MARIJI SU SE NA POČETKU SVI SMEJALI, A SAD ZGRĆE OGROMNE PARE: Od 1 NEOBIČNOG posla kupila je i PENTHAUS (FOTO)

Za mnoge biznise, potrebno je da se nađete na pravom mestu u pravo vreme, a jednoj Mariji se upravo to desilo - pre 17 godina ušla je u svoju garažu i prvi put u životu ispekla na vrelom ulju uštipke, ravno njih 88 komada, ostalo je istorija.

Naime, Marija Vučković iz sinjskog zaseoka Vučkovići kraj Sinja u Hrvatskoj, pre 17 godina ispekla je svoje prve uštipke. Tada joj se upalila lampica da već sutra na ćošku kraj sinjske katedrale bude naoružana do zuba s pokretnom pečenjarom za uštipke. Svet se propeo na zadnje noge, "s nazadnim dobacivanjem, ismejavanjem i ruganjem".

Išli su dotle da su joj ubrzo dali i nadimak Mara uštipak. Promisli tada Marija "ma*icu vam vašu, da vam ma*icu vašu, zapamtićete vi Maru uštipak i dan kada ste me tako u sprdnji nazvali". I bi tako. Danas se Sinj po tri simbola poznaje, Gospi, Alci i sinjskom uštipku "Mare uštipak".

Stvorila je ona od njega brend, ispekla ga prva u uličnoj prodaji u celoj Hrvatskoj. I pokrenula lanac onih koji kopiraju njenu ideju. Od uštipaka je postala preduzetnica, od njih sagradila i prvi sinjski penthaus u svojoj kući za odmor, uz njega i zatvoreni bazen s grejanom vodom za turizam od 365 dana. Dobila i titulu ambasadorke turizma.

"Kada sam s tih prvih 88 na poslužavniku iz garaže izašla, majka i pokojni otac su počeli da viču 'stani, ne sramoti se, ne idi napolje, šta se glupiraš'. Ali ja sam tvrdoglavi živac, kad nešto naumim i znam da je to to, nema stajanja, teram svoje. I evo mene sutradan na uglu kraj katedrale, usred Sinja", priča Mara, piše Slobodna Dalmacija.

Donela je tada sa sobom školsku klupu, gorionik koji je služio kad bi kod kuće klali prasad i onda topili mast, kutlaču, kantu za mišanje smese i roštijeru onu od ispod sača jer je, kako kaže bila najšira.

Kako je krenula da peče, odmah su krenuli i zlobni komentari.

"To je taj naš mentalitet, čim nešto radiš, a nisi kopirao nikoga onda si na poslužavniku za ruganje. Počeli su da mi govore 'a sramota je praviti uštipke... pa kako možeš'. I kako mi je ime Marija, daju mi nadimak Mara, Mara uštipak. Ali neka, kako su mi ga dali, dobro su ga dali, sada me cela Dalmacija i šire po njemu poznaje. Hvala im na tome", kaže Marija, kasnije i prva pobednica na takmičenju u kvalitetu sinjskih uštipaka.

"Posao bujao kao kvasac"

I malo pomalo krene posao kao lud, nateravši je na verifikaciju svog uličnog biznisa. Puna dva meseca obilazila je gradske kancelarije kako bi joj dali dozvolu za celogodišnji rad. Dosađivala im je svako jutro, uporno bi čekala opštinare, dok se neko nije sažalio i naredio "dajte ženi neka radi, neka pokuša. Pa neće dva metra u sinjskom centru nekoga ubiti" - seća se ona rečenice kao da je juče bilo.

"Krenem ja od jednog štanda, s vremenom nastanu dva, pa dođu i kućice, tri radnika i ja četvrta, posao je bujao kao kvasac. Godine rada i rada, dan, noć. Slobodne dane imam samo za Božić, Uskrs i Novu godinu. Sve ostalo ja sam na nogama kraj štanda i u mom malom prostoru iza, svaki dan isti, svaki dan radni. Kad se pripremam za sajam u Benkovcu spavam samo sat vremena. Lani sam posle Alke i Velike Gospe pukla ko cvrčak od posla, Bože dragi koliko sam ih tada napekla. I prvi put da sam tada otišla na godišnji odmor, pet dana u komadu", ispričala je Marija, piše Slobodna Dalmacija.

"Rad mi je doneo i moj penthouse"

Na pitanje šta bi rekla onima što na kafama i parkovima sede i plaču da nema posla, Mara je odgovorila:

"Jučerašnji krv da mi Bog prosti, da ga umaču u vodu, ja im ne bi dala. Ko mene pita kako je meni dok radim od jutra do sutra. Jer ako ja ne otvorim svoj dućan i štand, neće biti ni centa zarade, ni dinara kod kuće. Meni je dan kratak. Ali mi je taj rad doneo i moj penthouse, kuću za odmor i bazen. Sve je to od temelja uštipaka počelo i stvoreno", kaže Mara.

Ambiciozna je, čvrsta, snažna kao kamen. Samohrana je majka dvojice sinova, sama ih je uz pomoć svojih roditelja na pravi put izvela, obojica joj kada treba pomažu u poslu. Ljudi je prepoznaju, traže da se s njom slikaju. Misle kako se iza nadimka Mara uštipka krije neka bakica. A ono, zgodna žena, vitka, crne kose duge, uvek složene u urednu punđu, našminkana, s finim nakitom, lepo obučena, dugih nalakiranih noktiju. Mare uštipak je dama, ali i poslovna žena. Nakon što je uvidela da u Sinju fali turističkih kapaciteta, dedovinu je pretvorila u kuću za odmor. Na vrhu kuće u prvom sinjskom penthausu krije se vidikovac i đakuzi za goste.

"Svaka kuća za odmor uvek ima istu stvar, krevet za leć, toalet, tuš, TV. A ja sam želila više, želim da ponudim emociju, sinjsku alkarsku tradiciju i kuću koja će turizam imati 365 dana u godini. Zato je puna detalja", kaže Mara.

Ambasadorka turizma

Zbog primene istorijskih detalja ideja, kuća joj je prepoznata kao posebna turistička ponuda. Zato je i dobila titulu ambasadorke turizma. Ulaskom u turističke vode poželela je da nauči nešto više, zato redovno odlazi na sajmove, konferencije, kongrese, uči, usvaja nova znanja.

Mara je dokaz kako se sve može, i biti samohrana majka i voziti kombi, i preko svojih ženskih ruku doneti sav, ali sav, kompletni građevinski materijal potreban za gradnju njenih nekretnina. Dvadeset kilograma je smršala u godini dana na "baušteli" dok je kuću i bazen građom snadbevala, i radnike na gradilištu nadgledala.

I evo opet zlobnika na delu, nikada ne staju. Priča kako ju je kraj kuće zaustavila grupa lokalaca. Sede oni, sunčaju, piju...Evo i Mare u kombiju punom građevine.

"Alo Mare, stani, a šta ćeš sada kada si penthaus napravila, šta opet novo spremaš, gde ćeš sad" provociraju oni.

A Mare se muški nalakti na prozor kombija pa im odgovori:

"Sad ću u Beograd, na operaciju promene pola. Da postanem muško i ... vam mater, a oni ućutali u sekundi", rekla je Mara, piše Slobodna Dalmacija.

Usput, ima vremena i za poljoprivredu, radi i vino s etiketom Didovine. U pripremi su i darovi za goste. Piše i poeziju, jednu knjigu već je izdala, a ima već u pripremi i zbirku za decu.

"Nađe se vremena. Jako volim da pišem poeziju, to su ti neki trenuci koji se u meni u hodu rode, stavim ih na papir, ljudi ih jako vole. A onda opet iz mene izađe ona vrela krv i opet krenem žustro naprid. Nema kod mene glume i mrzim laž. Imam prijatelje za prste jedne ruke, druga je prazna. To me možda i čini žalosnom, ali ljudi su takvi, zavidni i vole da iskorišćavaju.

Tako je prva svoje uštipke obukla u papirnatu haljinicu sa svojom pesmom na poleđini. Zovu je kraljicom dalmatinskog uštipka.

Bonus video:

(Espreso/ Slobodna Dalmacija)