CARINICI OVAKO LOVE SRBE KOJI RADE NA CRNO U NEMAČKOJ: Plate im i do 3.000 evra, mahom zarađuju kao majstori

U najjačoj evropskoj ekonomiji, koja bukvalno vapi za radnom snagom sa Balkana, živi i radi minimum 400.000 Srba. Najčešće su to mladi ljudi do 45 godina, koji zarađuju na graševini, ugostiteljstvu i u medicini. Mnogi rade i na crno, posebno majstori, a sada su nemačke vlasti odlučile i u da sprovode stroge kontrole.

Muškarci iz Srbije, BiH, Albanije, Hrvatske... u Nemačkoj najčešće zarađuju na građevini, gde u proseku zarađuju i do 2.500 evra mesečno. Mnogi u ovoj evropskoj ekonomiji rade godinama za ozbiljne firme, ali je mnogi i onih koji povremeno odu u Nemačku da zarade radeći na crno. I upravo su oni ovih dana u ozbiljnim problemima imaći u vidu nove poteze nemačkih insitutcija.

Pre neki da pripadnici nemačke Carine sproveli su nekoliko racija na gradilištima širom Nemačke kako bi proverili status radnika i tom prilikom otkrili na desetine slučajeva rada na crno, uglavnom radnika iz BiH, Srbije, Albanije i Gruzije.

Jedna od većih akcija sprovedena je u Diseldorfu na gradilištu u Vanhajmer ulici, nedaleko od aerodroma. Samo ovde je privedeno 19 radnika koji su radili na crno, najviše iz BiH, prenose Nezavisne.

Mihael Valk, portparol glavne carinske kancelarije u Diseldorfu rekao jeda do sada nikada nisu naišli na ovoliki broj neprijavljenih radnika, koji ilegalno borave u Nemačkoj. On je dodao da je tokom kontrole jedan od privedenih radnika pokušao da pobegne, sakrio se među palete na gradilištu, ali su ga ubrzo pronašli.

Inače, da je bila racija širom Nemačke svedoči i to da su pripadnici carine kontrolisali i veliko gradilište na bivšem američkom skladištu u Gisenu, u saveznoj pokrajini Hesen. Rezultat akcije su 29 privođenja zbog rada na crno. Bilo je još devet privođenja tokom kontrola u Fuldi i Kaselu.

- Svojom predanošću Carina želi pokazati da se rad na crno ne isplati - kazala je Stefani Auersvald, portparolka Carine u Gisenu.

Kako stoji u saopštenju za javnost, 200 ljudi iz oko 60 kompanija je kontrolisano u utorak. Najgore su prošli radnici iz BiH i Srbije, njih 29 koji nisu imali validnu boravišnu dozvolu za rad u Nemačkoj. Oni su privedeni, protiv njih je pokrenuta istraga, baš kao i protiv poslodavaca.

Inače, iz Carine je saopšteno da je cilj racija bio kontrola poštovanja propisa o minimalnim satnicama, ali su naišli na daleko veći problem.

Plate i do 3.000 evra

Kako je Blic više puta pisao Srbi u Nemačkoj najčešće rade u građevinarstvu i ugostiteljstvu. Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja, obezbeđenja...

Za većinu ovih poslova ne treba im dobro znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno. S godinama mnogi od njih i nauče jezik, oni stariji teže, ali deci koja se školuju vremenom postaje kao maternji.

Po pravilu, važi da što su bolje kvalifikacije i što bolje govore nemački jezik, to im je jednostavnije da dođu do posla i dugoročno ostanu. Ipak, većina radnika iz Srbije u Nemačkoj radi one manje plaćene poslove, za koje se traži samo diploma srednje škole i površno znanje jezika.

Muškarci najčešće zarađuju na građevini i srodnim delatnostima, gde u proseku zarađuju i do 2.500 evra mesečno. Zidar zarađuje 3.214 evra, moler 2.975 evra, keramičar oko 3.000 evra. Vozač viljuškara, na primer, ima prosečnu platu 2.679 evra, a putar 3.463 evra. Sve su to prosečne plate po zvaničnoj statistici.

Veliki broj Srba je u Nemačkoj radi i u ugositeljstvu bilo kako kuvari ili posluga i tu su plate nešto manje i kreću se oko 1.800 evra u proseku.

(Espreso/Blic Biznis)