STIŽE NAM NOVI PAKAO? Preti nam još jedan SVETSKI PROBLEM, naučnici UPOZORAVAJU, može dovesti i do SMRTI!

Opasni toplotni talasi sa rekordno visokim temperaturama povećavaće se kako se klimatska kriza bude pojačavala, a posebno će biti razorni u zemljama i regionima koji su najmanje spremni za njih, ustanovljeno je u novoobjavljenoj studiji.

Naučnici su analizirali skupove podataka o temperaturi koji obuhvataju više od 60 godina, kao i klimatske modele kako bi izračunali verovatnoću pojave ekstremno visokih temperatura bez presedana i utvrdili gde bi mogle da se dogode.

Oni su identifikovali Avganistan, Papuu Novu Gvineju i Centralnu Ameriku, uključujući Gvatemalu, Honduras i Nikaragvu, kao „vruće tačke“ za visokorizične toplotne talase.

Ovi regioni su posebno ranjivi zbog brzorastuće populacije i ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti i zalihama energije, što potkopava njihovu otpornost na ekstremne temperature, navodi se u izveštaju objavljenom u utorak u časopisu „Nature Communications".

- Postoje dokazi da te regione možda čeka veliki toplotni talas i da ne bi bili spremni za to - rekao je Dan Mičel, profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu u Bristolu u Velikoj Britaniji i koautor studije.

Pretnja sa kojom se suočava Avganistan posebno je velika, rekao je Mičel za CNN. Ne samo da postoji veliki potencijal za rekordne ekstremne vrućine, već će one biti pojačane ogromnim poteškoćama s kojima se zemlja već suočava, istakao je on.

Avganistan se bori sa teškim socijalnim i ekonomskim problemima. Takođe ima rastuću populaciju koja je sve više izložena problemima ograničenih resursa, navodi se u izveštaju.

- Kada se konačno pojavi zaista ekstreman toplotni talas, odmah će biti mnogo problema - rekao je Mičel.

Višestruki negativni efekti

Toplotni talasi imaju širok negativan uticaj. Oni smanjuju kvalitet vazduha, pogoršavaju sušu, povećavaju rizik od šumskih požara i mogu dovesti do kvara infrastrukture.

Oni takođe uzimaju težak danak po ljudsko zdravlje, a ekstremne vrućine su jedna je od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa.

Toplotni udar ili toplotna iscrpljenost mogu izazvati širok spektar simptoma, uključujući glavobolju, vrtoglavicu, mučninu i gubitak svesti, između ostalog. Toplotni udar je najteža bolest povezana sa toplotom, prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, koja uzrokuje nagli rast telesne temperature za nekoliko minuta i može dovesti do trajnog invaliditeta ili smrti.

U nekoliko regiona ove godine već su zabeležene rekordne temperature. U martu su se delovi Argentine suočili sa temperaturama do 10 stepeni celzijusa iznad normalnih, dok su u aprilu oboreni temperaturni rekordi u velikim delovima Azije.

- Toplotni talasi i drugi ekstremni vremenski događaji samo će postati intenzivniji kako svet nastavi da sagoreva fosilna goriva - rekla je Friderike Oto, klimatolog sa Instituta za klimatske promene Grentam na Imperijal koledžu u Londonu, koja nije bila uključena u studiju.

Nigde nije bezbedno, navodi se u izveštaju koji je otkrio da su se „statistički neverovatni” toplotni talasi, oni koji su znatno prevazišli istorijsku normu, desili između 1959. i 2021. godine u oko 30 odsto regiona u kojima su očekivani. To uključuje toplotni talas na severozapadu Pacifika 2021. godine, gde rekordi visoke temperature nisu samo oboreni već i potpuno razbijeni, ubivši stotine ljudi.

U Litonu, u Britanskoj Kolumbiji, temperatura je dostigla vrhunac približivši se podeoku od 50 stepeni celzijusa u junu 2021. godine, čime je oboren prethodni rekord za skoro pet stepeni. Samo nekoliko dana kasnije selo je skoro potpuno uništeno u požaru.

Naučnici su utvrdili da bi to bilo gotovo nemoguće bez klimatskih promena.

Delovi Kine, uključujući Peking, i evropske zemlje, kao što su Nemačka i Belgija, takođe se suočavaju sa visokim rizikom, navodi se u izveštaju.

Milioni ljudi koji žive u ovim gusto naseljenim regionima mogli bi biti teško pogođeni toplotnim talasima, čak i ako je veća verovatnoća da će ove zemlje imati resurse za ublažavanje nekih od najgorih uticaja.

Crne prognoze i upozorenja

Izveštaj poziva vlade širom sveta da se pripreme za toplotne događaje koji daleko prevazilaze trenutne rekordne temperature, kao što je postavljanje centara za hlađenje i smanjenje radnog vremena za one koji rade napolju.

Postoje mnoge politike koje vlade mogu primeniti da bi spasle živote, rekla je Oto, uključujući „pripremu planova za upravljanje toplotnim talasima, obezbeđivanje i testiranje njihove primene, informisanje javnosti o predstojećim toplotnim talasima i zaštitu ljudi koji su ranjivi na uticaj toplotnih talasa”.

Toplotni događaji bez presedana postaju sve verovatniji kako svet nastavlja da sagoreva fosilna goriva, rekao je Lukas Vargas Zepetelo, naučni saradnik na Univerzitetu Harvard, čije je istraživanje iz 2022. pokazalo da će se opasni nivoi toplote bar utrostručiti širom sveta do kraja veka.

- Po definiciji, ne znamo šta bi se moglo dogoditi ako je velika populacija izložena neviđenom stresu od toplote i vlage, ali toplotni talasi u poslednjih nekoliko decenija već su bili izuzetno smrtonosni i postoji ozbiljan razlog za zabrinutost u budućnosti - rekao je Vargas Zepetelo za pomenuti američki medij.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)