VAŽNO
BIBLIJA O UBISTVIMA: Šesta božja zapovest glasi "NE UBIJ", a evo kako se po njoj KAŽNJAVA POČINILAC
Svaki živ čovek greši, ali najbitnije da to ne radimo svesno, kao i da svoje loše postupke ispravljamo.
Prema mišljenju ljudi nateži greh koji čovek može da uradi je ubistvo, a sa tim se slažu i brojni zakonu. Prema Starom zavetu, postoje teške stvari za koje svako od nas može da odgovara.
Kako piše u Bibliji, Bog kažnjava ubicu i lopova za grehe do četvrtog kolena.
Ispostavlja se da se za ubistvo potomci kažnjavaju do četvrtog kolena, za preljubu - do desetog kolena, a prezir i osećaj superiornosti dovode do toga da deca jednostavno prestaju da se rađaju.
"Ne ubij "," I ko ubije čoveka da se pogubi "," I ko rani bližnjega svojega, kako učini tako da mu bude: Ulom za ulom, oko za oko, zub za zub " (3Moj. 24.17-20); i : " život za život, oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu " (5Moj. 19.21). Ove zapovesti predstavljaju princip starozavetnog življenja.
Ne ubijaj! - osnovna zaštita života
U Izlasku 20,13, između pozitivne zapovesti o pravilnom odnosu prema roditeljima i prema drugima, nalazi se imperativno i načelno izražena zapovest o zabrani ugrožavanja i o zaštiti ljudskog života. Ne precizira detaljno šta se podrazumeva pod ovom načelnom zapovesti: da li je uopšte zabranjeno ubiti nekoga, da li je dozvoljeno ubijati radi sopstvene zaštite i zaštite života svojih najbližih, da li je dozvoljeno ubijati ubijati u ratu. O tome se ne govori u ovoj jednostavno formulisanoj zapovesti.
Međutim, već u Starom zavetu bilo je izvesnih izuzetaka, posebno kada je reč o krvnoj osveti. Krvna osveta se praktikovala kada je neko ubio člana porodice ili plemena. Pitanje je bilo šta tada činiti i kako taj čin zaštititi da se ne pretvori u nezaustavljivo ubijanje i uništavanje života. U tom smislu, krvna osveta bi zapravo trebalo da se odnosi na zaštitu života. Trebalo je više puta da upozori potencijalne ubice da niko ne treba nekažnjeno da ubije ljudsko biće. Ako se to dogodilo, nad njim je visio mač krvne osvete po principu života za života. Ali čak i tu su postojala neka pravila u Bibliji koja su regulisala funkcionisanje krvne osvete. Ako bi neko nehotice ubio drugog čoveka, trebalo je da nađe utočište u nekom od gradova koje je Bog odredio i da tu ostane dok prvosveštenik ne umre. Tek tada treba da napusti svetinju. Ko god da je izvršio hotimično ubistvo, zajednica je donela presudu i potom predala porodici žrtve da se sama osveti.
Ali takođe imamo slučaj u Izlasku 32:19-38 gde je opisan događaj kada je Mojsije bio malo duže na Sinaju, a u međuvremenu su ljudi napravili zlatno tele i počeli da ga obožavaju. Po povratku sa Sinaja, Mojsije je bio besan i u gnevu razbio ploče Zakona i pozvao na odluku: za Jahvea ili protiv njega. Levijevi sinovi su se postrojili sa Mojsijem, a on im je dao ovu zapovest: „Neka svako stavi svoj mač na bedro i prođe kroz logor od vrata do vrata, i neka ubije svog brata, svog prijatelja i komšiju. Levijevi sinovi izvršiše Mojsijevo naređenje, i tog dana pade oko tri hiljade ljudi“. U tekstu se vidi kako je čak i veliki Mojsije bio podložan gnevu i kako se ponašao prema onima koji su izabrali drugog boga. Uz sve ovo, treba reći da je peta zapovest zaista štitila ljudski život u plemenu i društvu koje nije imalo razrađen pravni sistem. Pa ipak, tek u kasnijim vremenima peta zapovest dobija svoj dublji, širi i potpuniji smisao, posebno u Novom zavetu u Isusovoj zapovesti o ljubavi prema bližnjem, pa i prema neprijatelju.
Odgovornost za život
Peta zapovest ne samo da zabranjuje ubijanje, već postavlja temelje za odgovoran život, a na tom tragu se sve više širi na različite oblasti društvenog, političkog i verskog delovanja. Treba istaći da petu zapovest i danas treba primenjivati na različitim nivoima društvenog, ličnog i verskog života. Pre svega, na ličnom planu gde bi pojedinac pokušao da pozitivno prevaziđe želju za ubijanjem i mržnjom. U duhu ove zapovesti bilo bi potrebno čoveku pored sebe dati prostor za život, a sve što bi to dovodilo u pitanje nužno bi moralo biti uklonjeno, jer je život neprevaziđena vrednost koju treba ceniti, poštovati. , negovana i cenjena.
U svesti pojedinca i društva treba probuditi osećaj i saznanje da se čovek može ubiti na različite načine. Tako, ako se nekome uništi dobar glas, posredno se uništava i njegov život kroz mržnju, klevetu, ogovaranje, zavist, bahatost. Ličnost se može dotaknuti i na društveno-etičkom nivou kada se ozbiljno dovodi u pitanje pravo na život, slobodu i ličnu sigurnost. Čak i mediji danas mogu da ubiju osobu lažnim informacijama ili širenjem laži. Na ovom nivou odgovorne su i institucije u društvu i državi, koje treba da štite individualna i kolektivna prava ljudi, kako nerođenih tako i starih. Time bi se pokazalo da su oni usmereni na zaštitu života.
Božija zapovest " ne ubij ", jeste osnovno pravilo hrišćanskog morala. Ali ona predstavlja idealno stanje ljudskog društva, a samo čovečanstvo je daleko od toga. Dokle god je sveta, i ljudi, biće i ratova i ubistava, jer je rat u svojoj srži, izliv grešne ljudske prirode i njene izopačenosti - On je fizičko i moralno zlo!
(Espreso/Svetosavlje/Otac Srba)