PRAZNIK
DANAS SVI TREBA DA ISPOŠTUJU 1 OBIČAJ: Narodno verovanje za VASKRŠNJI PONEDELJAK kaže da će vam sve ići u ŽIVOTU
Vrlo je raširen i naziv “Bela nedelja”, jer spada u “trapave sedmice”, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak
Vaskršnji ponedeljak je prema vizantijskom obredu prvi dan Svetle nedelje, a analogno prema kalendaru zapadnih hrišćana, drugi dan u sedmici nakon Vaskrsa, budući da im je uskrsna nedelja prvi dan.
Vrlo je raširen i naziv “Bela nedelja”, jer spada u “trapave sedmice”, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak. Ova sedmica naziva se i Tomina nedelja, nazvana po apostolu Tomi.
Vaskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi i današnji Vaskršnji ponedeljak i sutrašnji Vaskršnji utorak. Sva tri dana vernici se tradicionalno pozdravljaju sa “Hristos vaskrse” – “vaistinu vaskrse” i time nastavljaju da prenose radosnu vest o Hristovom vaskrsenju koju je mironosnicama na Hristovom grobu javio anđeo blagovesnik Gavrilo.
Na Vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, nastavlja se hrišćanska radost. To je zapravo jedna jedina stvar, koju pravi i iskreni vernici nikako ne bi smeli da zaborave da urade na ovaj dan. Dakle, da nastave da se vesele i tu radost podele sa najbližima. Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o ovo jednostavno “pravilo” prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu “kako treba”.To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva.
U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar. Tamo, rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice. Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta:Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram.
Što se tiče starih običaja, u nekim krajevima Vojvodine na današnji dan momci koji su za ženidbu u prepodnevnim satima u fijakerima obilaze devojke u selu koje su za udaju. Sa sobom obično vode i tamburaše ili sami sviraju poneki instrument, ali obavezan detalj je posuda sa vodom. Kada dođu kod devojaka, polivaju ih vodom, odnosno, prema narodnom verovanju, spiraju grehe sa njih i spremaju da ih ožene. Što više vode potroše, to je veća šansa da su baš tu devojku odabrali za buduću suprugu. Zbog ovog običaja vaskršnji ponedeljak zove se još i vodeni ponedeljak.
(Espreso/Lepote Srbije)