VIŠE OD 250.000 SRBA KUBURI SA OVOM FINANSIJSKOM "IGRAČKOM": Uzmu 50.000, kamata ide i do 20.000, šta ČINITI?

Više od 250.000 Srba kasni sa otplatom najskuplje bankarske pozajmice - dozvoljenog minusa. Nije ni čudo, ako znamo da je kamata za ovu finansijsku "igračku" i do 40 odsto. Dodatna otežavajuća okolnost je i to što su kamate porasle u odnosu na prošlu godinu, pa su kod nekih banaka sada veće i do 6 odsto.

Dozvoljeno prekoračenje računa, poznatije kao dozvoljeni minus, je pozajmica koju banke odobravaju klijentima na osnovu mesečnih primanja.

Banka, naime, klijentu daje na raspolaganje određeni, limitirani iznos, ne znajući da li će, i do kog iznosa, korisnik uopšte da ga iskoristi. Dinarski iznos koji se odobrava za period od godinu dana može da bude najviše u visini prosečne plate klijenta u prethodna tri meseca. Klijent ova sredstva može da iskoristi prema svojim potrebama – može da iskoristi iznos odjednom, rasporedi ih na godinu dana ili iskoristi samo deo.

Procedura za odobravanje dozvoljenog minusa je jednostavna i bez mnogo papirologije. Potrebne su samo potvrda o zaposlenju i visini primanja.

Na prvu pomisao, dozvoljeni minus može da deluje primamljivo, ali je ovo zapravo najskuplja bankarska pozajmica.

Banke povećale kamate

Pre oko godinu dana kamate na dozvoljeni minus kretale su se, u proseku, od 22 do 34 odsto. Međutim, kao i kamate na ostale bankarske pozajmice, poskupele su i kamate na dozvoljeni minus.

Sada, kamate idu od 28 do čak 40 odsto.

Kamata se računa na osnovu iznosa koji klijent iskoristi, i to na broj dana koji provede u minusu.

Primera radi, ukoliko klijentu banka odobri dozvoljeni minus od 100.000 dinara, a on iskoristi polovinu, 50.000, platiće kamatu na taj iznos.

Prema trenutnoj ponudi banaka, klijent će morati da plati od 14.000 do 20.000 dinara samo na kamatu.

Pre povećanja kamata, platio bi, u zavisnosti od banke, između 11.000 i 17.000 dinara.

S druge strane, ukoliko iskoristi celokupan odobreni iznos od 100.000 dinara, kamata će biti od 28.000 do 40.000 dinara, a do pre godinu dana, platio bi između 22.000 i 34.000.

Takođe, treba imati u vidu da dozvoljeni minus nije poklon od banke. Naime, pored iznosa kamate, korisnik mora da vrati i novac koji je potrošio.

Jedini način da korisnici izbegnu plaćanje ogromnih iznosa jeste da redovno umanjuju dug, te da ne koriste maksimalni iznos dozvoljenog minusa, s obzirom na to da će i kamata tada biti manja, jer se računa samo na utrošeni iznos novca.

Na dan kada ističe ugovor o dozvoljenom minusu, a koji najčešće traje godinu dana, mada neke banke nude i na duži rok, stanje korisnika mora da bude “u plusu”, odnosno ne sme da ima neisplaćeni dug, ukoliko želi da ponovo aktivira ovu opciju.

Dakle, ako neposredno pre isteka ugovora saldo korisnika nije pozitivan barem jedan dan, velike su šanse da će on morati da se dokopa velike količine novca kako bi obezbedio nulu na računu, što ume da bude stresno, pa i nemoguće.

Nedozvoljeni minus

Osim do plaćanja enormne sume novca samo na kamatu, nesavesno korišćenje dozvoljenog minusa može da dovede do – nedozvoljenog.

Naime, korisnik koji prekorači maksimalni iznos, „ulazi“ u nedozvoljeni minus, vrstu pozajmice za najvišim kamatama – od 25 do neverovatnih 98 odsto.

Međutim, visoke kamate samo su deo problema koje donosi ulazak u nedozvoljeni minus, jer je ovo kategorija zaduživanja koja se prijavljuje Kreditnom birou, što znači da je klijent zasigurno postao “neželjen” u banci, jer svoja zaduživanja ne izmiruje redovno.

(Espreso/Nova)