DIREKTOR "MLADOST TURISTA" UBIJEN PRE 31 GODINU: Zločin počinila "banda sa Pravnog fakulteta"

Branislav Karadžić, četrdesetjednogodišnji direktor "Mladost turista", ubijen je pre 31 godinu ispred zgrade u kojoj je stanovao u Novom Beogradu. Neočekivani sled događaja doprineo je tome da zločin bude rasvetljen nekoliko meseci kasnije, i to kada su "pali" osumnjičeni za čuvenu pljačku zlatare "Majdanpek" tokom koje je ubijena radnica. Oba zločina, kao i druge, počinila je grupa koju su mediji nazvali "banda sa Pravnog fakulteta", jer su svi osumnjičeni bili studenti ove visokoškolske ustanove.

Karadžić je tog 6. aprila 1992. godine, kao i svakog dana, tražio parking-mesto ispred zgrade u kojoj je stanovao u Novom Beogradu. U trenutku kad je parkirao svoj automobil, prišao mu je naoružani napadač i u njega ispalio nekoliko hitaca. Od zadobijenih povreda, Karadžić je preminuo na licu mesta, a ubica je pobegao.

Inspektorima odeljenja za krvne delikte beogradske policije od početka nije bilo jasno koji je motiv nesvakidašnjeg zločina i zašto je direktor "Mladost turista" ubijen. Serija napada na poštare pre i posle ubistva, kao i krvava pljačka zlatare "Majdanpek", pomogli su im da slože kockice zločina.

Mesecima pre ubistva Karadžića, u Beogradu su se dešavali napadi na poštare. Prvi napad zabeležen je 17. decembra 1991. godine kada su dvojica napadača pretukla poštara na Voždovcu i otela mu torbu punu para, jer je nosio novac namenjen za isplatu penzija. Naredni napad na poštara dogodio se 1. februara 1992. godine, a plen razbojnika bila je takođe torba sa novcem.

Sledeći atak dogodio se 2. marta 1992. godine, kada su napadači naoružani "škorpionom" nasrnuli na poštara koji je nosio torbu sa parama. Poštar se, međutim, suprotstavio razbojnicima, i tada je jedan od napadača ispalio sedam hitaca u njega. Potom su mu oteli torbu sa novcem. Poštar je samo čudom preživeo napad, ali je ostao doživotni invalid.

Svi napadi iz "škorpiona"

Usledilo je, zatim, ubistvo Branislava Karadžića. Sve svoje kapacitete policija je usmerila na to da rasvetli ubistvo Karadžića, ali i da reši napade na poštare. Uprkos tome, pomaka u istrazi nije bilo. Dogodio se novi napad na poštara 13. aprila 1992. godine. Tada je pucano na poštara u Zemunu. Napadač naoružan "škorpionom" sa prigušivačem ranio je poštara i pobegao sa njegovom torbom punom novca.

U međuvremenu, istraga ubistva Karadžića i istraga o napadima na poštare tapkale su u mestu. A onda se 23. jula 1982. godine dogodila oružana pljačka zlatare "Majdanpek", koja je pretvorena u ubistvo i koja je bila prelomna tačka u rešavanju složenog mozaika zločina.

Napadač naoružan "škorpionom" sa prigušivačem upao je u zlataru u centru Beograda. Tom prilikom ubijena je prodavačica Borjanka Tatić, a razbojnik je odneo oko četiri kilograma zlatnog nakita. Ispred radnje ga je čekao saučesnik na motoru.

Ubistvo u zlatari bila je kap koja je prelila čašu. Policija je tada pokrenula sve veze koje je imala u podzemlju. Angažovane su osobe iz čitave tadašnje Jugoslavije. Kontaktirali su sa svima koji su se bavili crnim tržištem. Očekivalo se da neko pokuša da proda ukradeni zlatni nakit.

Na sve to se čekalo neko vreme. U međuvremenu, dogodio se značajan pomak. Policija je uspela da poveže napade, jer je ustanovljeno da su svi počinjeni iz istog oružja.

Branislava ubio zbog automobila

Posle gotovo dva meseca od ubistva u zlatari, tačnije 11. septembra 1992 godine, policija je dobila dojavu da se pojavio ukradeni nakit. Dobili su opis osobe koja nudi nakit i vrlo brzo su uhapsili Branka Gajića. On je u prostorijama tadašnjeg SUP-a Beograd priznao da mu je nakit dao Vojislav Božilović.

U sećanju porodice i posle 30 godina

Klupko je tada počelo da se odmotava. Policajci su ubrzo uhapsili Božilovića, koji je otkrio sve saučesnike u mnogobrojnim zločinima. Otkrio je sve koji su učestvovali u napadima i ubistvima. Ubrzo je utvrđeno da su svi oni bili studenti Pravnog fakulteta, pa su ih mediji u svojim senzacionalističkim napisima nazvali "banda sa Pravnog fakulteta".

Vojislav Božilović osuđen je kasnije na 20 godina zatvora. Tužilaštvo je za njega tražilo smrtnu kaznu, ali pošto je bio mlađi punoletnik, po tadašnjem Zakoniku o krivičnom postupku, smrtnu kaznu nije bilo moguće izvršiti. Božilović je, tokom suđenja, priznao da je ubio Branislava Karađžića, a kao motiv ubistva naveo je krađu Karadžićevog automobila.

Istom presudom, Dalibor Guberinić osuđen je na 14 godina zatvora, Miladin Živković na tri godine, a Mileta Rakočević Pašić na godinu dana robije. Aleksandru Žuniću, Zoranu Vučenoviću, Branku Gajiću i Snežani Rajšić izrečene su uslovne kazne.

Pogledajte video o ljudima koji počine ubistvo:

(Espreso / 24sedam, Mirjana Stojadinović)