ISPOVEST BRANKE KATIĆ: Progovorila o poseti PSHIJATRIJSKOJ BOLNICI

Glumica Branka Katić tokom svoje karijere imala je veliki broj kako televizijskih, tako i pozorišnih uloga, a u razgovoru ističe da je jedno najbitnije, kako bi na kraju svi dali svoj maksimum.

- Verujem u timski rad i kada je dobra atmosfera na snimanju ili pozorištu, postoji međusobno uvažavanje da je svako slobodniji da iznedri najbolje iz sebe - započela je glumica i dodala da jedno u životu nikako ne treba da postoji.

- Uvek se zafrkavam da kada si previše normalan onda si malo i dosadan, ali mislim da je normalnost poštovati svako ljudsko biće i ne misliti da si bolji od drugih. Ne treba život provesti u nadmetanju i takmičenju, već raditi na sebi da budeš bolji, ali i bolji član zajednice u kojoj živiš i razvijaš najhumanije crte, kako bi sutra bio bolji svet.

Branka kaže da nekada neka doza popularnosti ima uticaja i na okruženje.

- Najviše volim publici da pričam priče, to je najlepši deo ovog posla. Popularnost mi nekad koristi kada, recimo, kasnim na avion, pa kad kažem “moram da prođem“, pa me ljudi puste i hvala im na tome. Svu tu ljubav ljudima vraćam kroz uloge - kaže glumica koja nije dozvolila da je bilo šta kroz karijeru promeri.

- Svi treba da smo svesni svojih kvaliteta, ali i da smo u svemu tome skromni i zahvalni što smo imali prilike da upoznamo mnoge divne ljude, ali da budemo spremni da uvek radimo na sebi kako bismo svakoga dana videli nešto novo i naučili i mogli da pružimo sve onima koje volimo.

Glumica se često seti svoje prve filmske uloge koju je imala u filmu “Nije lako sa muškarcima“.

- Tada nisam bila glumica. To je prva uloga koju sam dobila. Tada se otvorio čarobni svet i zaljubila sam se u svu tu neobičnost i značajnost našeg posla. Imala sam sreću da mi tada mamu igra Milena Dravić, koja nam je pomagala i u pripremama i na probama. Borila se za nas i zasmejavala kad je trebalo. Bila je veliki drug. Sve to što sam dobila od ljudi, koji su nesebični, mudri, imaju čemu da te nauče, gledala sam da dođem u priliku da imam mogućnost da pružim nekom drugom - kaže glumica.

- Profesor i veliki prijatelj koji je nesebično brinuo o nama četiri godine i svakoga dana nas jedanaestoro vodio na ručak. Bio je veliki dar to što smo nakon škole postali deo Subotičkog narodnog pozorišta. Išli smo odmah i na festivale, putovali, to je bilo neko lepše vreme. Bio je divan pedagog, sa svima je imao poseban odnos, nikada nije pričao ništa ružno o nekome. Uvek je govorio: “Imajte blagosti i prema kolegama. Neko postane tek u četrdesetoj veliki glumac“. U toj blagosti ima puno dobrobiti i za tebe, porodicu, ali i za ljude sa kojima radiš i družiš se.

Branka vredno putuje sa svojim kolegama, sa kojima radi na predstavi “Tiho teče Misisipi“.

- Uloga sam dobila pošto sam postala član Beogradskog dramskog pozorišta, a najlepše od svega je rad sa mladim glumcima, njihova energija i polet. Nije klasična predstava, već performans, data nam je sloboda i da prekinemo, i da se posvađamo, šta god hoćemo. Bili smo u strahu, jer uvek reditelj precizno da neke stvari, a ovo je nastalo iz improvizacije na svim probama, odjednom se poređao broj scena, muzika i krenuli smo - kaže glumica, kojoj je pozorište falilo u periodu kada nije igrala.

- Pozorište je pravi dom glumaca, film nije ni izmišljen kada je pozorište doživljavalo neke čarobne trenutke. Nisam mogla odmah da se vratim, i deca su bila mala, a pozorište iziskuje dosta proba, da si tu svakog dana. Jagoš Marković me je pozvao da budem u predstavi “Sumrak bogova“ tokom pandemije. Radili smo, i tako je počelo, a zatim mi se i fino osladilo.

- Ljudski sam se zaljubila u njegov način rada, naizgled detinjasti pristup svemu, fantastičan reditelj i divan čovek. Ume da napravi atmosferu na snimanju. Nikada ga nisam videla da popreko pogleda nekog, a kamoli da nekome se ružno obrati. Dobar je sa glumcima, to mogu da pričam, uvek nam da u tom nekom ograničenom vremenu dovoljno proba, da nađemo istinitost same situacije i ako nešto ne ide, od njega dođe mudri savet. Nikada vas ne kalupi, on samo taj rad napravi vizuelno interesantnim - kaže glumica, koja se osvrnula na hiperprodukciju serija.

- Meni je žao mladih kolega, koji sada počinju, ne mora i ne treba, zato što je kvalitet programa koji praviš važniji od svega drugog - zaključila je Branka gostujući na crnogorskoj TV E.

Branka se često priseti trenutaka koji joj probude emocije.

- Najlepši momenat moje karijere je bio kada sam bila u psihijatrijskoj bolnici, kada su mojoj mami menjali terapiju. Bilo je puno teško depresivnih, prolazila sam kroz neki hodnik. Jedna mlada devojka sa tužnim osmehom, kada me je pogledala osmehnula se kroz svu tu muku. Pomislila sam - ovo je najlepše što mi se desilo, jer kroz sve to što ona prolazi, mogu da joj dodirnem dušu i izazovem lepo osećanje. Zahvalna sam na tome - rekla je ona.

Kroz svoju karijeru glumica je imala čast da radi sa mnogim svetskim zvezdama.

- Koliko god da je bilo skandala, suđenja, Džoni Dep je divan, zafrkava se sa svima, sa statistima, vadi lažan pištolj, traži kokice, kao dilindžer. Divan je prema svim članovima ekipe, bio mi je otkrovenje. Robert Redford, koji je legenda, nije imao asistenta na snimanju Marvelovog filma, pa je sam sebi išao po kafu, iako može bilo koga drugog da zamoli. Ne ponaša se kao druge holivudske zvezde, nego je čovek normalan - iskrena je bila glumica.

Bonus video:

(Espreso/Blic)