Ovako se PROLEĆNI UMOR razlikuje od HRONIČNOG: Dr Zoran Krulj UPOZORAVA, prepoznajte simptome

Prolećni umor je samo jedna od manifestacija koju nam donose ćudljive promene vremena tipične za završetak zime i dolazak proleća. Klimatske promene, temperaturna variranja, promene pritiska, nagli prelasci iz kiše u sunce, kao i iz hladnih jutara u toplo vreme… Sve to može da uzrokuje čitav niz simptoma i kod zdravih i kod bolesnih ljudi.

Prolećni umor je samo jedan u nizu burnih simptoma i kod hroničnih pacijenata i kod zdravih osoba

Ono na šta najveći deo populacije reaguje jesu izmenjeni klimatski uslovi koji utiču i na osnovne odlike godišnjih doba na kakva smo navikli. Dr Zoran Krulj iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu je na „samom izvoru“, a broj pacijenata koji se svakodnevno javlja upravo reagujući na brojne promene tipične za ovaj deo godine je ogroman.

– Trenutnu biometeorološku situaciju u našem regionu, koja smeta gotovo svima bez obzira na godišnje doba možemo da nazovemo „prolongiranom zimom“. Javljaju se pacijenti svih starosnih kategorija. I hronični bolesnici i oni koji su zdravi. Retko kome godi ovako promenljivo, oblačno vreme uz visoku vlažnost vazduha, uz često niske temperature. Iščekuje se stabilizacija vremena, više toplih, sunčanih dana u kontinuitetu, a upravo ta promenljivost nosi dodatni rizik ne samo za pogoršanje stanja kardioloških, pulmoloških, onkoloških, neuroloških bolesnika, već i onih koji imaju psihijatrijske probleme. Ako govorimo o poslednjoj grupi pacijenata, evidentira se značajna progresija njihovih uobičajenih simptoma, a treba spomenuti i moguću pojačanu sklonost ka suicidnim idejama – upozorava u razgovoru za eKlinika portal dr Zoran Krulj, portparol novosadskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Kako da prepoznamo prolećni umor, koji su simptomi i kako da spremni sačekamo sunce?

Konačni prelaz iz prolongirane zime u stabilniji sunčani i topli period trebalo bi da donese pojačani oprez za posebno osetljive grupe, ali i za one koji su zdravi. Jedan od prvih izraženih simptoma je takozvani sindrom prolećnog umora. Najpre ga treba, naglašava dr Krulj, razlikovati od hroničnog umora jer su to dva potpuno suprotna stanja:

– Prolećni umor, odnosno sindrom prolećnog umora susrećemo kod svih kategorija stanovništva. Simptomi su veoma heterogeni. Ispoljavaju se kao bol u mišićima, slabost, malaksalost, bol u zglobovima, glavobolje, vrtoglavice, nesvestice… Veoma često je prisutan i poremećaj sna, uz pojačanu pospanost. Može da bude prisutna velika uznemirenost, čak i pojava depresivnih epizoda. Ono na šta treba upozoriti jeste logično širenje krvnih sudova pri prvoj pojavi jačih sunčevih zraka, koje će dovesti do pada arterijskog krvnog pritiska. Samim tim, bićemo prinuđeni da se prilagođavamo okolnostima i karakteristikama godišnjeg doba koje donosi više temperature. Zimski period je za sve neuporedivo inertniji od ovog u kome smo sada. Svi smo se manje kretali, ali to će se sada promeniti. Međutim, ova adaptacija na pojačanu fizičku aktivnost trebalo bi da bude umerena i postepena. Tako ćemo sprečiti nagle reakcije na opisani kompleksni skup mogućih simptoma.

(Espreso/Eklinika)