NIKOLA JE UBIJEN NA VELIKI PETAK, A SAHRANJEN NA USKRS: Razdvajao aktere tuče, pa pogođen u glavu

Nikola Lukić (26), mladić iz Uba, premimuo je na Veliki petak prošle godine od posledica udarca dozerom za šećer u glavu, koji mu je, dok je pokušavao da razdvoji aktere tuče u kafiću, naneo Ubljanin Lazar M. (46). Nikola je odmah pregledan u ubskom Domu zdravlja i otpušten je, jer se osećao dobro. Pozlilo mu je, međutim, dva i po sata kasnije i odmah je prevezen u valjevsku Opštu bolnicu. Izdahnuo je u vozilu za transport na rukama svog oca.

Lukić je, kako je pokazala istraga ali i snimak video-nadzora iz ugostiteljskog objekta “London” u centru Uba gde se dogodio incident, stradao dok je pokušavao da spreči veći fizički sukob između Lazara M. i vlasnika tog kafića Đ. V.

Kako se vidi na snimku koji je ubrzo osvanuo u medijima i na društvenim mrežama, za jednim stolom u kafiću sedelo je šestočlano društvo u kojem je bio i Lukić. U jednom momentu, u kafić ulazi vidno pijani Lazar M. Gotovo sa vrata počeo je da proziva goste lokala i ubrzo stupio u raspravu sa vlasnikom objekta. Posle svađe Lazar M. nasrće i rukama za glavu hvata Đ. V., koji mu sedi sa desne strane.

Dvojica muškaraca, od kojih je jedan i Lukić, potom pokušavaju da ih razdvoje, a u tome im se, kako pokazuje snimak, pridružuje i jedna od radnica lokala. Đ. V. i Lazar M. su konačno razdvojeni iz međusobnog gušanja, a jedan od muškaraca udaljava napadača prema izlazu iz kafića. Lazar, međutim, potom sa jednog od stolova uzima stakleni dozer za šećer i ponovo prilazi vlasniku kafića, kojeg drže Lukić i jedna devojka. Zamahnuo je u njihovom pravcu i Nikolu dozerom pogodio u glavu.

Lazar M. je zatim napustio kafić “London”, ali je kasnije uhapšen. Sa krivičnom prijavom za ubistvo posle policijskog zadržavanja sproveden je u Više javno tužilaštvo u Valjevu.

Mala posekotina na glavi

Na saslušanju u Valjevu, Lazar je negirao krivicu. Prema nezvaničnim informacijama koje su preneli mediji, osumnjičeni se pravdao kako mu nije bila namera da udari nesrećnog mladića.

- Nikola je došao kući, u jednom trenutku mu je pozlilo, pa smo ga tata i ja odvezli u Hitnu službu Doma zdravlja na Ubu. Dežurna lekarka obavila je sve preglede, uradili su brze neurološke testove na koje je reagovao sasvim u redu. Imao je malu posekotinu na glavi, pa su mu stavili flaster. Bilo mu je dobro i vratili smo se kući. Nepun sat kasnije opet mu je pozlilo - ispričala je kasnije novinarima Nikolina sestra Nevena.

Uputili su se odmah u Urgentni centar Opšte bolnice Valjevo, ali je Nikoli bilo sve lošije i preminuo je.

- Umro je na očevim rukama. Tu scenu pamtiću celoga života. Ekipa u sanitetu ubskog Doma zdravlja sve je učinila da ga spasi, ali nažalost pomoći nije bilo. Kad smo u subotu oko pet ujutru stigli u bolnicu, njegov otac i ja smo Nikolu izneli iz saniteta, jer nikog od osoblja UC nije bilo. Posle nekog vremena, pojavio se jedan lekar, pospan, Nikoli koji je beživotno ležao na kolicima nije ni prilazio, iz daljine ga je samo pogledao, pitao nas čime je i gde zadat udarac. Niko nije ni pokušao da, eventualno, uradi reanimaciju. Došlo je njih troje u belim mantilima, a vozač saniteta ubskog Doma zdravlja vikao je na njih zašto niko nije čekao, kad je javio da dovozi hitan slučaj. Nikolu su prekrili belim čaršavom i otišli - prisetio se nemilog događaja kasnije Nikolin ujak Dejan Mijušković.

Obdukcija tela Nikole Lukića, kako su preneli mediji, pokazala je da je njegova smrt, kako se izjasnio sudski obducent dr Ljubiša Božić, “nastupila kao posledica otoka mozga i pluća”, koji su, po svemu sudeći, nastali od udarca dozerom u glavu.

I sveštenik plakao

Mladić je sahranjen na Uskrs, a ceo Ub je tugovao zbog njegove smrti. Na sahrani je bilo više od 1.500 ljudi. Plakalo je i staro i mlado. Opelo je držalo pet sveštenika.

- Sveštenik čijoj parohiji pripadamo, bio je veoma tužan i teško je pročitao govor. Nakon svake druge rečenice čovek bi zaplakao, a grobljem bi se prolomila kuknjava. Pop je rekao: "Ni najmanje nisi doprineo tome da nastardaš", a kada je pročitao: "Ja sam te krstio, pre pet meseci smo lomili kolač, a sad te sahranjujem" nije bilo nijednog prisutnog koji nije zaplakao. Ne znam kako sam se vratila kući posle sahrane - ispričala je novinarima jedna Ubljanka.

Drugovi stradalog mladića rekli su da je on imao mnogo planova i da je voleo život. Obožavao je da putuje s devojkom.

- Nikoga nikada nije popreko pogledao, niti nekoga uvredio, uputio ružnu reč. Bio je momak na svom mestu, sportista, bavio se rukometom. Studirao je ekonomiju, bavio se sportskim ribolovom, bio je ekspert za lov na šarana. Omiljen je bio među svima koji su ga poznavali. Radovali smo se predstojećem Uskrsu, da će se naše društvo okupiti, da proslavimo praznik. Međutim, desila se ova strašna tragedija. Ne možemo da prihvatimo da Nikole nema - sa tugom su ispričali njegovi drugovi.

Jecajući i grčevito stežući njegovu fotografiju, Ana Conić, devojka Nikole Lukića, za medije je rekla da su na Veliki petak prvo bili na službi u ubskoj crkvi, zapalili sveće za zdravlje, pa otišli kod Nikole, da popiju kafu sa njegovim roditeljima. U kafiću "London" u centru, našli su se potom sa drugarima. Dogovarali se kako da dočekaju Uskrs. Nije ni slutila da će te večeri Nikolu poslednji put videti živog.

- Zabavljali smo se četiri godine. U junu treba da diplomiram i planirali smo posle toga da otpočnemo zajednički život. Svi naši planovi odjednom su se raspršili. Njegova poslednja SMS poruka bila je da mu je opet loše, da je krenuo u bolnicu u Valjevo. Zamolila sam ga da se obavezno javi posle pregleda. Odgovor nikad nije stigao - kroz suze je ispričala Ana.

Bonus video: Ubistvo u Nišu

(Espreso/24sedam)