NOVA POSKUPLJENJA, MOGU LI GRAĐANI DA IZDRŽE SVE UDARE NA DŽEP: Cena struje ide gore, da li i hrana poskupljuje?

Od 1. maja cena električne energije i gasa u Srbiji će biti viša nego sada, a prosečan račun za struju od maja biće veći za oko 300 dinara. Zvanično struja ide gore za osam odsto dok će gas biti skuplji za 10 procenata skuplji. Iz Vlade navode da će i pored poskupljenja struja i dalje biti najjeftinija u Evropi. Da li će ovo, iako najavljeno poskupljenje, izazvati novi talas skoka cena osnovnih životnih namirnica pitanje je koje postavljaju mnogi građani Srbije.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu smatra da se poskupljenje struje i gasa neće odraziti na druga poskupljenja, jer je to već ukalkusano u sadašnje cene.

- Mislim da neće biti indirektnih efekata, pošto je rast cena struje i gasa ranije najavljen. Uz sve to imamo neke dodatne brane u porastu cena kao što su redukcija realne tražnje i restriktivna monetarna politika - kaže naš sagovornik. - Očekujem da ćemo uprkos tom povećanju narednih meseci ući u jednu međugodišnju putanju obaranja inflacije.

Profesor Nikolić navodi da čak i ako posmatramo ukupan uvoz, odnosno cene uvozne robe, sve je sada niže nego u istom periodu prošle godine:

- Došlo je do preokreta, odnosno smanjivanja inflacije. Međutim, koliko će cene ići dole to je pitanje, ali činjenica je da smo inflacioni vrh već dostigli. To su umirujuće vesti za građane Srbije, a lepe bi bile da tražnja počne da raste i da plate mogu da budu brže od inflacije.

ŠTA JE SVE RAČUN ZA STRUJU

Račun za električnu energiju koji svakog meseca stiže na adrese potrošača, osim potrošenih kilovata sadrži i niz drugih stavki: obračunska snaga, trošak garantovanog snabdevača, naknada za povlašćene proizvođače električne energije, naknada za unapređenje energetske efikasnosti i akciza. Tek nakon toga obračunava se porez na dodatu vrednost i na kraju taksa za javni medijski servis.

On dalje objašnjava da se procene o smirivanju inflacije odnose samo na međugodišnji indeks i da nije realno očekivati da će iznosi u prodavnicama biti niže od sadašnjih.

- Imali smo nešto viši ili brži rast cena prehrambenih proizvoda nego druge zemlje, a zbog sastava naše potrošačke korpe u kojoj hrana dominira sa 30 odsto, to se odrazilo i na ukupnu inflaciju - smatra Nikolić. - Što se tiče rasta cena osnovnih životnih namirnica u narednom periodu, mislim da će situacija biti nešto bolja. Vidimo da se stabilizovao ovaj segment, odnosno grupa proizvoda koja se tiče hrane i pića. Oni sada blago idu gore, ali ne kao prošle godine, kada je međugodišnji rast u pojedinim segmentima beležio i više od 40 procenata. Tu su prednjačili, recimo, mleko i jaja.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je teško prognozirati kolika poskupljenja će izazvati nova cena struje, ali nema dileme da će uticati na više iznose drugih proizvoda.

- Neko ko može da proda robu, ima dobru poziciju na tržištu, nema konkurenciju, on je već i đuture povećao pre novog cenovnika EPS-a. Oni koji se bore za kupce oni to ne rade, ali , nažalost, većina za svaki slučaj poveća. Logično je da onaj ko koristi struju za proizvodnju moraće da diže cenu, ali pitanje je šta ako mu onda padne tražnja. Električna energija je jedan od osnovnih troškova koji utiče na druga poskupljenja, što, recimo, ne možemo da kažemo za pelet.

BRŽE DO PRIKLJUČKA NA GAS

Zbog velikog interesovanja domaćinstava da se priključe na gas, Vlada je 2021. prepolovila cenu priključka, a prošle nedelje usvojene su i izmene i dopune Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom koja još olakšava taj posao. Smanjuju se troškovi i procedura, što ubrzava priključenje novih potrošača, rekao je za RTS, direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.

- Cena priključka ostaje ista, ali potrošači više neće plaćati takse. Nova Uredba smanjuje trošak i ubrzava priključenje, a to važi za potrošače stambenih zgrada kategorije A. Reč je o objektima koji su tehnički nezahtevni. To su, naprimer, kuće na sprat, ili zgrade koje imaju tri stana, do 400 kvadratnih metara.Cena priključka ostaje ista – 780 evra sa PDV-om.

Od kada je država pojeftinila cenu priključka ogromno je interesovanje domaćinstava za uvođenje, ali taj posao ne ide planiranom dinamikom. Očekuje se da uskoro stigne narudžbina od 25.000 priključaka, tako da će veći deo zahteva biti ispunjen.

- Prvo će biti priključeni potrošači u Vojvodini, Beogradu, Požarevcu i Smederevu, a najavljena je i gasifikacija u Valjevu, Leskovcu, Vranju, Pirotu, na Ubu, a verovatno i u Vladičinom Hanu - rekao je Bajatović.

Potrošač mora da bude priključen na gas u roku od 90 dana od potpisivanja ugovora, ali to obično bude i ranije, naveo je direktor "Srbijagasa".

Na poskupljenje struje Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije gleda iz dva ugla. Prvi je, da je realno da će svaki dodatni dinar dat na račune u ovakvoj situaciji uticati na džep potrošača, a drugi je da moramo da budemo realni i kažemo da su cene struje i gasa i dalje u Srbiji najniže u Evropi.

- Neophodno je da sistem socijalne karte zaživi i da konačno znamo kome treba da se da pomoć. Milsim da nekima treba propisati i višu cenu struje od postojeće, pre svega onima koji stalno ulaze u crvenu zonu. Međutim, ko nema za njega mora da bude niža. S druge strane, ova poskupljenja ne utiču isto na ljude u ruralnim i u urbanim delovima zemlje - kaže naš sagovornik.

Papović navodi da iako nema razloga za novim poskupljenjima, ali biće onih koji će probati da podignu cene drugih proizvoda opravdavajući svoj potez novom cenom struje:

- Nažalost, niko više ni ne pita zašto one svakodnevno rastu. Slično je bilo i kada je gorivo poskupljivalo, svi su uračunavali dodatni trošak, ali nisu spustili cene kada je ono pojeftinilo. Sve je na našem tržištu vrlo nelogično, ali samo zdrava konkurencija može da nam pomogne. Primera radi, izuzetno su velike razlike u ceni istog proizvoda širom Srbije u istom trgovinskom lancu. Nejasno je zašto, recimo, u Beogradu i Prokuplju sada paradajz ne košta isto. Ali, to znaju trgovci koji su procenili platežnu sposobnost potrošača. Tako će biti i ovog puta, pa će tako u većim gradovima ponovo žešće udariti po džep građana.

TABELA

kilovat-čas u jeftinjoj tarifi - sada 1.896 dinara - nova cena 2.084 dinara

kilovat-čas u skupljoj tarifi - sada 7.584 dinara - nova cena 8.336 dinara.

zelena zona – do 350 kilovata

- 200 skupih i 150 jeftinih kilovata - sada oko 3.660 dinara - nova cena oko 3.950 dinara

- 150 skupih i 200 jeftinih kilovata - sada oko 3.300 - nova cena oko 3.600 dinara.

plava zona – od 351 do 1.600 kilovata

- 400 kilovata skupih i jeftinih – sada oko 4.000 - nova cena 4.350 dinara

- 550 kilovata ( 350 skupih, a 200 u nižoj tarifi)- sada 6.200 dinara - nova cena oko 6.700 dinara

- 550 kilovata ( 400 skupih i 150 jeftinih) - sada oko 6.600 dinara - nova cena oko 7.000 dinara

- 1.600 kilovata (1.200 skupih i 400 jeftinih)- sada oko 20.300 dinara - nova cena oko 22.000 dinara

crvena zona – više od 1600 kilovata

- 1.400 skupih kilovata i 400 jeftinih - sada 26.000 dinara - nova cena 28.000 - 1.000 skupih i 800 jeftinih - sada oko 21.500 - nova cena oko 23.000 dinara.

(Espreso/Kurir)