NAJKRVAVIJI PROTEST U TURSKOJ TOKOM PRVOG MAJA: 500.000 ljudi na ulicama, poginulo preko 30 osoba! (VIDEO)

Protesti tokom 1. maja u svetu u većini zemalja i gradova prolaze mirno ali bude i onih gde dođe do sukoba između policije i demonstranata. Retko se dešava da bude i žrtava. Jedan od onih protesta koji se smatraju najkrvavijim u istoriji se odigrao 1977. u Turskoj.

Najozbiljniji sukobi dogodili su se u Istanbulu, gde su demonstranti pokušali da stignu do Trga Taksim, koji je u prošlosti bio omiljeno okupljalište radnika i levičarskih aktivista. Policija je postavila blokade kako bi sprečila demonstrante da se približe trgu, što je izazvalo guranje i šutiranje.

Broj učesnika na proslavi Prvog maja na Trgu Taksim 1977. godine procenjuje se na oko 500.000. Mnogi učesnici, posebno Maoistički blok, nisu još uvek ušli na trg kada se čuo rafal pucnjeva. Većina svedoka je izjavila da su pucnji došli iz zgrade vodovoda i tadašnjeg hotela Šeraton koji je 1977. godine bio najviša zgrada u Istanbulu. Nakon toga, bezbednosne snage su ušle u trg sa oklopnim vozilima praveći buku sirenama i eksplozivima. Takođe su koristili i vodene topove. Ljudi su pokušavali da pobegnu preko najbližeg izlaza sa trga, ali je jedno policijsko vozilo blokiralo njihovu putanju za beg. Većina ljudi je povređena kada je nastala panike koju je izazvala intervencija policije.

Brojke o žrtvama variraju između 34 i 42 osobe poginule i 126 do 220 povređenih. U zvaničnoj optužnici protiv 98 učesnika proslave navedena su imena 34 žrtve. Konfederacija revolucionarnih sindikata (DISK) pripremila je listu sa 36 imena.

Na dan incidenta, Istanbulska radio stanica je objavila da su poginule 34 osobe, a 126 povređeno. Prema obdukcijskim izveštajima, samo četiri žrtve su poginule od metaka. U tri slučaja uzrok smrti je mogao biti metak ili povrede glave, a 27 žrtava je zgnječeno. Nekoliko svedoka je izjavilo da je jednu žrtvu pregazilo oklopno vozilo.

Podsećanja radi Prvi maj, poznat i kao Međunarodni dan radnika, obeležava se svake godine. Praznik je nastao krajem 19. veka kao odgovor na zahteve radničkih pokreta za boljim uslovima rada. Od tada je postao dan za proslavu doprinosa i dostignuća radnika širom sveta.

Poreklo Prvog maja seže još od pobune u Hejmarketu u Čikagu 1886. Radnici u Sjedinjenim Državama su zahtevali osmočasovni radni dan, a 1. maja je organizovan generalni štrajk. Na trgu Hejmarket održan je miran skup, ali je došlo do nasilja kada je policija stigla da rastera masu. Bačena je bomba, a među policijom i demonstrantima je bilo poginulih i povređenih. Incident je doveo do toga da je Druga internacionala, koalicija socijalističkih i radničkih partija, usvojila 1. maj kao Međunarodni dan radnika.

(Espreso/MONDO)