U JUGI JE VAŽILA ZA PRAVU LEPOTICU: Pred njom je bila BLISTAVA KARIJERA, ali je SUDBINA htela drugačije

Bila je jedna od najistaknutijih jugoslovenskih glumica.

Već sa 16 godina upisala glumu u klasi Ognjanke Milićević zajedno sa Svetozarom Cvetkovićem i Milenkom Zablaćanskim.

Sa samo 21 godinom, dan nakon završetka snimanja filma "Neka druga žena" u kome je igrala glavnu ulogu sa Draganom Nikolićem, doživela tešku saobraćajnu nezgodu u Beogradu u kojoj je zadobila povredu kičme i ostala paralizovana. Danas se kreće u kolicima.

Reč je o Merimi Isaković.

- Od svog prvog filma imala sam dovoljno novca da kupim mali splav na Savi i fijat 126p, poznat kao peglica. Bili smo iza Palate Federacije, išla sam onim delom ulice gde sve tri trake idu u jednom smeru. Moj brat vozio je 50 na sat i bili smo u zelenom talasu. Prošli smo semafor i odjednom začuli škripu kočnica automobila koji je išao iz pravca hotela Jugoslavija. Krenuo je za nama i počeo svojim automobilom da gura moju peglicu na pešačko ostrvo. Videla sam po licu da je čovek pijan, bio je potpuno podbuo, a ja sam sedela na suvozačkom mestu tako da sam praktično bila rame uz rame s njim. Moj brat počeo je da se ljuti, a ja sam govorila: Pusti, stani... To je sve trajalo nekoliko sekundi, a onda se branik tih kola zakačio ušavši u naš blatobran - rekla je glumica

Naglo je zakočio da se okrene i da nas udari, ali peglica se od tog trzaja otkačila i počela da klizi, a onda i da se prevrće. Krovom je udarila u banderu i praktično se popela uz nju, a onda pala dole. S nama je bio i moj drug Nedim u vojničkoj uniformi, išli smo u Dom Armije da tamo nešto recitujem, pošto je on sa kapetanom dogovorio odsustvo od tri dana ako me dovede. On je prilikom tog pada izleteo kroz ono malo zadnje staklo na peglici. Brat se okrenuo i pokušao nogom da izbije moja vrata kako bih i ja nekako izašla, međutim, sve se odigralo suviše brzo i meni se bandera praktično utisnula u sedište, a u njegovoj konstrukciji bila je jedna šipka koja je izbacila moj pršljen napolje. Kičma se razdvojila, otišla paralelno i istisnula moždinu. O trenutku buđenja već sam pričala. Kad sam otvorila oči, shvatila sam da, hvala bogu, imam noge i pomislila da će sve biti u redu. I uz sve to što sam prošla, od nemogućnosti kontrole fizioloških funkcija do sedenja i pravilnog disanja, jer je sve to bila posledica povrede, zaista nikad nisam bila depresivna - opisala je Merima svojevremeno za “Story” ovaj koban događaj.

- Mislila sam da sam umrla i da sam negde na nebu, sve oko mene bilo je belo, samo je sedam lica imalo bled i drapkasto-rozikast ten. U prvom trenu nisam razlikovala njihove bele mantile od zidova. Mislim da sam se smešila. Znam da će zvučati bizarno, ali tog prvog trenutka i sada se sećam kao nečeg vrlo baršunastog, nerealnog i lepog. Rekla sam okamenjenim lekarima: "Ništa se ne brinite, sve će biti u redu" - prisetila se trenutka kada se probudila u bolnici posle operacije.

Merima je, međutim, vrlo brzo skupila snagu, obećala sebi da će nastaviti da živi potpuno normalno i da je život u kolicima neće baciti u depresiju.

Glumicu povreda kičme i paraliza nisu sprečili da se ostvari kao majka, i sa svojim tadašnjim suprugom Vladimirom Mijuškovićem dobila je sina Mida. Iako su mnogi izbegavali da joj postavljaju pitanja na tu temu, ona rado govori o trudničkim danima i kaže da joj je to bio najlepši period u životu.

- Trudnoća mi je naprosto proletela, stalno smo negde jurili i putovali. U devetom mesecu kasnila sam na porođaj jer sam šila neke stvari. Zaista, sve je bilo zakazano za četvrtak, a ja sam otišla sledeći utorak i tek u sredu se porodila. Na kraju me je doktorka zvala i rekla: Aman, Merima, mislite li vi da se porodite? Zaista mi je to bio najlepši i najdraži period u životu. U to vreme dete je čak i neka mala tajna jer samo ja mogu da ga osetim. Rekla sam da bih mogla svake godine da budem trudna, da češće doživim taj osećaj - rekla je tada Merima.

Glumica je u Beogradu živela do 1996. godine, a zatim je odlučila da napusti Srbiju i preseli se na Novi Zeland. Tamo je u potpunosti promenila profesiju, posvetila se psihologiji i stekla diplomu kliničkog psihologa čime se i danas bavi.

Nakon razvoda od prvog supruga na Novom Zelandu je ponovo pronašla ljubav, ali se i njen drugi brak završio razvodom. Ipak, posle svih nedaća, Merima i dalje živi život punim plućima.

- Na posao idem svojim kolima koja na krovu imaju specijalnu dizalicu. Njome se moja kolica podignu na krov i tu budu dok vozim. Kad se zaustavim, spuštam kolica. Radim sa ljudima svih godina koji su preživeli neku traumu, depresiju, anksioznost, napad panike, OKP, probleme sa samopouzdanjem i slične stvari - otkrila je Isakovićeva pre nekoliko godina za "Story".

Bonus video:

(Espreso/Story)