Lekovi, Foto: Profimedia

oprezno

OVE LEKOVE NIKAKO NE SMETE DA PIJETE DOK VOZITE: Izazivaju umor, pospanost i VRTOGLAVICU

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, povrede u saobraćajnim nesrećama će biti peti vodeći uzrok smrti do 2030. godine

Objavljeno: 28.04.2023. 14:23h

Pospanost, umor, vrtoglavica, smanjena percepcija samo su neki od problema s kojima se mogu suočiti vozači koji upotrebljavaju lekove. U najtežim slučajevima usled delovanja medikamenata moguće je da dođe i do saobraćajnih nesreća.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, povrede u saobraćajnim nesrećama će biti peti vodeći uzrok smrti do 2030. godine, piše B92.

foto: Profimedia

Kako lekovi utiču na vozače?

Vožnja motornog vozila je složen zadatak, zbog čega vozači moraju da budu u stanju da vide, razmišljaju i pravilno reaguju. Neki lekovi, bilo da su oni koji se u apotekama izdaju na recept ili bez recepta, mogu delovati na ove veštine.

“Prvu grupu čine lekovi koji mogu uticati na sposobnost upravljanja motornim vozilima, a obeležavaju se praznim crvenim trouglom (∆) na spoljnom pakovanju leka. Druga grupa su medikamenti koji snažno utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima, i pod čijim delovanjem apsolutno ne bi trebalo voziti, a označavaju se punim crvenim trouglom (▲) na spoljnom pakovanju leka. Treća i najopasnija grupa su lekovi koji se ubrajaju u opojne droge, a obeležavaju se znakom paragrafa (§) na spoljnom pakovanju leka”, objašnjava Jasna Anđelković, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

foto: Profimedia

Lekovi kao ekvivalentni alkohola

Uobičajeni neželjene nuspojave ovih lekova koji mogu uticati na vožnju su osećaj pospanosti ili umora, mogući su i vrtoglavica, nesvestica, mučnina, zamagljen ili dvostruki vid, jeza, nestabilnost, zbunjenost. Umanjena je sposobnost da se pravilno koncentrišemo i procenimo udaljenost ili brzinu drugog vozila. Posle upotrebe nekih lekova kod nekih pacijenata uočava se i slabost mišića ili slabija koordinacija, anksioznost.

“Zbog činjenice da neki lekovi mogu uticati na vožnju toliko značajno da su ekvivalentni konzumiranju alkohola više od zakonske granice, farmaceuti u lekarnama svakodnevno savetuju građane i doprinose boljoj informisanosti o delovanju lekova na vožnju”, navodi Jasna Anđelković.

foto: Profimedia

Kada su veći rizici?

Lekovi protiv nesanice, anksioznosti, epilepsije, antidepresivi (koriste se kod depresije i za bolova u nervima, migrene, problema s bešikom), antipsihotici (za stanja kao što su šizofrenija i bipolarni poremećaj), neki antihistaminici (kod alergije, prehlade i gripa) neki su od lekova koji mogu ugroziti vožnju. Na isti način deluju i opioidi (za ublažavanje bolova), neki preparati protiv prehlade i gripa, kao i određeni lekovi za krvni pritisak, mučninu.

Majke i snajke:

(Espreso/B92)