"POENTA JE DA ČUJEMO, PA TEK ONDA DA RAZGOVARAMO": Pedagoškinja o ISPRAVNOM PRISTUPU DECI i kritičnim uzrastima

U ovim teškim danima važno je čuti šta nam deca kažu i posebno razgovarati o društvenim mrežama koje deca koriste, rekla je za RTS pedagog Nataša Stojanović. Deca koja dolaze na razgovor su anksiozna, uznemirena, potreban im je razgovor, imaju potrebu da vrate osećaj sigurnosti, plaše se od onog šta može da se dogodi, rekla je Stojanovićeva.

Pedagog iz beogradske Gimnazije "Sveti Sava" i član Tima za psihološke krizne situacije Nataša Stojanović rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je teško ovih dana raditi u školi i da su svi pogođeni, i deca i oni koji rade sa njima.

"Moj najjači utisak u četvrtak posle tragedije bio je muk u školi. Kao da nikog nije bilo, takav smo doživljaj imali. Nema onog punog žamora, smeha, radosti dece tipično za svaku školsku sredinu“, rekla je ona.

Četvrtak i petak su bili jako teški, od juče se polako vraćamo u redovne tokove, nastavnici su sa decom, prave dogovore, bliži se kraj školske godine, osluškuju šta je njima u ovom trenutku najvažnije i na koji način žele da taj nastavni proces teče, napominje Stojanovićeva.

Da li deca imaju svest o tome šta se dogodilo

Stojanovićeva kaže da u nekoj meri sva deca imaju svest o tome šta se dogodilo, velika je razlika između male i uslovno rečeno velike dece. "Radim sa adolescentima, sa učenicima od 15. do 19. godine, i te kako imaju svest i žele o tome da razgovaraju“, rekla je Stojanovićeva, dodajući da jako mala deca nemaju o tome svest.

"Deca nešto čuju, nemoguće je da bilo ko bude pošteđen bilo kakve vesti, u kući se o tome priča, ali drugačiji je pristup maloj deci koja su u vrtiću. Razlikuje se pristup, a posebno drugačije razgovaramo sa srednjoškolcima“, podvukla je Stojanovićeva.

Šta decu muči

Prema njenim rečima, deca koja dolaze na razgovor su anksiozna, uznemirena, potreban im je razgovor, imaju potrebu da vrate osećaj sigurnosti, plaše se od onog šta može da se dogodi.

"To je zadatak svih nas koji radimo sa decom, ne samo u školi, da o tome što više razgovaramo i da im vratimo taj osećaj sigurnosti i da ih vratimo u dnevne rutine“, rekla je Stojanovićeva uz napomenu da svi deci treba da daju osećaj sigurnosti, počevši od porodice. Dodaje da moramo da razumemo i strah roditelja za bezbednost dece, u školi moramo da im vraćamo poverenje.

Da li se deca stide da dođu kod psihologa

Stojanovićeva kaže da se neki stide, i da u školi u kojoj radi ima više od 900 učenika, te da neki teže dolaze na razgovor.

"Kada dođu oni otovreno žele da pričaju o tome šta ih muči. Ovih dana razgovor počinje oko ove situacije, a onda uđemo u lične priče. Ovo je prilika da deca prepoznaju školu kao mesto gde mogu da dobiju odgovore i na ovakvu vrstu pitanja“, kaže Stojanovićeva.

Koji uzrast je najkritičniji

"Svi su kritični na svoj način. Sa malom decom se drugačije radi. Adolescentni imaju sposobnost da jasnije verbalizuju šta je to što ih muči, oni na dublji način posmatraju ceo problem“, kaže Stojanovićeva.

Odgovarajući na pitanje koliko decu treba štititi od svih vesti, Stojanovićeva kaže da treba pratiti dete šta sve čuje, ali ih treba štititi od svih tih vesti koje se stalno šire, kada to dođe do njih, treba im pojasniti.

Govoreći o tome šta je drugačije kod devojčica u odnosu na dečake, Stojanovićeva ukazuje da ako se misli na trenutnu situaciju - ista je tuga, težina, bol i strah, ali na različite načine to ispoljavaju.

Devojčice lakše plaču, deca pogotovo imaju potrebu za zagrljajem, grle se, dečaci teže plaču, ali na licima se prepoznaje koliko ih je sve pogodilo i osećanja su podjednaka u smislu težine, objasnila je ona.

Kako ubediti dete da dođe na razgovor ako ima problem

Stojanovićeva je rekla da nije dobar put ubeđivanja deteta. Važno je da detetu stvorimo prostor sigurnosti, i da sa njim gradimo odnos.

Prema njenim rečima, škola mora da pruži osećaj sigurnosti i da detetu pokaže da jeste mesto gde može da se razgovara.

"Nekad ima najviše poverenja u razrednog starešinu, nekad u svog nastavnika, pronalazi osobu sa kojom želi da razgovara. Mali broj dece ne želi ni sa kim da razgovara", dodala je ona.

"Poenta je u tome da gradimo odnos poverenja, da vidimo dete, to je suština, koja otvara taj prostor za razgovor", kaže Stojanovićeva.

Napominje da se često ovih dana čuje - razgovarajte sa decom, poenta je da čujemo dete, da ne vidimo dete onakvim kakvim mi želimo da ono bude – nego da čujemo kakvo ono stvarno jeste, rekla je ona.

Pre svega da ih slušamo a onda započinje razgovor. Neke roditelje iritira što se priča sve vreme da se razgovara sa decom, kaže Stojanovićeva.

Koji je kanal da se deca udalje od društvenih mreža

"Treba pratiti šta sve dete čuje, šta prati na društvenim mrežema i o svemu tome otvoriti razgovor“, kaže Stojanovićeva.

Sigurno da treba kontrolisati u nekom smislu, rekla je Stojanovićeva, ali ne u smislu da se uzme detetu telefon, pa kontrolišete šta sve radi, ali treba razgovarati o tome koje mreže koristi, šta ga uznemirava, ne treba da postoje tabu teme.

Da li deca treba da budu ovih dana u školi

Stojanovićeva kaže da je ovo situacija koja nas je prvi put zadesila. "Imali smo iskustva u školi, deci je podjednako važno da budu u grupi svojih vršnjaka, mi smo socijalna bića, oni zajednički tuguju, pored porodice, ne treba da se vrši pritisak na decu, ima dece koja neće moći da krenu, ima onih koji jedva čekaju, ima roditelja koji se plaše da ih puste u školi, sve treba ispoštovati“, kaže Stojanovićeva.

"Škola treba da otvori svoja vrata za sve koji su spremni da dođu. Pratiće se potreba dece i u skladu sa tim praviće se planovi, korak po korak na koji način će se sa njima raditi", zaključila je Stojanovićeva.

(Espreso / RTS)