegodišnje iskustvo u ovoj oblasti. Podrška ženama kroz konsultacije ima za cilj osnaživanje žena da izađu iz situacije nasilja. Razgovori na SOS telefonu mogu biti anonimni.

Konsultantkinje se rukovode osnovnim principima, a to je da:

sva ispričana iskustva SOS telefonu i u konsultacijama su poverljiva

veruje se iskazu žena koje su preživele nasilje

žena nije kriva za nasilje koje je preživela

nasilnik je odgovoran za nasilje

nasilnikova je krivica i sramota

Konsultantkinje podržavaju žene:

da prave sigurnosni plan ukoliko su u opasnim situacijama

da znaju koje institucije im mogu ponuditi koju vrstu podrške

da izađu iz logike žrtve i ćutanja i budu proaktivne u procesu izlaženja iz nasilja

da postave granice prema nasilju

da razrade svoja traumatska iskustva i osnaže svoje pozitivne osobine

da veruju sebi i ponovo zavole sebe

da razmotre moguće izbore i izaberu kako žele da žive

Bonus video:

(Espreso/Dijana Spasov)