"VIDEO SAM TOLIKO KRVI U RITOPEKU I NA STADIONU": Napeto u sudnici, Miljković optužuje kuma Spasojevića da LAŽE

Miljković propituje Spasojevića o ubistvima Veličkovića i Gligorijevića

Miljković: Da li sam ja poznavao Gorana Veličkovića?

Spasojević: Ja nisam, ne znam da li si ti.

Miljković: Da li smo imali neki problem sa njim?

Spasojević: Ja mislim jeste, oko neke navijačke priče.

Miljković: Kada si posle otmice došao na stadion, da li sam ja bio tamo?

Spasojević: Pošto smo otišli kupili džakove, sekire i kadice, vratio sam se na stadio i tamo zatekao tebe.

Miljković: Moramo da raščivijamo, šta smo radili ko je gde sedeo u restoranu, jesmo li pričali?

Spasojević: Ne sećam se, verovatno sam pio limunadu i jeo kolače. Posle nekog vremena si mi rekao da treba da te vozim u Ritopek

Miljković: Jesmo li zajedno kupovali sve to?

Spasojević: U blizini skretanja za Vinču, verovatno su nas snimile kamere, rekao si mi da idemo da ubijemo čoveka i nisam obraćao pažnju na detalje

Miljković: To ti kažeš. Koga si video u dvorištu, kada smo došli u Ritopek?

Spasojević: Neko je bio u garaži, neko u dvorištu

Miljković: Auuu.

Spasojević: Bili su u garaži, ti ulaziš u bunker. Ja sam ostao sa Draganićem.

Miljković: Kako znaš da sam ga ja ubio?

Spasojević: Vi ste se hvalili, taj dan niste sekli telo, nego sutradan.

Miljković: Jesi li video nekada Gorana Veličkovića?

Spasojević: Nisam ga nikada video u izvornom stanju, samo iseckanog.

Miljković: Ajmo sada malo Aleksandra Gligorijevića. S kim dolaziš u Ritopek toga dana?

Spasojević: S Veljkom Belivukom.

Miljković: Ne sećam se šta je juče sve ispričao, da ne misli da ga zavitlavam.

Spasojević: Došli smo Draganićevom astrom, bio je Lalić, Draganić i Budimir.

Miljković: Da li si video Gligorijevića u kući?

Spasojević: Ja sam ga video tek u bunkeru, nisam verovao uopšte da će biti otet.

Napeta atmosfera u sudnici, kumovi se prepucavaju, sudija reagovala

Miljković: Rekao si da poznaješ Vlada Draganića od ranije i da si se iznenadio kada si ga video prvi put u Ritopeku?

Spasojević: Tako je, zvali ste ga Boske.

Miljković: Zašto smo ti rekli da ćutiš kada si ušao u skrivenu prostoriju?

Spasojević: Ne znam, to je pitanje za vas. Nisam ni pitao, bio sam zabezeknut prizorom. Pre nego što ćete otići, mislim da si ti pojačao traku na Goranu Mihajloviću.

Miljković: U koji smo ga najlon navodno uvili, zeleni ili providan?

Spasojević: Mislim u oba, nisam obraćao pažnju

Miljković: Zbog čega si pokušao da stupiš u kontakt sa Goranom, kada smo ti rekli da ne pričaš sa njim?

Spasojević: Ne znam, pitao sam ga da li je gladan, žedan. Bilo mi je žao čoveka, znao sam da će ujutru biti ubijen. Kao i kod Vlaste jer sam probao da ga upozorim da će biti ubijen.

Miljković: Ja nisam imao strah.

Spasojević: Zato si vozio blindu.

Sudija se umešala i upozorila Spasojevića i Miljkovića da povedu računa o načinu komunikacije i da Miljković ne reaguje burno, ukoliko nije zadovoljan odgovorima.

Sudija: Ovo je opomena kako možete da mu kažete da je psihopata. On vas ne vređa.

Miljković: Jel trebalo da ga ubiješ ili onesposobiš ako krene da beži?

Spasojević: Ja sam shvatio da treba da ga onesposobim

Miljković: Rekao si da je trebalo da ga ispitujemo sutra, kako ako ga ti upucaš?

Spasojević: Kako da ga ispitujete ako pobegne, niko nije rekao gde da pucam, ja sam tako shvatio da ga onesposobim

Miljković: Rekao si da ti je Mihajlović rekao da je pričao sa mnom, kako je znao ako su mu vezane oči?

Spasojević: Priča se ustima a ne očima, Goran je mrtav a ti si tu, tako mi je rakao.

Miljković: Nije Goran mrtav a ja jesam tu.

Spasojević: Sudija, on mu je servirao priču da će ga sutra pustiti, dečko je čak tokom noći zaspao, toliko ga je opustio.

Miljković: Da li je tebe video Mihajlović?

Spasojević: Nije mogao da me vidi, bile su mu vezane oči.

Podsetimo, Spasojević je ranije ispirčao da su ga pozvali da dođe u Ritopek da bi čuvao jednu noć otetog Gorana Mihajlovića, koji je potom ubijen. U vreme ubistva, kako je naveo Spasojević, nije bio prisutan. Tokom svedočenja rekao je i da ga je Marko otrovao, a da su ga potom kamionom prebacili u dvorište kuće u Surduku u kom su njegovi ostaci spaljeni a potom bačeni s mosta.

Miljković: Kako mu izgleda lice, kako si zaključio da je mrtav kada si se vratio kamionom?

Spasojević: Glava mu je virela, bio je zamotan. Posle smo i nju zamotali. Video sam ga iz profila.

Miljković: Koja dvojica su stajala vam kamiona a koja dvojica su se popela?

Spasojević: Ti i Veljko ste meni i Draganiću dodali telo, morali smo da ga izvučemo kroz otvor iz tajne prostorije, pa smo telo Gorana Mihajlovića polegli u kamion.

Miljković: Zašto smo mi trebali da se zakucamo u policiju ako naiđe, a kupili smo pesak da sakrijemo telo u kamionu?

Spasojević: Tako si mi ti rekao, da je plan ako zaustavi policija vi idete kolima i zakucaćete se. Vozili smo mrtvo telo čoveče.

Miljković: Opiši mi čizme, kačket i radna odela koja si kupio za to delo?

Spasojević: Bile su veće čizme, mislim da je kombinezon jednodelni i crni kačketi

Miljković: Jel gledaš kako se pravi lomača, ili je već bila napravljena?

Spasojević: Kako da bude napravljena kada niste bili tu, Veljko je napravio.

Miljković: Jel bilo krvi u kamionu ili telesne tečnosti?

Spasojević: Ne.

Miljković: Šta je za tebe bila velika vatra u dvorištu?

Spasojević: Nisam merio vatru.

Miljković: Sudija, za mene je velika vatra ako gori ovaj sud, molim Vas sudija, neka da odgovor.

Sudija: Sledeće pitanje, rekao je velika vatra.

Miljković: Kolliko je vremenski bio gust dim?

Spasojević: Neko vreme, dok sve to nije izgorelo, ta guma i ćumur.

Podsetimo, svedok saradnik je ranije ispričao da su unapred kupili i doneli gume i ćumur, da naprave lomaču na kojoj je zapaljeno telo Mihajlovića.

Miljković: Rekao si da je tvoj zadatak bio da glumiš da čistiš plac, da ako neko prijavi policiji, šta?

Spasojević: Čoveče, nismo palili roštilj za 1..maj, palili smo čoveka. To je bio plan, u slučaju da neko prijavi policiji, kao što je i došla komšinica da pita šta se dešava. Veljko je komunicirao sa njom.

Miljković: Jesmo li mi bili maskirani?

Spasojević: Kad nosiš kačket i kombinezon, to je za mene neko maskiranje, glumili ste radnike.

Miljković: Da li je komšinica pričala i sa mnom?

Spasojević: Ne, bio si blizu, nismo se igrali žmurke čoveče.

Miljković: Koliko je sati bilo kada je došla?

Spasojević: Bio je dan, nisam štopovao vreme.

Miljković: Ti opisuješ, koliko tela je ostalo, kažeš "gde smo kada smo zagasili vatru utvrdili da nije izgorelo celo telo, da je ostao deo od kolena do grudi, znam da su komentarisali da je ostalo srce i grudi". To je prilično ostalo?

Spasojević: Rekao sam šta ste komentarisali, sve smo to stavili u jedan džak.

Miljković: A u Ritopeku nam treba šest džakova za jedno telo?

Spasojević: Drugo je kada samelješ celo telo, ovde je veći deo izgoreo.

Miljković: Imam primedbu, razlika između šest džakova i jednog džaka je pet džakova, a opisao je da je ostalo skoro celo telo.

Miljković: Zašto nismo tu telo bacili kod kuće u Dunav, nego smo vozili do Pupinovog mosta?

Spasojević: Ja sam samo izvršavao, ne znam

Miljković: To ćemo da vidimo šta si ti radio

Spasojević: Tu sam, videćemo

Miljković: Zašto nismo ostatke stavili u tovarni deo?

Spasojević: Ne znam, vi ste odlučili da se stavi kod suvozačevih vrata kamiona, iako mi je to bilo morbidno i dan danas kad se setim osećam taj miris spaljenog tela

Miljković: Rekao si da smo lopatama tovarili ostatke sa zgarišta, šta?

Spasojević: Ne znam, znam da su bile gume, drva, ljudsko telo, to ste bacili sa litice, ono što se pretvorilo u pepelo. Marko, skoro celo telo je sagorelo i pretvorilo se u pepeo.

Miljković: Gde smo zapalili kombinezone?

Spasojević: Isto na tom zgarištu, izgorelo je

Miljković: Da li smo se okupali u Surduku posle toga?

Spasojević: Ne.

Svedok okrivljeni Nikola Spasojević izašao za govornicu, Miljković nastavio ispitivanje

Nikola Spasojević izašao je za govornicu koja se nalazi na sredini najveće sudnice, a iz boksa za optužene, koji je neprobojnim staklom odvojen od sudnice u pratnji šestorice stražara uveden je i Miljković.

Miljković: Ja bih vas sudija pitao da li možemo da gledamo slike iz Surduka?

Sudija: Možemo, posle pauze.

Miljković: Važi. Imam još pitanja vezano za šine, rekao si da me ubistvo Vlastimira Miloševića koštalo 100.000 evra, da li si konkretizovao za šta?

Spasojević: Ne.

Miljković: Kako ti se predstavio Mirko Kojić, ko je on?

Spasojević: Kao tvoj kum, Koja, živeo je blizu tvoje kuće

Miljković: Živi.

Podsetimo, Kojić inače kum Marka Miljkovića se vodi kao nestao.

Miljković: Kako je izgledao?

Spasojević: Puniji čovek, nosio je bradu, video sam slike iz Ritopeka.

Miljković: Da li sam poznavao Gorana Mihajlovića?

Spasojević: Ne znam.

Miljković: Da li je opserviran od strane nas?

Spasojević: Ni to ne znam.

Miljković: Kako i gde je navodno otet Goran Mihajlović?

Spasojević: Ne znam.

Miljković: Kada je bila otmica?

Spasojević: Početkom 2019., to vezujem za radove u stanu u Mirijevu, počeli smo ih početkom godine.

Podsetimo, Spasojević je ranije rekao da je u vreme otmice i ubistva Mihajlovića, čije je telo prema njegovim navodima spaljeno u Surduku, renovirao stan Belivukovog rođaka u Mirijevu.

Miljković: Rekao si da si dok si čuvao Mihajlovića razgovarao sa njim i da ti je rekao da su ga drugovi namestili, čiji drugovi, naši ili njegovi?

Spasojević: Ne znam, mislim njegovi.

Miljković: Da li možeš da mi preciziraš mesec, kada je to bilo? Početak godine je opširno?

Spasojević: Više ka sredini.

Miljković: Pošto si 100 puta rekao da si se plašio da si gotov posle ubistva na šinama, zašto bi ti naškodili kada smo mi pravosnažno oslobođeni i više ne može da nam se sudi pa sve i da govoriš istinu?

Spasojević: Ja sam pravno neuk, rekao sam kako jeste.

Miljković: Da li skaj telefon podržava gugl mape?

Spasojević: Ne, znam šta hoćeš da me pitaš, poslata vam je slika gde se nalazi.

Miljković: Rekao si da si odbio da ideš sa nama do kuće u Surduku, kako si smeo da odbiješ?

Spasojević: Ja sam vas Marko odvezao do kuće, nisam odbio. Oni su rekli da izađem iz kola da krenem do kuće, a ja sam se plašio i pitao sam jel moram sa vama, rekli ste da ne moram i bio sam srećan što ne idem u to dvorište do kuće.

Miljković: Da li smo ti rekli za šta nam treba kuća?

Spasojević: Ne, ništa.

Miljković: Kada smo ti prvi put rekli za šta nam treba kuća?

Spasojević: Tek u Ritopeku, kada sam došao i video Gorana.

Miljković: Jesmo li ti nekada nešto unapred govorili?

Spasojević: Jeste, recimo za Gligorijevića da vam trebam sutra, za Mitića da dođem da krečim na stadionu krv.

Miljković: To je pitanje za veštake da li je uopšte bila krv na stadionu.

Spasojević: Toliko sam krvi video u Ritopeku, da dobro znam šta je krv

Miljković: Toliko lažeš.

Miljković: Da li si renovirao Veljkov stan?

Spasojević: Jesam, kraj 2018., početak 2019.

Miljković: Da li je tada Veljko bio u kućnom pritvoru?

Spasojević: Jeste.

Miljković: Da li je bio kada se lakirao parket i da sam mu ja dodavao hranu kroz prozor?

Spasojević: Sećam se da je bio kod kuće i da je morao da se vrati u određeno vreme.

Miljković: Što ti nije bilo sumnjivo kada te zove na običan telefon?

Spasojević: Njegova supruga je koristila taj telefon i zato mi nije bilo sumnjivo, ostaje trag.

Miljković: Kažeš da ti je Velja izdiktirao spisak šta od građevinskog materijala da kupiš, šta ti je rekao posle toga?

Spasojević: Namignuo mi je, jer je Bojana Belivuk bila tu.

Miljković: Rekao si da ti je Veljko rekao da kupiš velike gume, ćumur, zašto si se tada bojao da ga pitaš a za kablove i ostalo si ga pitao?

Spasojević: Izvini, šta će Veljku Belivuku tolika količina ćumura i polovnih guma. E ovako, za prvo kada me prvi put zvao da dođem kod njega u kuću i kada je počeo da mi diktira spisak građevinskog materijala, pitao sam šta će mu, rekao je da "osvežim tetkinu kuću", jednostavno posle za gume i ćumur nisam pitao. Šta je sporno?

Miljković: Kada si pozajmio kamion od prijatelja, da li mu plaćaš kamion po danu, i da li mu kažeš koliko će dana da bude kod tebe?

Spasojević: Nisam plaćao, čim sam pozajmio, rekao sam mu da mi treba da prebacim neke stvari.

Miljković: Koliko si guma kupio i kojih dimenzija?

Spasojević: Dosta guma, veliki broj, preko 20 guma i oko 40 džakova ćumura.

Miljković: Gde smo parkirali blindirani audi A8 tada u Mirijevu?

Spasojević: Na ulici.

Miljković: Imam komentar, nikada blindirana vozila nismo parkirali na ulici, da ih neko ne zapali, nego samo u garaži

Miljković: Jel bila zaključana kapija kada smo došli u Surduk?

Spasojević: Ne mogu da se setim, al kamion ne može da prođe kroz pešačku kapiju

Miljković: Koje je voće na tom placu?

Spasojević: Nisam se bavio holtikulturom.

Miljković: Rekao si da od momenta kada smo ostavili gume u Surduku prolazi oko 20 dana? Jesmo li se viđali u tih 20 dana?

Spasojević: Ne sećam se.

Miljković: Znači amnezija.

Spasojević: Nije amnezija, prosto, doveli ste me pred svršen čin.

Miljković: Jesi li nas pitao u tih 20 dana šta smo uradili sa gumama i ćumurom?

Spasojević: Nisam lud, nisam pitao ni za šta će vam.

Miljković: Rekao si da si na dan otmice upoznao Miloša Budimira. Kako se predstavio?

Spasojević: Ne sećam se, možda i kao Miloš. Mi smo se oslovljavali kodnim imenima, on je bio Ares.

Miljković: Kada dobijaš skaj?

Spasojević: Posle ubistva, kada sam dobio i "golf", rekao si mi "za svaki slučaj".

Miljković: Rekao si da si Budimiru predao tvoj ugašeni telefon, zašto ga on onda nosi u Ritopek?

Spasojević: Tada nisam znao, sada mi je jasno, verovatno zbog baznih stanica. Tražio je telefon.

Miljković: Pošto si rekao da si opet imao strah, kada nastupa?

Spasojević: Ja sam strah,konstantni od vas imao od 2016. bio je samo manjeg ili većeg intenziteta, zavisno od situacije

Miljković: Juče si rekao da si ti inicirao da se vidimo kada sam izašao iz pritvora na placu mog kuma Stefanovića?

Spasojević: Iz straha. Ja nisam žrtva, ali sam osećao potvrdu, ne mogu da objasnim

Miljković: Jel naš susret tada bio prijateljski?

Spasojević: Ponašao si se tada pristojno, za razliku od nekih situacija bio si ok, ali samo ti znaš šta je bilo u tvojoj glavi

Miljković: Ako te nismo ubili pre toga dva puta, kada si rekao da si mislio da hoćemo i kada smo ti rekli da si se istripovao i da se ne plašiš, jel bilo nekih trzavica posle?

Spasojević: Strah je postojao, jer ako je ubio svog kuma Vlastimira Miloševića koji mu je bio venčani kum i s kojim je pre toga bio nerazdvojan i ako je bio u sanju njega da ubije kako ja tebi da verujem u bilo kom momentu.

Miljković: Šta žalio ti se Velja da sam ja surov?

Spasojević: Nije mi se žalio.

Miljković: Kako je Mihajlović otet?

Spasojević: Ne znam to.

Miljković: Što nisi detaljno opisivao kuću u prvoj izjavi u tužilaštvu? Jel ti pomoglo što si gledao slike kuće ovde u sudnici?

Spasojević: Dobro znam kako izgleda, toliko smo ljudi ubili tamo.

Miljković: Nema u optužnici slika.

Spasojević: Sad ću da ti demantujem, ima čak slika na kojoj sam ja. Video sam kuću više puta, video sam i slike u optužnici.

Miljković: Rekao si da ti je Veljko pokazivao slike vezanog Gorana Mihajlovića?

Spasojević: Jeste, na slici je bio momak vezan, u sivoj trenerci, bio je svezan sivom trakom oko nogu, ruku i preko očiju je imao traku. Sedeo je

Miljković: Posle koliko si saznao da je on dole u skrivenoj prostoriji? Što bi ti pokazivao slike ako te onda odveo dole u skivenu prostoriju?

Spasojević: Moraš da pitaš njega, možda je hteo da vidi kako ću da reagujem, otkud ja znam šta je u njegovoj glavi.

Miljković: Kako si odreagovao kada ti je pokazao slike?

Spasojević: Trudio sam se da ne pokazujem znake straha, sigurno se nisam smejao.

Miljković: Opet strah, dobro. Rekao si da si imao opciju da pristaneš ili da se odustaneš, šta bi bilo da si odustao?

Spasojević: Pojele bi me ribice do sada.

Miljković: Kako nisi ubijen kada si odustao od Krfa?

Spasojević: Objasnio sam, ni Veljko nije hteo jer je mislio da bi se ofirao jer je opservirao kuću Alana Kožara, Nebojša Janković nije hteo jer neće Veljko, a ja sam rekao da nije pametno jer gliser koji sam izjasnio ima GPS.

Miljković: Gde sam bio ja tada?

Optuženi uvedeni u sudnicu

Sudsko veće ušlo je u sudnicu i počelo sa prozivkom optuženih, Belivuk se prvi javio iz boksa za optužene, zatim Miljkovića a potom i ostali optuženi.

U sud stigla i supruga Marka Miljkovića

U sud je ponovo stigla i supruga Marka Miljkovića, Tanja Miljković, koja se prvi put u ponedeljak pojavila u publici.

Tada joj je Miljković iz boksa za optužene slao poljupce i mahao, a ona se smejala svedočenju Spasojevića.

Optuženi dovedeni u zgradu suda

koji borave u pritvoru Centralnog zatvora, u dva konvoja marica u pratnji naoružane policije sprovedeni su u zgradu suda u Ustaničkoj ulici i očekuje se da uskoro budu uvedeni u sudnicu

Suđenje Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću i ostalim optuženim pripadnicima njihove kriminalne grupe, nastavljeno je pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Jučerašnje postavljanje pitanja Miljkovića bivšem prijatelju i kumu koji ga je optužio za brojna ubistva, i opisao da je bio u strahu od njega i Belivuka, proteklo je u napetoj atmosferi, tokom koje je morala da reaguje i sudija, koja je na kraju prekinula jučerašnje suđenje.