OTVORIO DUŠU
O DROGBINOM ŠAMARU, DRAŽEM TROFEJU OD LIGE ŠAMPIONA, VELIKIM SAIGRAČIMA... Vidićeve anegdote iz Junajteda (VIDEO)
Sećam se prvog treninga, igram protiv Gigsa, Kristijana Ronalda, Sahe, Runija… Vau! Ozbiljno. To je bila noćna mora, prisetio se Nemanja
Legendarni štoperski tandem Mančester junajteda, Premijer lige i Evrope ponovo zajedno, ali ne na terenu gde su dominirali.
Nemanja Vidić bio je gost potkasta kod Rija Ferdinanda i anegdote o jednoj od najmoćnijih generacija 21. veka dolazile su same od sebe.
- Došao sam iz Rusije, a decembar je tamo slobodan mesec, nema treninga, jer je previše hladno. Rekao sam šefu i Karlosu Keirošu da su mi potrebne pripreme, jer nisam bio spreman i nisam mogao da igram. Sećam se prvog treninga, igram protiv Gigsa, Kristijana Ronalda, Sahe, Runija… Vau! Ozbiljno. To je bila noćna mora. Ceo trening sam ih šutirao, ne zato što sam hteo, nego zato što nisam mogao da ih stignem. Bili su prebrzi - počeo je Vidić.
Mada nije bilo tako smešno.
- Sećam se da sam se posle tri treninga prepirao sa Gigsom. Počinjao je već da bude ljut: 'Dodaj loptu, moraš da igraš brže'. Smejao sam se: 'Daj, čoveče, ne mogu da se pomerim..." Došao sam kada i Patris Evra, prvih šest meseci je bilo stvarno teško. Igrao sam utakmicu za rezevni tim, Rene Mulenstin je bio trener i izveo nas je na poluvremenu! A Patris je još i igrao polufinale Lige šampiona sa Monakom pre toga. Ja sam došao iz Spartaka, niko nije znao ko sam - rekao je Vidić.
Rio Ferdinand se dobro seća tog perioda.
- Gledamo ih Vaza (Vejn Runi) i ja na treningu, baš smo pričali: 'Vau, pred ovim momcima je baš dug put,' Ali nisam tada razmišljao o tome, da si došao bez priprema, a odmah izašao na Luja Sahu, verovatno najtvrđeg igrača na treninzima, pa Ronalda, Runija, Gigsa, koji je u to vreme leteo. Videlo se da se mučite - objasnio je Rio.
Mučio se čuveni kapiten "crvenih đavola", ali...
- Znaš da igraš fudbal, ali intenzitet... Jednostavno sve moraš da radiš brže. Treninzi previše tvrdi, igrači previše brzi. Ti momci su se takmičili na svakom treningu, jer niko nije mogao da ti garantuje da ćeš i sledeće sezone da budeš tu.
Zato je uostalom Mančester bio to što jeste. Uz Milan, Real, Barsu i Bajern verovatno najmoćniji tim Evrope tih godina.
- Šef je taj sistem nametnuo od prvog dana. Treniraj kao da ti je to poslednji dan u životu. A kada igraš protiv takvih igrača – teško je. Sećam se Skolsija (Pol Skols), svaki dan bi došao poslednji na trening, ali svaki dan kada se pojavi – to je druga dimenzija.
Jedan detalj je pomogao Nemanji da shvati gde je došao.
- Prve dve nedelje sam pokušavao da shvatim šta drugi ljudi rade, jurio sam ih po hodnicima. Trening se završi, Gigs radi jogu, Rio je u teretani, Kristijano Ronaldo radi biciklice oko terena, Runi vežba završnicu. Pogledam sebe, vidim na šta mi liči telo… Noge su bile jake, ali imao sam jastučiće oko struka. Odmah shvatiš šta je mentalitet ovog kluba, organizacija ovog kluba. I pratiš ga ili više nisi tu.
Uspon je i te kako bio u vezi i sa samim Ferdinandom.
- Posebno kada si me prvi put izveo u grad. Baš loša atmosfera. I ja sam pitao: Zaista? Ovo je najbolji klub u gradu? OK, onda neću više da izlazim.
No, u ozbiljnijem tonu o saradnji sa Ferdinandom…
- Ne sećam se ni kako je počelo, ali znam da smo u jednom trenutku počeli otvoreno da pričamo. Ja bih ga pitao: 'Šta misliš o ovoj situaciji, a šta o ovoj?' I dosta smo iskreni bili... Igrački, dopunjavali smo jedan drugog. Rio je voleo da uvek bude na lopti, bio je veoma brz, ali za mene kao defanzivca je bilo najvažnije što pored sebe imam nekog kome verujem. Šta god da se desi, znaš da je on tu… Osam godina smo zajedno ratovali. Vida bez Rija ne bi bio ono što je sada.
Komplimentom uzvraća i Rio…
- Najviše sam voleo to kako je napadao loptu. Nije video protivnika, samo loptu. A, i sa loptom u nogama je bio mnogo bolji no što su svi mislili. I uvek miran pod pritiskom. U tome sam uživao. Ne volim emotivne ljude pored mene na terenu. A, Nemanja je bio miran - otkrio je Ferdinand.
Posebna priča u karijeri je Aleks Ferguson.
- Ono što je on uradio nije nijedan drugi trener. Razvijao je igrače i borio se za titule. Kada pogledate današnji fudbal, nemate takve trenere. Jedini pored Fergija je to radio još samo Arsen Venger. I to samo nekoliko godina. Ne toliko dugo kao Aleks jer se mučio poslednjih sezona. Ali veliko poštovanje i za Vengera koji je stvorio mnoge igrače i ostavio nešto iza sebe. Nije bio trener koji je samo kupovao. Isto kao i Ferguson koji je doveo tamo nekog Nemanju Vidića iz moskovskog Spartaka za 7.000.000 funti. Pa zatim Patris Evra, Đi Sung Park… Ranije Gigs, Skols, Ronaldo, Nani… On te igrače nije dovodio da mu odmah donesu titule već je stvarao nove generacije fudbalera. Pa čak i Runi. Jeste došao iz Evertona za velike pare, ali je bio dečak od 18 godina iz Evertona. On da ti tada donese trofeje? Koji trener bi to danas uradio? Aleks Fegruson je stvarao igrače i uporedo osvajao trofeje.
Ali pravila su bila ista za sve…
- Naravno da neki igrač možda nije bio zadovoljan tretmanom, ali Ferguson je za 27 godina u klubu postavio pravila. Ko poštuje pravila, tu je. Ko ih ne poštuje, nema ga. Ser Aleks će biti pošten prema tebi ako si ti pošten prema njemu. I to je jedini ispravan stav. Za klub, trenera, igrača… Možda sam ja kao stranac to bolje shvatio jer vidiš da moraš da se adaptiraš na pravila kuće. Tako je kada igraš u inostranstvu. Naučiš da se uklopiš.
Osvojili ste Ligu šampiona 2008. godine. Koji je bio prelomni momenat u sezoni?
- Kada sam došao u klub, Mančester junajted je bio već dve godine bez trofeja. I onda smo osvojili Premijer ligu. Tada se sve promenilo. Kada smo izlazili na teren, osećali smo se rasterećenije, znali smo da imamo gol igrače poput Ronalda, Runija, pa čak i Sahe kada je fit… Osećali smo se komotno. Mi pozadi smo očigledno bili dobri, a Edvin van der Sar je tu imao ogromnu ulogu. Nas trojica smo se zaista sjajno razumeli na terenu. Za mene i Rija je on bio najbolji golman. Bitno je da izlaziš na teren sa stavom da je tvoj saigrač pored tebe najbolji. Ne misliš da je bolji onaj koji igra u Čelsiju ili Arsenalu već ti je uvek tvoj saigrač najbolji na svetu.
Malo je poznato da je finale protiv Čelsija jedva zaigrao…
- Drugačija stvar su finala. To je jedan meč i različito je. Razmišljaš kako je to možda utakmica koju igraš jednom u životu. Pre finala sa Čelsijem na Lužnjikiju nisam trenirao dve ili tri nedelje jer sam imao diskus herniju, bolela su me leđa i upalio mi se živac lista noge. Samo jedan trening sam odradio. Počeo sam taj trening dan pred utakmicu kada mi je Ferguson prišao i pitao me: 'Kako se osećaš?'. Počeo sam da uzdišem i vrtim glavom a on je odmah rekao: 'Počinješ sutra!'. I otišao! I onda dolaziš na stadion na kojem si godinu i po dana ranije igrao za Spartak iz Moskve a sada tu igraš finale Lige šampiona sa Mančester junajtedom. Trljao sam oči u neverici… Kada pogledaš iz ove perspektive, verovatno najvažniji meč u karijeri… Ali meni lično je draža prva titula u Premijer ligi. Ne znam zašto, ali verovatno zbog sumnji koje sam imao u sebe i da li ću uspeti u Mančesteru. Odigrao sam veliku ulogu u tom uspehu i bio oduševljen. Tada mi se promenila karijera i ljudi su počeli da me smatraju igračem top nivoa.
Zašto te je Drogba ošamario?
- Bila je neka svađa na njihovoj polovini i pretrčao sam 30 metara da se umešam. On je bio tamo, ali ne znam zašto me je udario.
Kako je bilo na penalima?
- Bili smo iscrpljeni. Sećam se kada smo se sakupili i kada je Ferguson govorio ko će da izvodi penale. Bilo je: ja ili Gigs. Nisam bio siguran da li sam ja sledeći ili Gigs u sedmoj seriji. Stajali smo jedan pored drugog i on me pita: 'Vida, ko je sledeći?'. Rekao sam: 'Ne znam, ja ili ti'. Ni jedan, ni drugi nismo hteli da kažemo: 'Ja ću'. Ni on nije bio 100 odsto siguran, ali je preuzeo odgovornost. I zahvalio sam mu se na tome jer sam ja bio sledeći, ali je tada završena serija. Inače, u karijeri sam šutnuo 16 penala i promašio samo jedan.
Mančester junajted je tada delovao nepobedivo, ali je naleteo na Gvardiolinu Barselonu…
- Osećali smo da ćemo osvojiti još trofeja i igrali smo još ta dva finala protiv njih. Mislim da su oni najbolji tim svih vremena. To finale u Rimu je bilo naše najgore… Imali su veliki posed, a Mesi je igrao 'lažnu devetku' i uvek bio između naše odbrane i veznog reda. Na taj način vas poziva da izađete iz svoje zone i da ostavite prostor za ulazak njihovih krila. Pokušavaš to da izbegneš. Defanzivac uvek u glavi ima dilemu da li da krene ili ostane.
Koje su ti proslave bile najbolje u Mančesteru?
- U pabovima. Druženje sa momcima, lik koji peva i svira neki rok na gitari… To sam ja. Nikada nisam bio za klubove i tu RNB muziku - zaključio je Vidić.
Bonus video:
(Espreso)