zdravlje
OVAKVO UNOŠENJE HRANE MOŽE DA BUDE VEOMA OPASNO ZA ŽELUDAC: Doktor otkrio GREŠKE koje SVI PRAVIMO, a nismo svesni
U sistemu nagrađivanja u mozgu, preterana konzumacija hrane može poslužiti kao okidač kakav se javlja kod razvijenih bolesti zavisnosti
Ova loša navika kojoj smo svi skloni barem ponekad, može da izazove ozbiljne posledice u našem organizmu uz brojne bolesti poput gojaznosti, dijabetesa, GERB, ali i depresije, a još opasnija je dok traju visoke temperature
U sistemu nagrađivanja u mozgu, preterana konzumacija hrane može poslužiti kao okidač kakav se javlja kod razvijenih bolesti zavisnosti, a svaki sledeći put biće nam potrebno da pojedemo više hrane i da se osećamo sito. Tako se ulazi u opasno vrzino kolo prejedanja. Naš želudac strada nepovratno, a velike količine unesene hrane mogu da izazovu i srčane probleme, što u kombinaciji sa toplim vremenom i širenjem krvnih sudova nosi još neke dodatne rizike za zdravlje. I putovanja nose svoje negativne strane, zato je važno pridržavati se saveta stručnjaka.
Zašto je važno žvakanje i kuda dalje ide ono što pojedemo
Profesor doktor Aleksandar Simić, digestivni hirurg, zamenik direktora Klinike za digestivnu hirurgiju – I hirurška, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže za eKliniku da u definiciji zadovoljavajućeg, tj. normalnog unosa hrane najpre moramo da istaknemo značaj procesa mastikacije (žvakanja).
– U jednom normalnom, prosečnom obroku, trebalo bi da čin žvakanja ponovimo barem 20 puta. Kada sažvaćemo hranu koju unesemo i dođe do akta gutanja, toj hrani je potrebno oko 10 sekundi da uđe u želudac. Hrana tada pokreće tzv.peristaltički talas u jednjaku – nateraće ga da se grči i da otvori donji ezofagealni sfinkter (stezač jednjaka), on će se otvoriti i dozvoliće da hrana bez ometanja prođe u želudac. Hrana uđe u želudac i zbog gravitacije uglavnom dolazi do njegove najniže tačke, a onda kreće faza varenja – kaže prof. dr Simić.
Promene u želucu ako se hrana zadrži duže
Sagovornik portala eKlinika dalje objašnjava da zbog unosa ugljenih hidrata, proteina i masti, dolazi do sekrecije hlorovodonične kiseline i DA prosečno svaki čovek dnevno izluči oko litar i po iste. Ona, nam, pojašnjava on, uz još neke enzime poput pepsina pomaže u procesu varenja a svi oni doprinose razgradnji materija koje smo uneli.
– Ako govorimo o jednoj umerenoj količini hrane koja je spremna za normalnu apsorpciju, ona bi trebalo da se od strane želuca „progura“ u dvanaestopalačno, pa dalje u tanko crevo. Ključni proces se, dakle, odvija u želucu u kome hrana ne bi trebalo da se zadrži duže od dva sata, uz najviše odstupanje od 30 minuta. U tom periodu želudac mora da pokrene, stručno rečeno, migratorne motorne komplekse, tj. svoju peristaltiku (grčenje mišića koji će hranu poslati do dvanaestopalačnog creva). Međutim, kada unosimo veću količinu hrane, kako starimo, umorniji smo ili imamo manje fizičke aktivnosti, ti mišići gube svoju funkciju – opisuje prof.dr Simić.
Šta izaziva osećaj da smo „pojeli kamenje“ kada se prejedemo
Umesto da unesena hrana posle dva sata napusti želudac, ona tu stoji i od dužeg zadržavanja se raspada, objašnjava digestivni hirurg i dodaje da to proizvodi gasove koji idu u najvišu tačku – iza rebara.
– Upravo zbog toga dolazi do onog osećaja težine (kamena), pritiskanja, nadimanja, pa čak i bola, jer dolazi do rastezanja želuca, počinje podrigivanje, pošto se otvara spoj između želuca i jednjaka, a vazduh se uvek trudi da ide u najvišu tačku. Sve to traje dok se oslabljeni, pretovareni želudac nekako ne aktivira da progura hranu dalje. Česta posledica je i ubrzani rad srca kao i preskakanje, zbog pritiska na dijafragmu i srce, uz nezaobilaznu gorušicu koja, ako se ne tretira a ponavlja, izaziva GERB (gastroezofagusnu refluksnu bolest) – kaže za portal eKlinika prof.dr Aleksandar Simić koji se digestivnom hirurgijom bavi više od tri decenije.
Reaguju i hormoni, pankreas proizvodi više insulina
Kada se hranimo uravnoteženo i u manjim količinama, imaćemo i umeren osećaj gladi u trenucima kada je našem organizmu potrebna hrana – nivo hormona koji se zove grelin, raste pre obroka i stimuliše apetit. Prilikom prevelikog unosa hrane bogate šećerom i mastima, nivo grelina se ne spušta čak ni nakon obroka. To znači da se ne osećamo sitim i naš mozak ne zna “kada je dosta”. U slučaju prejedanja, i hormoni se ponašaju zbunjeno i dolaze u disbalans. Metabolizam radi „prekovremeno“ kako bi svario hranu koja se skladišti kao mast, umesto da bude potrošena u vidu energije. Takođe, pankreas proizvodi viškove insulina kako bi organizam uspeo da svari šećer iz ugljenih hidrata i ukloni ga iz krvi. Krv se skuplja u tankom crevu kako bi pomogla u varenju hrane a sve ovo dovodi telo u stanje letargije. Organizam će nastaviti da proizvodi insulin sve dok mozak ne potvrdi da su nivoi šećera u krvi ponovo normalni.
Reakcija mozga kao u slučajevima zavisnosti, moguća i oštećenja jetre
Osećaj zadovoljstva usled konzumiranja ukusne hrane u velikim količinama nosi veoma opasan uticaj na mozak. Svaki sledeći put biće nam potrebno više hrane da se osećamo sitim i tako se ulazi u opasno vrzino kolo prejedanja. Prekomerno unošenje masne i začinjene hrane je velika opasnost u razvijanju nealkoholne bolesti jetre (masna jetra). Masnoća izaziva isti efekat u jetri kao i alkohol: dolazi do upale i pojave ožiljaka, a bolest može da se razvije za samo čak 6 nedelja. Posebno opasnom čini je to što ne daje nikakve simptome osim pojačanog umora ili osećaja nelagode u gornjem delu stomaka.
Saveti za pravilno konzumiranje hrane i vode u toku leta
I specijalista higijene i medicinske ekologije, dijetolog i nutricionista, dr sc. med. Tatjana Mraović, upozorava na umerenost dok traju visoke temperature, ali i na vrstu hrane koju unosimo.
– Dajte prednost dobro pečenoj šnicli, mesu u komadu. Maksimalno izbegavajte prerađevine i jela od mlevenog mesa, kao što su pljeskavice ili ćevapi, i posebno izbegavajte kupovinu hrane na kioscima brze hrane – kaže naša sagovornica i savetuje da na visokim temperaturama obavezno, na primer, neku supu koju smo skuvali, ohladimo prvo u većoj šerpi hladne vode, pa potom stavimo u frižider. Doktorka savetuje i upotrebu probiotika nekoliko dana pre odlaska na letovanje, kako bi se sprečile moguće stomačne infekcije na koje su posebno osetljive osobe sa slabijim imunitetom.
Ako dijareja traje duže od dva dana, zatražiti pomoć lekara
– Ukoliko dođe do problema, rukovodimo se kliničkom slikom. U slučaju dijareje, savetuje se redukcija ishrane, smanjene količine hrane, bez mlečnih proizvoda, kuvani pirinač, krompir bez dodataka, neka lagana supa, i dosta tečnosti, ako je dijareja učestalija i traje više do dva dana neophodni su antibiotici i intervencija lekara – kaže dr Mraović i podseća i na putne dijareje koje su česta posledica boravka posebno u delovima sveta gde lokalno stanovništvo ne koristi vodu iz česme. Zato upozorava da tu vodu nikako ne pijete i maksimalno izbegavate upotrebu vode iz česme u Egiptu, Tunisu, Turskoj i svugde gde je naglašeno da voda nije za piće. Savetuje i da se zubi peru flaširanom vodom, i obavezno ljušti kora sa voća, uz izbegavajte svežeg povrća i davanje prednosti termički obrađenim namirnicama. Doktorka Mraović podseća i na česte dijareje i zatvore u toku leta. Danas se sve zbrza, pa se može desiti i da u Beogradu pojedete salatu koja nije dobro oprana vodom – kaže dr Mraović.
Majke i snajke:
(Espreso/Eklinika)