MOŽE LI SE INFLACIJA PREPOLOVITI DO KRAJA GODINE: Da li ćemo to osetiti? Oglasila se STRUKA

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije kaže za RTS da iako će inflacija verovatno biti prepolovljena do kraja godine, ona će na prosečnom nivou biti kao što je bila prošle godine – oko 12 procenata, što će nastaviti da krnji kupovnu moć stanovništva. Navodi i da je tržište hrane prošle godine bilo pod pritiskom, kao i da su mnogi odlučili da deo proizvodnje šećera preusmere na kukuruz ili pšenicu ili da zatvore farme kako bi prešli na ratarstvo. Ovo je vreme neizvesnosti, ali svakako ne sme se odustati od rasta, poručuje Stanić.

BDP u prvom kvartalu ove godine ostvario je rast od 0,7 odsto. Rezultati su bolji od očekivanja Vlade, a kao nosioci rasta označene su industrija i poljoprivreda. Očekuje se da će privredni rast srpske ekonomije u ovoj godini iznositi 2,5 odsto. Bojan Stanić, u intervjuu za RTS, objašnjava da li su to realna očekivanja, ali i da li rast u ekonomiji znači i razvoj privrede.

Pre svega, ovo je ohrabrujući rezultat imajući u vidu da se stabilizuje polako energetski sistem u Srbiji i da imate manju nestabilnost u privredi Evrope zbog blaže zime i zbog lakšeg snabdevanja energentima nego što se inicijalno očekivalo. Samim tim međunarodna tražnja je bila relativno dobra.

Kada pogledate godišnji rast, koji se procenjuje na 2,5 odsto, to je dobar rezultat imajući u vidu da će EU rasti mnogo niže. Međutim, to je ispod prosečan rast koji se očekuje ove godine na globalnom nivou. Ali ono što je posebno bitno istaći kada pričamo o privredi Srbije sa svim njenim karakteristikama, onda ono što je minimum za privredu jeste da bi te stope rasta trebalo da budu između 4 i 5 procenata, naravno u nekim boljim uslovima kada nemate ovu krizu.

Kada pitate da li je rast ujedno i razvoj? Ne. Zato što je rast preduslov za razvoj. To je neophodan uslov, ali ne i dovoljan. Ako vi povećavate obim proizvodnje, na primer, veći zasadi, više izvozite kukuruza, vi imate rast, ali nemate razvoj i to se najbolje vidi u našoj izvoznoj strukturi zato što je poljoprivreda bazirana na sirovinama i na proizvodima niže faze prerade.

Dakle, vi imate da tokom tog trajanja rasta gubite određene resurse, trošite ih, a što se tiče produktivnosti proizvodnje nedostaje još uvek taj zadovoljavajući razvoj Srbije i to je sada da kažem više dugoročna stvar. Ali i posle tog razvoja, imate kategoriju koja se zove blagostanje do koje ima još dosta vremena.

Poljoprivreda i industrija su nešto što generiše rast u našoj privredi. Koji deo privrede, odnosno poljoprivrede, najviše generiše rast i kako da bude bolji? Svi smo saglasni ne treba izvoziti sirovine nego finalne prerađene proizvode, ali kako do toga doći?

Kada govorimo o prvom kvartalu, tu je pozitivna industrijska proizvodnja 2,5 odsto. Međutim, ako odete na nivo prerađivačke industrije ona je manja 1,5 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Na primer, značajno je pala obrada osnovnih industrijskih materijala, hemijska industrija je značajno pala, ali sa druge strane porasla je delatnost koja se bavi proizvodnjom određenih mašina, uređaja i opreme.

Kada govorimo o poljoprivredi, rezultati tek treba da se vide zato što žetva tek sledi, ali činjenica je da se ove godine očekuje veći prinos zato što smo prošle godine imali deo leta pod sušom i to se odrazilo na lošiji prinos kukuruza.

Sada je setva pšenice prošla, setva kukuruza je većim delom završena, tako da se ti prinosi očekuju. Ali tu imate mnogo veću efikasnost u ratarskoj proizvodnji nego kada je u pitanju stočarstvo. Vidimo da ceo taj lanac od farme do krajnjeg potrošača nije efikasan i morate imati bolji pristup u razumevanju sva tri učesnika – farmeri, trgovci i prerađivači kako bi se postigao održiv sistem imajući u vidu da je to veoma značajno za prehrambenu sigurnost jedne zemlje.

Ako znamo da hrana i energenti najviše utiču na nivo inflacije, da li možemo da kažemo da je realno predviđanje da će do kraja godine pasti na 8 odsto? Sada je oko 16 odsto. Da li je suviše optimistično očekivati da će se inflacija prepoloviti?

To je realno za očekivati imajući u vidu naznake da se već u aprilu polako smanjuje sa 16,2 očekuje se da bude 15 procenata. Ali da se vratimo i na to kako imati više dodate vrednosti u izvoznom miksu, činjenica je da privlačenje investicija spolja koje su dugoročno orijentisane na veću dodatu vrednost, ali za to je jako bitno smanjenje rizika koji najviše percipiraju, a to je politički rizik u zemlji, koji je naravno i posledica širih međunarodnih okolnosti.

Kada govorimo o inflaciji, bez obzira što će verovatno biti prepolovljena do kraja godine, ona će na prosečnom nivou biti kao što je bila prošle godine oko 12 procenata što će nastaviti da krnji kupovnu moć stanovništva i to je ono na šta privrednici najviše upozoravaju da se smanjuje jednostavno promet roba i usluga na unutrašnjem tržištu.

Svakako i na međunarodnom planu ta tražnja usporava, to pokazuje i Svetska banka i mnogi instituti koji se bave istraživanjima i institut u Minhenu da se najviše to vidi kod onog dela stanovništva koji ima ispod prosečna primanja. Dakle, njihova kupovna moć pre svega slabi, a oni su ujedno kada govorimo o Srbiji u smislu broja najveći deo stanovništva.

Koja privredna grana u Srbiji se pokazala kao najhrabrija, da nije odustala od investija. Da li je to prehrambeni sektor, znamo da oni uprkos krizi beleže rast profita?

Činjenica je da je tržište hrane prošle godine bilo pod pritiskom. Mnogi su se iz tog razloga odlučili da jedan deo proizvodnje šećera usmere na proizvodnju kukuruza ili pšenicu. Mnogi zatvaraju farme da bi se posvetili ratarstvu. Činjenica da je ono jednostavnije za rukovođenje, ali ima manju vrednost. Opet sigurniji je profit, jer stočarstvo je izloženo i mnogim bolestima.

Da li je ovo vreme za sigurnost ili za rast? U vreme krize su se mnogi obogatili?

Ovo je vreme neizvesnosti, ali svakako ne sme se odustati od rasta i vrlo je značajno što ga imamo iz prostog razloga što ne želimo dodatno da ugrozimo naš već negativan demografski trend.

(Espreso/RTS)