godišnjica bombardovanja zgrade rts-a
GODIŠNJICA BOMBARDOVANJA RTS-a: Već 24 godine se pitamo "Zašto", istoričar Gulić poslao VAŽNU PORUKU!
Raketirana je i zgrada Radio-televizije Novi Sad, zgrada CK u kojoj je bilo nekoliko televizijskih i radio stanica, podseća istoričar
Navršavaju se 24 godine od kada je u NATO bombardovanju na svojim radnim mestima, na dežurstvu, ubijeno 16 radnika RTS-a. Istoričar Milan Gulić kaže da je napad na RTS bio staršan i postao jedan od simbola stradanja ove zemlje u bombardovanju 1999. To je bitno mesto u našoj kulturi sećanja i NATO agresiji koja je promenila smer u kojem se zemlja kreće, a ostavila je posledice koje se i danas vide i koje su nesagledive, rekao je Gulić.
Prošle noći odata je pošta radnicima RTS-a ubijenim u bombardovanju i upaljene su sveće. Svake godine postavlja se pitanje "Zašto" kraj istoimenog spomenika.
“’Zašto‘ je jedno od pitanja koje leži u suštini svake nauke, otuda i istorijske, ali u ovom slučaju rekao bih da je ‘zašto‘ jedno ljudsko i civilizacijsko pitanje - kako je došlo do toga da televizija, novinska kuća, civilni objekat postane ‘legitimni vojni cilj‘“, rekao je istoričar Milan Gulić gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Podseća da su i u prvim danima NATO agresije mediji bili meta, tako što su gađani odašiljači i prijemnici na planinama, pa su ljudi ostajali bez tv programa i signala.
“Sa proširenjem liste ciljeva došlo je do granatiranja objekata koji nemaju nikakav značaj u vođenju rata, pa je tako i RTS postao meta, i to dok je u zgradi bilo ljudi, odvijao se program i stradalo je 16 vaših kolega“, naveo je Gulić.
Raketirana je i zgrada Radio-televizije Novi Sad, zgrada CK u kojoj je bilo nekoliko televizijskih i radio stanica, podseća istoričar.
Vek totalnog rata
Istoričar Milan Gulić je rekao i da je 20. vek bio vek totalnog rata u kojem se ciljevi nisu birali, a to se nastavilo i u 21. veku.
“Gađani su civilni objekti, bolnice, škole, vrtići, verski objekti, ubijaju ranjenici, zarbljenici, žene, deca. starci, nema granice“, navodi Gulić.
Ipak, koliko god da smo u veku totalnog rata navikli da se svašta događa, jer novinari su stradali i u ratu na KiM, u Hrvatskoj, BiH, udar na RTS bio je strašan, ukazuje Gulić i dodaje da je to jedan od najznačajnijih datuma u istoriji televizije.
“Da neko piše knjigu o istoriji RTS-a, rekli bismo da je 1958. krenuo program, naveli kada je poečo sa radom Drugi i Treći kanal, a morali bismo da pomenemo i 1999. kada je počinjen taj besomučni napad“, naveo je Gulić.
Politiku ne zanima šta će pisati istorija
O bombardovanju zgrade RTS-a istorija piše kao jednom od primera gde je pogođen cilj koji nije imao nikakve veze s ratom. Politiku, međutim, ne zanima šta će pisati istoričari.
“Politika, jer ovo jeste bila politika, besomučno bira ciljeve, pa se u tome našao i RTS, kada je cilj ostvaren, politiku ne zanima šta će pisati istoričari, to je važno nama za našu kulturu sećanja“, rekao je Gulić.
Isto je, napominje, i sa Račkom i Markalama.
“Politika nešto uradi, kada vreme prođe, šta će pisati istoričari, to ne zanima tu istu politiku koja je do toga dovela, ali to ne znači da se radi o nebitnoj stvari. Dobro je da o tome pričamo i podsećamo, to je jedan od simbola stradanja ove zemlje u NATO aresiji, bitno mesto u našoj kulturi sećanja i NATO agresiji koja je promenila smer u kojem se zemlja kreće i ostavila posledice koje se i danas vide i koje su nesagledive“, zaključio je Gulić.
Bonus video:
(Espreso / RTS)