DA LI SE JAJA PRED VASKRS FARBAJU U ČETVRTAK, PETAK ILI SUBOTU? Etnolog za Espreso REŠAVA SVE DILEME!

U toku je poslednja nedelja Velikog posta, a ujedno i poslednja nedelja pred Vaskrs posvećena pripremama za najveći hrišćanski praznik. Ovu nedelju od Velikog ponedeljka do Velike subote pravoslavni vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.

Prva 3 dana ove sedmice - ponedeljak, utorak i sreda, posvećeni su događajima iz života Spasitelja Isusa Hrista, tačnije najvažnijim propovedima, pre nego što je stupio na stradanje zbog isplate naših grehova.

Poslednja 3 dana posvećena su sledećim događajima: četvrtak - Judinoj izdaji, petak - osudi, raspeću na krst i smrti i subota - pogrebu, Hristovom silasku u ad radi oslobađanja duša ranije umrlih pravednika i prvoj najavi vaskrsenja.

Jedan od najvažniji i najradosnijih običaja tokom velikog hrišćanskog praznika je farbanje jaja. U nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliku subotu, a da na Veliki petak ne treba ništa raditi u kući, već dan provesti samo u molitvi. Dok u drugim krajevima se upravo na Veliki petak farbaju jaja.

Ni jedna, ali ni druga praksa nije progrešna, jer, kako kaže etnolog Ivana Đurić, jaja se, prema našim običajima, mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote.

Pravilo ipak postoji - nikako ne treba farbati jaja pre Velikog četvrtka. U našem narodu se to najčešće obavlja na Veliki četvrtak ili Veliki petak, ali nije greška ofarbati ih i u subotu. Drugi važan običaj koji treba ispoštovati je prvo jaje ofarbati u crvenu boju u sećanje na nevino prolivenu krv Isusa Hrista, ali i na njegovo vaskrsenje", govori za Espreso etnološkinja Đurić.

Simbolika i poreklo

Prema rečima naše sagovornice, Vaskrs je najznačajniji hrišćanski praznik jer simboliše svu srž Hirišćanstva to jest sećanje na verovanje u Vaskrsenje. Tako i jaje simboliše život to jest ponovno rađanje, a posebno jaje crvene boje.

"Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče iz prethrišćanskog perioda, koji je crkva kasnije preuzela, dakle još pre Hrista i njegovog stradanja. Naime, jaja su odavno bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život. Dok u kontekstu Uskrsa, pretpostavlja se da se negde od 14. veka počelo sa tom praksom. Prvo su se jaja samo bojila, dok se sa šaranjem krenulo kasnije. Za šare su se uglavnom koristili hriščanski simboli", objašnjava za Espreso etnološkinja.

Kako su se nekad bojila jaja

Današnja moderna vremena domaćicama su mnogo olakšala proces farbanja jaja, pa postoji bezbroj načina, a još više različitih nijansi boja. Ipak, naše bake su ranije farbale na prirodne načine, te atraktivne boje izvlačile pomoću voća, povrća i cveća.

"Ranije su se koristili prirodni materijali. Kada nisu postojale moderne boje za farbanje, da bi se dobila crvena jaja, ranije se koristio luk, cvekla ili na primer maline, mada ta praksa i danas postoji", objašnjava etnološkinja Đurić.

Običaji

Veliki petak je natužniji dan sa Hrišćane jer je tog dana Hrist razapet na krstu. Osim obaveznog posta koji se podrazumeva za sve pravoslavne vernike, i Crkva propagira određena pravila ponašanja.

Na Veliki petak se sećamo tih teških događaja, pa je običaj u našem narodu da tog dana ne valja da se prave proslave, da se sluša muzika, niti da se peva. Čak se ni u crkvama na dan veliki žalosti ne služi liturgija", objašnjava nam sagovornica.

Paganstvo ili hriščanstvo

Etnološkinja dalje naglašava da sva verovanja kojima je cilj zabrana nečega nemaju hrišćansko već narodno poreko, tačnije u vezi su sa tradicijom. Takav je slučaj sa većinom običaja koji se vezuju za Veliki petak.

"Što se tiče dana Vaskrsa, i nema puno običaja s obzirom na to da je sve vezano za druženje, razmenjivanje i darivanje. Jedino je tucanje jajima može da ima neko magijsko poreklo. Tako važi i za pojedine običaje koji se poštuju za Veliki petak, tačnije za ona verovanja da je zabranjeno raditi tog dana bilo šta. Ne treba ići toliko daleko u prošlost i reći da imaju pagansko poreklo, ali svakako je u pitanju narodna tradicija koja je prethodila hrišćanstvu", ističe sagovornica za Espreso.

Jedine običaje koje je izdvojila, a koji možda imaju pagansko poreklo je zabrana korišćenja oštrih predmeta i češlja.

"Više je tabua vezana su za Veliki petak nego za sam Vaskrs".

Od narodnih običaja koji se u našem narodu poštuju i koji imaju značajnu simboliku izdvojila je čuvarkuću.

"Prvo jaje treba da bude crveno, a jedan od običaja koji se posebno povezuje sa našim narodom jer čuvarkuća, to jest prvo jaje koje se ofarba se stavlja sa strane kako bi štititlo kuću i ukućane i čuva se do sledeće godine dok se ne ofarba novo jaje. Staro jaje se nikako ne baca. U ranijim vremenima, na saelu je postojao običaj da se zakopa pored neku voćku ili kod vinograda ili bilo gde u zemlju jer osim zaštitie, ovo jaje simboliše i plodnost.

Još jedan zanimljiv običaj za Uskrs koji je jza kraj sagovornica izdvojila i koji se praktikuje u našem narodu još od davnih vremena je da se crvenim jajetom deci protrljaju obrazi da bi bili zdravi i rumeni.

(Espreso / Jovana Nedeljković)