Marko Malović: Kina bi ove godine mogla da ostvari stopu privrednog rasta od 5,5 odsto

Dekan Univerziteta “Edukons” iz Novog Sada, prof. dr Marko Malović, izjavio je u ponedeljak za Kinesku medijsku grupu da bi kineski privredni rast u ovoj godini mogao da iznosi 5,5, umesto najavljenih 5 odsto, ukoliko značajni kineski spoljnotrgovinski partneri i druge vodeće privrede sveta ne budu podbacili ove godine u pogledu vlastitog ekonomskog rasta.

Govoreći o Boao forumu za Aziju, Malović je istakao da je posredi jedan od najvažnijih ekonomskih foruma na planeti, zato što trasira međunarodnu ekonomsku saradnju u najdinamičnije rastućem regionu sveta, sa pozitivnim reperkusijama i na globalni rast, ali i zato što se jedini, bavi sveobuhvatnom analizom razvoja privreda i društava, a ne samo potrebama ekonomske elite.

– Ove godine, kao i ranijih, mogli smo čuti sa koliko pažnje i pijeteta Kina obraća pažnju i na privredu jedne Indije, koja takođe veoma brzo raste, na privrede ASEAN-a, na kraju krajeva i na Rusku Federaciju, koja, iako u režimu ratne privrede, efektivno i dalje predstavlja važan beočug svetske privrede i na koju se, tako očito, u ekonomskom smislu sve više gleda kao na azijsku zemlju. Međutim, kineska tržišna ruka ostaje ispružena svima, osobito Evropskoj uniji, ali i SAD – istakao je Malović.

Govoreći o jubileju, odnosno desetogodišnjici otkako je predsednik Si Đinping obnarodovao inicijativu “Pojas i put”, Malović je istakao Kina je pre desetak godina kapitalizovala svoj poluvekovni napor da se transformiše u tehnološku i finansijsku velesilu.

– Kina ubrzano menja nabolje ekonomsku konfiguraciju sveta, insistirajući na poštovanju međunarodnog prava, obostrano korisnoj saradnji i ravnopravnosti u međunarodnim ekonomskim odnosima. Taj kineski doprinos je jedini kvalitativni pomak u 21. veku, kada su geopolitički i međunarodni ekonomski odnosi u pitanju. Ne vidim alternativu tome, odnosno smatram da bi ostali činioci svetske privrede kineski primer trebalo da slede – istakao je Malović. Govoreći o odnosima Srbije i Kine, Malović je istakao da je pre samo nekoliko godina srpski izvoz u Kinu bio na nivou statističke greške, a da sada iznosi približno milijardu dolara. Te da je posle Evropske unije Kina najvažniji ulagač u Srbiju.

– Za oko 12 godina, Kina je uložila približno 11 milijardi dolara u našu zemlju. Od toga su, doduše, oko 8 milijardi infrastrukturni krediti, a nešto preko 3 milijarde su ulaganja u železare, fabrike i druge projekte – istakao je Malović uz napomenu da Srbija nema puno razloga da bude zadovoljna strukturom svog izvoza u Kinu koji čine izvoz Ziđinovog bakra, srebra, proizvoda od rafinisanog bakra i nešto drvne građe, te da bi Srbija trebalo da na toj strukturi poradi ulažući zajedno sa Kinom u industrije sa visokom novododatom vrednošću.

Po Maloviću, Srbija bi sa Kinom trebalo da ulaže u zaštitu životne sredine i zelenu ekonomiju.

– Jasno je da Srbija nema dovoljno vetroparkova, ni solarnih izvora energije, ali ono što nas nauka uči jeste da je autput tih energetskih izvora upitno mali u odnosu na energetske potrebe. Razgovor između naše dve zemlje o izgradnji još jedne hidroelektrane na Dunavu jeste potencijalno plodna tema – istakeo je Malović.

(Espreso/Kineska medijska grupa)