JEZIK MIRA ŽIVI U SRBIJI: Zarković za Espreso otkriva kako je zahvaljujući ESPERANTU obišao pola SVETA! (VIDEO)

Esperanto, koji je umesto engleskog trebalo da bude univerzalni, nastao je pre 136 godina sa idejom da jezik više ne bude barijera u povezivanju ljudi iz svih krajeva sveta.

Poznavaoci esperanta, iako malobrojni i rasuti po celoj planeti, danas su vrlo dobro povezani zahvaljujući upravo ovom nadnacionalnom i međunarodnom jeziku. Gde god da se nađu, mogu pozvati esperanto udruženja ili pojedince i dobiće prijatelje i dom u svakoj zemlji.

Esperanto nije nastao od jednog naroda ili jedne velesile, koja bi svoj jezik nametnula drugim narodima. On je napravljen planski, te je neophodno manje vremena za njegovo usvajanje.

Prvi udžbenik esperanta objavio je 1887. godine u Varšavi poljski lekar Lazar Ludvig Zamenhof pod pseudonimom "Dr. Esperanto" (lekar koji se nada), što je kasnije postalo i ime samog jezika.

Govorna zajednica esperanta postoji već više od jednog veka, a čine je brojni govornici okupljeni u hiljadama klubova, grupa, udruženja, strukovnih i nacionalnih saveza na svim kontinentima.

Da će postati jedan od njih, tada 16-godišnji Jovan Zarković iz Bečeja nije mogao ni slutiti, kada se, sada već davne 1972. godine, prvi put susreo sa esperantom.

- Sa esperantom sam su susreo sasvim slučajno. U leto 1972. godine, kada sam imao 16 godina, preselio sam se iz Starog Bečeja u Pančevo, gde nisam nikoga poznavao. Bilo je leto, do početka školske godine sam imao skoro dva meseca. Pošto sam u gimnaziji učio samo ruski i latinski, iz dosade sam otišao u knjižaru i kupio seriju knjiga „… u sto lekcija“ (engleski, francuski, nemački, španski i talijanski). Na polici je bio i mali udžbenik esperanta, za koji nikada ranije nisam čuo. Kupio sam i njega. Počeo sam da svaki dan samostalno učim po jednu lekciju svih navedenih jezika. Već posle dve nedelje sam video da učenje esperanta napreduje neuporedivo brže nego bilo kog drugog jezika (a privuklo me je i to, što esperanto po strukturi nije evropski jezik – spada u grupu aglutinativnih jezika). U udžbeniku sam našao adresu esperantskog kluba u Beogradu, gde sam otišao da kupim rečnik i nešto od literature. Tu sam čuo da će sledeće (1973) u Domu sindikata biti svetski kongres esperantista, kojem će prisustvovati oko 2000 delegata iz celoga sveta. Poželeo sam da to vidim, i prekinuo sam učenje ostalih jezika (osim ruskog, koji sam kasnije studirao, i sada sam prevodilac za ruski jezik). Ukratko, posle godinu dana, 1973. godine, imao sam priliku da na esperantu normalno razgovaram sa Crncima, Japancima, Kinezima…, kaže za Espreso predsednik Udruženja esperantista Srbije Jovan Zarković.

Jezička struktura ovog jezika podržava prirodni tok ljudskog razmišljanja i logičniji je od nacionalnih jezika. Meseci učenja esperanta odgovarali su godinama učenja jezika kao što su engleski ili francuski.

Zbog pretežno evropske osnove korena reči, na primer, ljudima iz Azije je potrebnije duže vreme za njegovo usvajanje, ali ipak manje od vremena za učenje nekog drugog azijskog jezika.

- Svaki jezik, da bi se znao, zahteva trud i učenje. Lakoću esperanta ne predstavljaju samo međunarodne lekseme, već i njegova gramatika i aglutinativni karakter. Njegovi afiksi, koji se mogu koristiti i kao samostalne reči, omogućavaju da se pomoću njih kreiraju nove reči koje se zahvaljujući tome ne moraju posebno učiti. Afiksi takođe omogućavaju precizno i iznijansirano izražavanje, navodi naš sagovornik i dodaje da kursevi koje Udruženje esperantista Srbije organizuje u saradnji sa Udruženjem prevodilaca naučne i tehničke literature Srbije za nivo „A“ obično traju od 3 meseca do godinu dana.

Prvi esperantisti u Srbiji

Procenjuje se da esperanto danas govori oko 100.000 ljudi širom sveta, a prvi esperantisti u Srbiji pojavili su se početkom 20. veka.

Kroz burnu istoriju prošloga veka, menjali su se i nazivi udruženih esperantista na prostoru bivše Jugoslavije. Uprkos ratovima i "prekrajanju granica", govornici i simpatizeri ovog jezika ostali su okupljeni.

- Prvi udžbenik esperanta u Srbiji, autora J.P. Jovanovića, objavljen je 1908. godine. U Beogradu je osnovana “Beogradska esperantska grupa”. Nakon formiranja Kraljevine Jugoslavije, održan je Prvi južnoslovenski kongres esperantista u Zagrebu 1923. godine. Tada je osnovan i Južnoslovenski savez za esperanto, koji je trajao do Drugog svetskog rata. U 1941. godini, pre okupacije, bilo je u celoj zemlji 38 esperantskih društava sa ukupno oko 1.250 članova, a oko 10.000 ljuidi je govorilo esperanto. Nakon oslobođenja je formiran Jugoslovenski savez esperantista, koji se sastojao iz republičkih i pokrajinskih saveza. Savez esperantista Srbije osnovan je 1946. godine. 70-tih godina 20. veka u celoj Jugoslaviji je delovalo oko 100 esperantskih društava, od kojih tridesetak u Srbiji sa oko 1.200 članova. Postojale su i esperantske grupe po školama i stručne organizacije esperantista železničara, slepih, pedagoga i naučnika. Nakon raspada SFRJ, republički savezi esperantista su nastavili da deluju samostalno. Kao sledbenik Saveza esperantista Srbije, 2021. godine je registrovano Udruženje esperantista Srbije, koje deluje uz podršku i u saradnji sa Udruženjem naučnih i stručnih prevodilaca Srbije, priča nam Jovan Zarković.

Sagovornik napominje i da je interesovanje za esperanto za vreme Jugoslavije bilo mnogo veće nego sada.

- To je razumljivo s obzirom na različite sisteme vrednosti i puteve komunikacija tada i danas, kada ljudi imaju mnogo manje vremena za stvari koje nisu vezane za prestiž i novac, ističe Jovan Zarković za Espreso.

Poezija na esperantu

Kalman Kalocsay Gruoj

En triangulo La gruoj grege iras. Liter´ giganta! Mi volus VO prononci, sed VE mi elsuspiras

Ždral

U trouglom jatu Nebom leti ždral. Ogromno slovo! Hteo bih “V” da kažem, Al´ uzdahnem samo “Vaj!”

Preveo Radojica Petrović

Esperanto - jezik koji povezuje

Predsednik Udruženja esperantista Srbije dodaje i da je znanje esperanta njemu donelo mnogo prijatelja iz celog sveta, ali i da mu je proširilo vidike.

- Komunikacija sa njima mi je pomogla da saznam mnogo toga što se iz zvaničnih i nezvaničnih sredstava informisanja ne može saznati. Čitanje prevoda literature manjih naroda na esperanto mi je znatno proširilo moj pogled na svet. Kao lingvisti, poznavanje esperanta mi je omogućilo da bolje shvatim suštinu jezika, jer evoluciju esperanta možemo da pratimo od prvog dana njegovog postojanja (1987. godine), priča naš sagovornik.

Kaže i da je od 1973. do 1989. svake godine posećivao najmanje dva međunarodna događaja na kojima je esperanto bio zvanični jezik.

- Tu sam upoznao najmanje polovinu ljudi koje smatram prijateljima. Posle toga, do pre par godina nisam imao vremena da se bavim esperantom, ali su ta prijateljstva ostala. Sada na Fejsbuku imam oko 1400 esperantskih „prijatelja“, ali je to (osim nekoliko izuzetaka) samo surogat prijateljstva, kao što je surogat ceo život koji se bazira na internetu, poručuje Jovan.

Zahvaljujući znanju ovog jezika, Jovan je obišao veliki deo sveta i upoznao se sa raznim kulturama.

- Vođenje kurseva u drugim zemljama i učešće na međunarodnim akcijama na kojima je esperanto bio jezik komunikacije mi je omogućilo da besplatno obiđem dobarž deo sveta (Amerika, Danska, Bugarska, Italija, Poljska, Mađarska, Rusija, Čehoslovačka…). U proseku se u svetu svakog dana održava petnaestak susreta na kojim se koristi esperanto, a čiji se spisak može naći na sajtu eventaservo.org. Naprimer, za 14. maj su predviđeni sledeći sastanci i druženja:

1. Češka – Trčanje i vožnja bicikla kao podrška paraplegičarima 2. Nemačka – Zvanično otvaranje esperantskog centra za kulturu u Halbu pored Berlina 3. Belgija – Postkongresni susreti esperantista željezničara 4. Amerika – Čikago – Redovna nedeljna ćaskanja u kafiću 5. Meksiko – Zajednička poseta Muzeju antičkih igračaka 6. Kanada – ZUM – druženje i ćaskanje 7. ZUM - Redovni nedeljni sastanak Međunarodne poslovne i ekonomske federacije esperantista 8. ZUM - Čitanje Borhesovih dela na esperantu (sa diskusijom) 9. Holandija – Amsterdam – Predavanja esperantista izbeglica iz raznih zemalja 10. Belgija – Brisel – Ćaskanje u klubu „Esperanto“ uz kafu i prodaju knjiga 11. Francuska – Pariz – Igranje društvenih igara na esperantu 12. Kongo – Kinšasa – Nedeljni sastanak esperantista početnika (koristi se esperanto i svahili) 13. Francuska – ZUM – Diskusija na temu „Budućnost Evrope“ 14. Brazil – Nedeljna kartanja na esperantu 15. ZUM – Predstavljanje rezultata 4. svetskog meseca književnog stvaralaštva 16. ZUM – Zajednička molitva za mir u svetu u organizaciji Međunarodnog esperantskog saveza katolika 17. ZUM – Ćaskanje i igranje igre „Codenames“ na esperantu, kaže naš sagovornik i dodaje da su navedeni samo zvanično prijavljeni sastanci i da se svetski kongresi organizacija esperantista raznih profila redovno održavaju.

- Esperanto, esperantisti i esperantske organizacije su veoma prisutni na društvenim mrežama. Esperanto je jedan od najzastupljenijih jezika na Vikipediji. Gugl na upit po ključnoj reči esperanto daje preko 2.000.000.000 rezultata. Višejezični pretraživači i brauzeri, mnogi operativni sistemi i servisni programi koriste esperanto kao jedan od radnih jezika, otkriva naš sagovornik.

Mladi se interesuju za esperanto

Svet je zahvaljujući internetu postao globalno selo, a u deliću sekunde možemo saznati šta se zbiva na drugom kraju planete. Upravo je ovaj fenomen omogućio savremenom čoveku da još brže i lakše uči nacionalne jezike, pa i sam esperanto.

- Danas mlađe generacije dobijaju obilje informacija preko interneta, pa i o esperantu. Neki od njih se odluče da uče jezik preko besplatnih onlajn kurseva na vebu. Ove godine se u Udruženje učlanilo i troje mladih esperantista koji su upravo preko interneta počeli da uče međunarodni jezik. Udruženje trenutno broji četrdesetak članova, koji su većinom bili aktivni i u ranijem Savezu za Esperanto Srbije. Kursevi nam svake godine donose nove članove. Znatno je veći broj esperantista u Srbiji koji nisu formalno učlanjeni u Udruženje, ali sarađuju sa njim na ovaj ili onaj način, kaže Jovan Zarkovic.

Ovo udruženje u Srbije ide u korak sa vremenom i aktivno učestvuje u širenju znanja. Tako su oformljene i sekcije koje pružaju mogućnost učenja esperanta putem ZUM-a.

- Udruženje je član Svetske asocijacije esperantista (Universala Esperanto-Asocio – UEA). Rad Udruženja je organizovan kroz sledeće sekcije: Sekcija nastavnika (koja vodi kurseve preko ZUM-a), Sekcija za prevođenje (koja je za ove dve godine prevela romane „Ljudi govore“, „Hajduk Stanko“, i „Srpsko srce Johanovo“, koji treba da budu objavljeni do Sajma knjiga, a privode se kraju i prevodi romana „Prolom“ i „Knjiga o Milutinu“) i Sekcija slepih esperantista (koja organizuje kurseve za slepe esperantiste). Upravo je formirana i Omladinska sekcija i Sekcija za informisanje i kontakte sa nesperantskim organizacijama. Osim kurseva preko ZUM-a, organizovali smo i predavanja u više gradova u Srbiji. Trenutno radimo na kreiranju sajta Udruženja, aktivno sarađujemo u okviru programa balkanskih i podunavskih zemalja, objavljujemo radove u časopisu „Prevodilac“ koji izdaje Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca Srbije, koje je formiralo i Sekciju za planske jezike i koje nam pruža značajnu podršku, kaže naš sagovornik i dodaje:

- Svi koji žele da nauče esperanto preko ZUM-a mogu nam se obratiti na e-mail adresu: serbialigo@gmail.com. Inače na vebu se mogu naći i onlajn kursave esperanta. Najpopularniji su lernu.net i duolingo.com.

"Ke mi, la kristano, lin lasis foriri"

Malo je poznato da esperanto ima bogatu originalnu književnost.

Jovan Zarković nam je postao i jednu pesmu napisanu u originalu na esperantu, kao i njen prepev Zlatoja Martinova, koji je objavljen u „Politici“.

Pesmu prenosimo u celosti:

Lodewijk Cornelius Deij

AL LA JUDA FORIRINTO

Li fermis la kofron, manpremis – adiaŭ! Sen ia protesto li iris ... Hodiaŭ mi tion komprenas; li povis nur miri, ke mi, la kristano, lin lasis foriri. Kun kapo klinita la kofron li portis. Li iris la vojon al Auschwitz kaj mortis sen la protesto ... Li povis nur miri, ke mi, la kristano, lin lasis foriri. Kaj iam la filo kun filo parolos, kaj tiu demandos, la veron li volos. La mia silentos ... kaj povos nur miri, ke mi, la kristano, lin lasis foriri. Ni sentis kompaton kaj monon kolektis, dum kelkaj el ni la infanojn protektis. Sed Auschwitz ekzistis! Nu, kion plu diri? Ke mi kaj ke vi ... ni lin lasis foriri.

Lodevijk Kornelius Deij

JEVREJSKOM ODLAZNIKU

Uzeo je kofer, mahnuo mi - zdravo!U čeljust smrti je pošao... Zapravodanas shvatam. Morao je da se čudi:Ja, hrišćanin, u smrt ga pustio, ljudi!Pognute glave, zna, ide u bezumlje,u dušegupku, u Aušvic - da umre!Ćutao je... Morao je da se čudi:Ja, hrišćanin, u smrt ga pustio, ljudi!Sinovi naši jedanput će se sresti.Zajedno će se put istine odvesti.Šta

moj da kaže? Zar samo da se čudi:Ja, hrišćanin, u smrt ga pustio, ljudi!Žalili smo ga, ali ginuli nismo.Decu mu skrivali, slali poneko pismo.Ipak, Aušvic! Savest čoveku sudi:Ti i ja...Mi, u smrt ga pustismo, ljudi!

Predsednik Udruženja esperantista Srbije uputio je specijalni pozdrav čitaocima portala Espreso na esperantu:

(Espreso)