KOLIKO KOŠTA BITI ŽENA U SRBIJI? Za 15 godina potroši se oko 70.000 DINARA za jedan proizvod, a REŠENJE POSTOJI

Kada govorim o poziciji žene u društvu u to uključujem njenu poziciju u društvu, kako u javnom, tako i u privatnom prostoru. Diskriminacija, nasilje i poteškoće sa kojima se žene svakodnevno suočavaju produkt su patrijarhata udruženog sa kapitalističkim načelima. Ovo govorim na početku jer nije dosta reći to samo u jednom tekstu.

Da ukratko ponovim samo neke probleme sa kojima se žene suočavaju u Srbiji i svetu:

*muško nasilje - u javnom i privatnom prostoru;

* ukidanje osnovnih ljudskih prava (poput abortusa);

* ukidanje pravne vidljivosti (oduzimanje ili ne dozvoljavanje pravne jednakosti muškaraca i žena);

* ekonomsko nasilje (nejednake plate, lošiji uslovi rada).

Kada je Virdžinija Vulf napisala Sopstvenu sobu govorila je o potrebnim uslovima da žena postane spisateljica, a nesvesno ili delimično nesvesno ustanovila je i temelje za samostalnost žene u društvu - sticanje prostora da žena napreduje (ravnopravnost u društvu), obrazovanje i ekonomska nezavisnost od muškarca. Kauzalnost, zar ne?

Ono što mene danas zanima jeste ta ekonomska nezavisnost žena (u ovom tekstu rođenih ili cis žena) u Srbiji.

Poslednji izveštaji govore da žene u Srbiji i bez obzira na stepen obrazovanja zarađuju manje od muškaraca jer se, što u izveštajima ne piše, ženama daju ili nude pozicije koje su u kapitalističkom sistemu hijerarhijski niže postavljene.

Koliko onda žena može biti nezavisna u odnosu na muškarca u Srbiji?

Verovatno i ne može jer je svakom radnom biću danas u Srbiji teško da preživi u kapitalističkom sistemu. No, postoji jedna stavka koja finansijski ne dodiruje muškarce, već isklučivo žene.

Neki to nazivaju porez na roze, a u suštini predstavlja proizvode koji su nametnuti ženama kao potrebna sredstva za kreiranje idealne lepotice kakvu društvo zahteva.

Dakle, to su brijači, dezodoransi, parfemi, kreme "ne zna im se broja" za suvu/ masnu/ normalnu/ "bog zna kakvu" kožu (za lice, ruke, telo, intimne delove). Dapače, kao što bi neki muški jezici rekli, to ženama u biti ne treba, ali za razliku od muškaraca meni je jasno da pritisak društva ne dozvoljava ženama da se tek tako oslobode stega.

Glasam svakako da se ne brijemo, ne depiliramo, ne mackamo, ne farbamo, ne nosimo brushatere, da naš izbor bude da ne slušamo kapitalističke forme lepote i prihvatimo svoja tela. Time bismo bile slobodnije, ali i imale bismo novac u džepu u tom kapitalističkom sistemu koji nas sputava bez obzira na pol.

No, šta ćemo sa onim što nije naš izbor već smo prirodno to dobile? Šta ćemo sa menstruacijom, ondosno sa menstrualnim proizvodima?

Koliko košta imati menstruaciju u Srbiji ili koliko košta biti žena u Srbiji?

Kao što sam rekla, menstruacija nije izbor, menstruacija je biološka predispozicija žene, normalan proces u telu koji traje preko 30 godina kod zdravih žena.

Ponavljam, nije izbor kao nežna koža, sjajna kosa ili velike grudi, već priroda žene.

No, kako je stigmatizacija ženskog tela i njegovih procesa deo patrijarhalne dogme koju je kapitalizam rado prihvatio menstrualni proizvodi koštaju kao da je žena izabrala da krvari svakog meseca.

U ranijem tekstu za Espreso pisala sam o tome koliko koštaju menstrualni proizvodi u Srbiji i šta predstavlja menstrualno siromaštvo. Tadašnja sagovornica Dušica Stojadinović ukazala je da su u periodu od jula 2022. do oktobra 2022. menstrualni proizvodi poskupeli za 33%.

Uzmimo za primer uloške u ovom trenutku - najčešće, a da nisu na popustu, ovi menstrualni proizvodi, jedno pakovanje sa 20 komada, koštaju između 270 i 350 dinara u Lilly drogerijama. U odnosu na obilnost menstruacije prema ovim podacima (dakle, da se cene ne kreću) žene godišnje mogu da izdvoje od 4860 dinara do 8400 dinara za menstrualne uloške.

Potom cene lekova za menstrualne bolove poput Brufena - jedno pakovanje 30 komada - prema sajtu Lekovi.org košta 327,49 dinara.

Dakle, menstrualni proizvodi i lekovi za mentrualne bolove se ne definišu kao neophodni proizvodi za zdravlje ljudskog bića jer su namenjeni ženama koje su posmatrane kao drugorazredni građani društva.

Zato je važna akcija koju su sprovele neke srednje škole u Srbiji poput Karlovačke gimnazije, a na čemu na širem planu radi i organizacija Gender Knowledge Hub - obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda na radnom mestu ili školi radi smanjenja menstrualnog siromaštva i boljeg pozicioniranja žena.

S druge strane, postoji i proizvod menstrualna čašica koja tek nosi stigmu sa sobom. To je proizvod od medicinskog silikona koji se umeće u vaginu kako bi skupljala krv. Prema sajtu namenjenom menstrualnim čašicama, navodi se da uz pravilno održavanje čašica može da traje između 10 i 15 godina. Najjeftinija čašica je 2500 dinara. Današnji ulošci prosečne tržišne vrednosti, bez menjanja trenutne cene, za 15 godina koštali bi ženu najmanje 72900 dinara.

Proces umetanja i održavanja higijenje menstrualne čašice piše na upustvu za upotrebu. Adekvatan model čašice je lako izabrati jednostavnim ginekološkim pregledom pozicije grlića materice, ali pošto ginekološkinje i ginekolozi ne govore o ovom menstrualnom proizvodu dok bruje o kontracepcionim pilulama, prema ličnom iskustvu, na svakom pregledu, ne postoji mogućnost razbijanja stigme.

Čak je i u popularnoj seriji Last of Us prikazana menstrualna čašica kao izvrsna zamena za druge menstrualne proizvode koji utiču na finansije žena, ali i na životnu sredinu.

Ukoliko već moramo da krijemo menstrualnu krv u društvu, najbolje bi bilo da imamo ekološki, isplativ proizvod kao što su revolucionarne menstrualne čašice. No, dok društvo, ginekološkinje i ginekolozi ne promene diskurs i okrenu se zaista ženi i njenom zdravlju, žene će život u Srbiji koštati više nego muškarca i samim tim ekonomska nezavisnost kao temelj slobodnih žena biće poluapstraktan pojam.

Bonus video:

(Espreso/ Verica Arsić)