NESTABILNO VREME UTIČE NA PSIHIČKO I FIZIČKO ZDRAVLJE: Stručnjaci otkrivaju šta može pomoći, koli će još trajati?

Virusi i prehlade, umor i nestabilno vreme traju mesecima, uz godišnja doba koja se poigravaju od početka godine kada smo za doček imali prolećne temperature koje su obeležile februar i mart, a zatim je april pokazao da nije samo „baba Marta“ nepredvidljiva i mnogi gradovi su se zabeleli... Sve to, a kad mu vreme nije, učinilo je da se osećamo, što bi rekli, kao prebijeni, pospani, bez energije i volje na koju smo navikli prethodnih godina u ovom periodu.

Nekoliko prethodnih vikenda bilo je sunčano i toplo, a zatim su se smenjivali nestabilni radni dani. Kiša, grmljavina, sugradica, oblaci, sunce, ponovo kiša, pljusak, zatim opet sunce...

Prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) danas biometeorološke prilike neće prijati većini hroničnih bolesnika. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima se posebno preporučuje da primene savete lekara. Razdražljivost i poremećaji sna su mogući kao meteoropatske reakcije.

Za sredu se hroničnim bolesnicima i meteoropatama savetuje oprez usled očekivanih biometeoroloških prilika.

- Najizraženije tegobe mogu osetiti astmatičari i cerebrovaskularni bolesnici. Meteoropatske reakcije su moguće u vidu glavobolje, razdražljivosti i pospanosti. Dodatna pažnja se preporučuje svim učesnicima u saobraćaju – navode u RHMZ.

I Hipokrat je pisao o uticaju vremena na zdravlje

U Centru za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje u Subotici podsećaju da je povezanost između sezone, meteoroloških prilika, promena i zdravlja ljudi zapažena odavno. Hipokrat je još pisao da vremenske promene utiču pozitivno ili negativno na ljude, a da to zavisi od sredine u kojoj čovek živi, starosti i sposobnosti prilagođavanja, i od zdravstvenog i psihofizičkog stanja.

U Centru napominju da istraživanja upućuju na to da najčešće tegobe nastale delovanjem oscilacija temperature, jonizacije, vlažnosti i pritiska vazduha prolaze zajedno sa stabilizacijom vremenskih prilika. Istraživanja su pokazala da meteoropatija najčešće pogađa decu mlađu od petnaest, osobe starije od pedeset godina i žene u postmenopauzi.

Kako kiša menja funkciju hipotalamusa i hipofize

- Tokom perioda naglih promena, vetra, kiše ili nepogoda u atmosferi se stvara veća količina pozitivnih jona na koje organizam reaguje. Biometeorolozi kažu da tada funkcija hipotalamusa i hipofize može biti izmenjena, kao i lučenje hormona. Posledice toga mogu biti depresija, glavobolja i migrena. Promenljiv nivo melatonina može biti uzrok nesanice – kaže specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš.

Nagla promena vremena od vedrog i sunčanog do oblačnog dana utiče na nivo melatonina u organizmu, pa ima ljudi koji zbog toga postaju pospani, inertni ili potišteni.

Najčešći psihički simptomi su umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost, uznemirenost i nesanica. Fizički su glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima. Kada se udruže depresija, slabost, umor, apatija, nesanica i pad koncentracije potrebno je više odmara i izbegavanje psihičkog i fizičkog napora.

- Promena vremena, zahlađenje, duži boravak u zatvorenom, manje aktivnosti i manja ponuda svežeg povrća i voća povezani su sa većom učestalosti prehlada i upala disajnih organa. Najbolja zaštita je prirodna opšta otpornost organizma, imunitet – kaže dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine.

Evo šta sve može da pomogne

Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, načelnica Centra, kaže za „Blic“ da univerzalni savet za sve ne postoji, osim što svako prema svojim potrebama organizma i zdravstvenom stanju mora da pronađe odgovarajući zdrav stil života.

Da bi se osećali bolje u periodima nestabilnih vremenskih prilika koje utiču na svakog čoveka neophodno je:

osam sati sna i na spavanje treba ići pre 23 sata

obavezni obroci su doručak, užina, ručak, užina, večera

obroci ne treba da budu obilni i treba da su bogati povrćem i voćem

obavezno piti dovoljno kvalitetne vode

obavezna je šetnja, po mogućnosti rekreacija

adekvatna odeća i obuća u skladu sa vremenskim prilikama

odmor, čitanje knjige, muzika, druženje, porodično okupljanje

boravak u prirodi

Osluškujte organizam i svoje želje

- Svako treba da radi ono što voli u slobodno vreme. Ako neko ima potrebu da se druži, treba da se druži, ali nekome će možda više prijati da se osami. Fizička aktivnost je nešto što nam daje dodatnu energiju u snagu, i ako se neko posle treninga oseća istrošeno, čim se dihidrira na adekvatan način imaće osećaj dodatne mentalne snage – kaže dr Nada Kosić Bibić.

Ona napominje i da je doručak izuzetno važan, kao i ostali obroci uz užine.

Iz Centra podsećaju da su pijace već sada pune mladog povrća i da to treba iskoristiti.

- Naglasak treba staviti na vitamine i minerale koji se nalaze u povrću i kombinacija raznih salata sa manje masnim mladim sirom, zatim u kombinaciji sa jabukom i semenkama je vrlo kvalitetan obrok koji može biti i celovit obrok ako tome dodamo ribu.

Dr Kosić Bibić ističe da na spavanje treba uvek otići na vreme da bi dali šansu svim našim ćelijama da se oporave tokom sna.

San je lek

- Dok spavamo naše ćelije se oporavljaju i tada se punimo energijom. Osam sati je preporuka za odrasle. Za decu je to i više od osam sati, ali je ključno da ne ležemo posle 23 sata ili posle ponoći, jer deo sna koji najviše utiče na oporavak je između 22 i 23 do 03-04 sata posle ponoći – kažu u Centru.

Večera je obavezna, ali ne kasno

Stručnjaci ističu da ne treba preskakati večeru, ali treba izbegavati kasni obrok, jer osobe koje jedu kasno uveče najčešće imaju višak kilograma, a ako neko ponavlja ovu lošu naviku najverovatnije će izgubiti miran san i gomilaće prekomernu masnoću. Učestali kasni obroci mogu biti okidač raznih bolesti.

Ako zbog radnih i drugih obaveza osoba nema mogućnost pravilne raspodele obroka i ručak i večera mu se poklapaju u kasne sate, može da izbegne štetne posledice tako što će taj obrok načiniti manje štetnim. Savetuje se da za večeru koja je između 20 i 21 sat bude samo voćni obrok, jabuka, čaša jogurta i mleka ili integralni keks sa jogurtom.

- Za ostale, koji imaju ručak na vreme, večera bi trebala da bude najkasnije do 19 ili 20 sati, a kod starijih osoba, koje ranije ležu, do 18 časova – kaže dr Kosić Bibić.

U izboru mesa treba dati prednost ribi, piletini i ćuretini jer ih organizam lako i brzo vari. Za termičku obradu mesa se preporučuje kuvanje ili dinstanje. Između obroka je dobro jesti dobro oprano sveže voće, oko 500 grama dnevno.

Priroda i crvena krvna zrnca

Za lakše podnošenje nestabilnih vremenskih prilika važan je boravak u prirodi. Boravkom u šumi i na planini pozitivno utičemo na povećanje crvenih krvnih zrnaca, eritrocita. Veliki broj ljudi u urbanim sredinama zbog nepravilne ishrane ima anemiju koja za sobom povlači druge tegobe.

- Boravak u prirodi praktično poboljšava krvnu sliku, čak poboljšava i bela krvna zrnca koja su odgovorna za naš imunitet. Odlazak u prirodu znači i da se izlažemo suncu, a samim tim dobijamo više vitamina D, jačamo kosti i ponovo jačamo imunitet. I osobama koje imaju hronična oboljenja, povišen krvni pritisak, dijabetes, oboljenje srca, boravak u prirodi i šetnje se preporučuju. To može uticati na smanjenje holesterola i poboljšanje drugih parametara zdravlja – kaže dr Kosić Bibić.

Osobe koje su zdrave i idu u prirodu imaju bolje držanje tela, bolju koncentraciju, pažnju i inspiraciju. Otporniji su na razne bolesti.

(Espreso/Blic)