AKO VAS ČESTO PROBADA U GRUDIMA MORATE URADITI OVAJ PREGLED: Evo kako treba da REAGUJETE

Probadanje u grudima, oko srca, kao i povremeni bol koji se tada javlja, pa prođe, može da ukaže na srčani udar ili drugi srčani problem, ali, može da se javi i zbog blage žgaravice i naprezanja mišića.

Probadanje u grudima najčešće izaziva strah od infarkta, ali može da ukaže i na gorušicu, perikarditis, anginu, sindrom prekordijskog uklještenja, da najavi napad panike, pleuritis ili se javlja zbog naprezanja i preloma.

Kako reagovati ako se javi probadanje u grudima

Određeni faktori mogu da pomognu da se utvrdi uzrok čestog probadanja u grudima, a to su – određivanje tačne lokacije bola, utvrđivanje težine bola, kao i da li su prisutni drugi simptomi. Savet je da svako ko doživi ponavljajuće epizode ​​bola u grudima, bez obzira na to da li su prisutni drugi simptomi, treba da ode na lekarski pregled. Probadanje u grudima, koje se često ponavlja, može da ukaže na osnovni zdravstveni problem, kao što je problem sa srcem ili sa plućima.

Hitnu pomoć treba pozvati ako osoba doživi bilo koji od simptoma srčanog udara ili ima epizodu angine koja traje 5 minuta ili više nakon druge doze leka za anginu.

Koji pregledi se rade kako bi se utvrdio uzrok bola u grudima?

Probadanje u grudima ne signalizira uvek na srčani udar, ali, lekari hitne pomoći obično prvo testiraju pacijenta na to kako bi otklonili sumnju na infarkt jer je to potencijalno najneposrednija pretnja životu. Takođe, proveravaju se stanja pluća koja su opasna po život – kao što su kolaps pluća ili krvni ugrušak u plućima.

Neki od prvih testova koje lekari rade kada dijagnostikuju uzrok bola u grudima su:

Elektrokardiogram (EKG). Ovaj brzi test meri električnu aktivnost srca. Elektrode se postavljaju na grudi, a ponekad i na ruke i na noge. Žice povezuju elektrode sa računarom, koji prikazuje ili štampa rezultate testa. EKG test može da pokaže da li srce kuca prebrzo ili presporo i takođe otkriva da li je pacijent imao ili trenutno ima srčani udar.

Analiza krvi. Određeni srčani proteini (proteini srčanog mišića) polako dospevaju u krv nakon oštećenja srca usled srčanog udara. Testovi krvi rade se upravo zbog toga što mogu da pokažu da li su ti proteini prisutni ili ne.

Rendgenski snimak grudnog koša pokazuje stanje pluća i veličinu i oblik srca i velikih krvnih sudova. Rendgenski snimak grudnog koša takođe može da otkrije probleme sa plućima kao što su upala pluća ili kolaps pluća.

CT skeniranje (kompjuterizovana tomografija) može uočiti krvni ugrušak u plućima ili pronaći disekciju aorte.

Probadanje u grudima uključuje i dodatna testiranja

U zavisnosti od rezultata prvih testova za probadanje/bol u grudima, možda će biti potrebna dodatna testiranja, kao što su:

Ehokardiogram. Zvučni talasi se koriste za pravljenje video zapisa srca u pokretu. Ponekad se može uraditi detaljniji ehokardiogram kako bi se dobile bolje slike srca. Mali uređaj može da se prenese niz grlo kako bi se dobio bolji prikaz različitih delova srca.

CT – kompjuterizovana tomografija. Različiti tipovi CT skeniranja mogu da se koriste za proveru srčanih arterija kako bi se utvrdilo postojanje blokada. CT koronarni angiogram takođe može da se uradi sa bojom kako bi se proverile srčane i plućne arterije na blokade i druge probleme.

Testovi na stres. Ovi testovi često podrazumevaju hodanje na traci za trčanje ili vožnju stacionarnog bicikla dok se prati srčani ritam. Testovi vežbanja pomažu da se pokaže kako srce reaguje na vežbanje. Ako neko ne može da vežba, može da dobije lekove, koji utiču na srce kao da vežba.

Koronarna kateterizacija. Ovaj test pomaže zdravstvenim radnicima da otkriju blokade u srčanim arterijama. Duga, tanka fleksibilna cev se ubacuje u krvni sud, obično u prepone ili zglob, i vodi do srca. Boja teče kroz cev do arterija u srcu i pomaže da se arterije jasnije prikažu na rendgenskim slikama i video snimcima.

Majke i snajke:

(Espreso/Eklinika)