EVO KAKO DA RAZGOVARATE SA DECOM KOJA SU PREŽIVELA TRAGEDIJU: Psiholog savetuje OVO

Osnovcima koji su bili na nastavi u trenutku kad je njihov vršnjak počeo da puca usred učionice neophodno je da najpre budu sa roditeljima, a potom da celokupne porodice krenu na rehabilitaciju, savetuju stručnjaci

- Atmosfera napetosti i netrpeljivosti, kao i nasilje koje je sveprisutno i koje nije sankcionisano na adekvatan način, uz veliki pritisak kom su deca izložena, dovodi do zla i do tragedije kakva se, nažalost, desila danas u Beogradu - kaže za Telegraf.rs psiholog Zoran Musterović.

Osmoro dece i portir u beogradskoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” podlegli su povredama zadobijenim u pucnjavi koju je inicirao K. K. (13) zbog, kako se nezvanično saznaje, loše ocene iz istorije.

Kako pomoći deci koja su prisustvovala ovom masakru i gledala beživotna tela svojih drugara u prostoru u kom bi trebalo da budu zaštićena jednako kao i u porodičnom domu?

I koliko vremena će im biti potrebno da “izbrišu” strašne scene koje su se odigravale pred njihovim očima?

"Roditelji, budite uz decu"

- Deca koja su prisustvovala ubistvu svojih vršnjaka preživela su snažno traumatsko iskustvo - objašnjava psiholog Musterović.

- Njima je u ovom trenutku najvažnije da budu uz roditelje, jer se uz njih osećaju najbezbednije. Deci je uvek potrebno da se osećaju sigurno i zaštićeno, a onima koja su bila izložena ovom snažnom traumatskom iskustvu neophodno je da sve vreme budu uz roditelje, kako bi osetila da su bezbedna i zaštićena. Roditelji bi trebalo da sve drugo stave po strani i budu uz svoju decu, jer je njima to u ovim trenucima najpotrebnije.

Sagovornik portala Telegraf.rs dodaje da bi roditelji trebalo da razgovaraju o onome što se desilo u školi, ali u prvim trenucima ne po svaku cenu ukoliko dete o tome ne želi da priča. Ako, pak, poželi da priča samo o tome, roditelji bi trebalo pažljivo da ga saslušaju i da s puno razumevanja prate i prihvate njegov doživljaj i njegove emocije.

Stručna pomoć i za decu i za roditelje

Psiholog Leo Ivanišević kaže za Telegraf.rs da trauma ostavlja najmanje posledice ukoliko se sanira što pre. U suprotnom, ističe, može doći do simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja i niza drugih problema sa mentalnim zdravljem.

- Savet za svedoke je da ne umanjuju značaj onoga što se desilo i da potraže stručnu pomoć kako biste prebrodili ovo. Najteži zadatak je pred roditeljima i nastavnicima, jer koliko god ovo bilo potresno za njih, oni u ovom trenutku treba da budu stub stabilnosti za svoju decu i učenike. Ukoliko deca vide da ste van sebe od straha ili besa, ona će se samo uplašiti i zatvoriti još više. Zbog toga je jako važno da i roditelji potraže psihološku pomoć i podršku, kako bi mogli da budu stabilni za svoju decu - kaže psiholog Ivanišević.

Validirajte emocije

On, ujedno, daje i smernice za prvu pomoć:

- Kad razgovarate saa detetom, validirajte emocije: "Verujem da si se uplašio, takav događaj je zaista strašan". Pitajte dete šta mu je potrebno. Iskoristite informacije da objasnite detetu da su ovakvi događaji zaista retkost i da se tako nešto neće ponoviti. Pružite detetu kontekst i nemojte mistifikovati počinioca. Takođe, ne pokušavajte da objasnite događaj samo jednim uzrokom (ludilo, nasilne igrice, droga, sekte i ostale "babaroge" kojim plašimo decu). Ukoliko je dete bilo blisko sa počiniocem, objasnite mu da nije krivo ni za šta; nije moglo da zna šta će se desiti, nije nikako moglo to da spreči i ne treba sebe da krivi ni za šta - savetuje Ivanišević.

Najteže je, naravno, odgovoriti na pitanje: "Kako da znam da se ovo neće ponoviti?". Psiholog Ivanišević ističe da su školske pucnjave kao i avionske nesreće: dešavaju se retko, ali tada kada se dese to je jako dramatično i svi pričaju o tome.

- Iako su avionske nesreće dramatične, potrebno je da se poklopi niz negativnih faktora da bi to takve nesreće došlo, a to se dešava retko; avioni su i dalje najbezbednije prevozno sredstvo. Možete povući paralelu i sa školskom pucnjavom; takve stvari se nekad dešavaju, ali potrebno je da se potrefi niz okolnosti, a za to su male šanse, jer je škola i dalje bezbedno mesto - smatra Ivanišević.

Individualni oporavak

Na pitanje kako će koje dete reagovati i koliko će kom detetu biti potrebno vremena da se oporavi od šoka, psiholog Musterović kaže:

- Sve zavisi od toga kako se dete do sada nosilo sa kriznom situacijom. Reakcije na krizne situacije takođe se uče u porodici. Svako dete bi trebalo da nauči od roditelja da su krizne situacije prolazne.

Prema Musterovićevim rečima, u nedeljama koje slede i deca koja su prisustvovala masakru u školi i njihovi roditelji koji su takođe pretrpeli veliki šok trebalo bi da se konsultuju sa stručnjacima koji će im pomoći da se rehabilituju.

- Preveliki je zahtev da školski psiholog razgovara sa svom ovom decom. Ona bi trebalo da razgovaraju sa psihologom koji je specijalizovan za traumatična iskustva, jer će im dati najbolje smernice kako da prevaziđu ono što su, nažalost, doživela - smatra psiholog Musterović.

(Espreso/Telegraf/Snežana Moldovan, Jelisaveta Vujinović)