AKO ŽELITE DA PAPRIKA RODI DOBRO OVE GODINE POSADITE JE NA OVAJ NAČIN: Ako je zemljište SUVO morate uraditi OVO

Paprika je toploljubiva biljka i sadi se kada prestane opasnost od mrazeva i temperatura zemljišta se ustali na oko 15 stepeni.

Povoljni periodi za sadnju rasada paprike na otvorenom polju zavise od terena:

u nižim delovima 15-25. maj (berba oko 1. jula),

u višim delovima 25. maj-10. jun (berba oko 15. jula).

Treba izbegavati ranu sadnju jer kada je zemljište hladno koren se slabo razvija, rast je usporen i listovi žute.

Biljke posađene kasno se teško održavaju (ako su temperature u tom periodu visoke) i pate od nedostatka vlage.

Paprika zahteva plodna, strukturna zemljišta, dobrog vodno-vazdušnog režima i povoljnih fizičko-hemijskih osobina. Najbolja su černozem i aluvijalna zemljišta.

Razmak sadnje paprike

Najbolji rezultati sadnje paprike su ako se rasad posadi posle kiše ili zalivanja, u večernjim satima.

Ako je zemljište pre sadnje suvo treba ga zaliti, pustiti da se prosuši, pa tek onda pristupiti sadnji.

Na otvorenom polju najčešće se sadi na rastojanju 50-60 x 20 cm.

Dubina sadnje treba da je 5–6 cm, do kotiledona ili jedan cm dublje. Nije preporučljiva dublja sadnja zbog toga što treba više vremena da se zemljšte zagreje na većoj dubini jer je primanje rasada otežano.

Navodnjavanje

Paprika je najosetljivija na nedostatak zemljišne vlage posle presađivanja i u fazi cvetanja i razvoja plodova.

Na lakšim zemljištima paprika se navodnjava češće, većim količinama vode, dok na težim ređe, manjim količinama vode.

Nakon sadnje papriku ne treba zalivati velikim zalivnim normama. Ako je zemljište zaliveno pred sadnju, onda je dovoljno oko 10 l/m2.

Za vreme toplog vremena zalivnu normu od 10-15 l/m2treba ponoviti 2-3 puta.

Nakon ukorenjavanja papriku treba zaliti sa oko 20-30 l/m2.

Kontrolu stanja useva obaviti nakon 5-7 dana i ako je potrebno popuniti prazna mesta i ponoviti navodnjavanje.

Kultivacija i okopavanje

Nega paprike podrazumeva više kultiviranja i okopavanja. Prvo kultiviranje obaviti dve nedelje nakon rasađivanja, a kasnije posle svakog navodnjavanja ili jače kiše. Dubina kultiviranja do 7 cm.

U toku vegetacije potrebno je uraditi i dva do tri okopavanja kako bi se razmrvilo zemljište oko korena i posekao kororv.

Prihranjivanje

Uspešna proizvodnja zavisi od prihranjivanja.

Svaka faza razvoja biljke zahteva određen odnos hraniva. Savet Vladice Stefanović, dipl. inž. poljoprivrede je da prihranu treba obaviti na sledeći način:

1) Faza ukorenjavanja

Startujemo sa jačom dozom fosfora (1:4:1). Povećan sadržaj fosfora pospešuje razvoj korena i ukorenjavanje rasađene biljke. Njegov značaj u fazi ukorenjavanja se povećava sa hladnoćom zemljišta.

2) Faza početnog porasta

Do zametanja plodova ujednačen odnos NPK hraniva (1:1:1). Ova faza traje do početka intenzivnog cvetanja i oplodnje. Približno je podjednako usvajanje osnovnih elemenata ishrane. Fosfor ima značajnu ulogu u procesu cvetanja tako da je nadalje on konstantno prisutan.

3) Faza od zametanja do porasta prvih plodova

Do prve berbe više kalijuma i azota (2:1:3). Kalijum pospešuje boju, ukus, kvalitet i trajnost plodova paprike. Sa višim temperaturama i jačom svetlošću povećava se potrošnja azota.

4) Faza intenzivnog plodonošenja

U plodonošenju još više kalijuma (2:1:4). Što je više plodova na biljci, veća je i potražnja za kalijumom. Od faze početnog porasta, pa do kraja berbe prema uputstvu stručnog lica dodavati fertigacijom i folijarnom prihranom Ca. Česta je pojava u paprici trulež vrha ploda, koja nastaje usled nedostatka kalcijuma.

Tokom vegetacije kod paprike se može obaviti i folijarna prihrana u cilju obezbeđenja boljeg porasta i zdravstvenog stanja biljaka, dodavanjem različitih folijarnih đubriva sa makro i mikro elementima.

Majke i snajke:

(Espreso/Poljosfera.rs)