SRBI SE DAVE U OVOM MESU, A DOKTOR RISTIĆ OTKRIVA KOLIKO JE DOBRO ZA SRCE: Jedna grupa ljudi je POSEBNO UGROŽENA

Od kardiovaskularnih oboljenja u Srbiji godišnje umre oko 52.000 ljudi. Ta vrsta oboljenja je vodeći uzrok smrti u našoj zemlji, a posebno je izražen u Vojvodini gde praktično svaki drugi pacijent premine od infarkta ili nekog drugog srčanog obolenja.

O okidačima za nastanak tih bolesti i ko je najugroženiji za Srećnu republiku je govorio jedan od najboljih srpskih kardiohirurga prof. dr Miljko Ristić.

Prema rečima dr Ristića, infarkt zauzima oko 60 odsto svih srčanih oboljenja, a pored njega i urođene i stečene srčane mane.

- Imamo tri velike grupe srčanih obolenja, infarkt, angina pektoris i bolesti srčanih zalizaka. Raznim promenama najviše su podložni aortin zalizak i onaj koji izlazi iz leve pretkomore i leve komore, odnosno mitralni zalizak. Ukoliko se to na vreme primeti i operiše pacijent može da nastavi život sasvim normalno, ali bez ekstremnih fizičkih napora - istakao je on.

Kako je dodao, može da se radi o genetici, ali su to najčešće stečene srčane mane.

- Kad su u pitanju angina pektoris i druge koronarne bolesti presudan značaj ima način života i ishrana koja je dominantan faktor, naravno uz druge razloge kao što su pušenje, povećanje telesne težine, hipertenzija... Prilikom ishrane važno je da izbegavamo hranu koja je puna holesterola, poput svinjskog mesa, ali i jagnjetine. Mnogi ljudi veruju kako je jagnjetina zdravija, ali i ona je prepuna masti. Dok svinjsko meso sadrži 23 odsto masto, u jagnjetini je ima 17 odsto, što i nije velika razlika - naglasio je dr Ristić.

Kako je dodao, važna je ishrana morskom ribom, ne rečnom.

- Rečna je dobra jer je posnija. Ona nema mnogo masti, ali u morskoj ima tih omega 3 masnih kiselina koje su zaštita za naš organizam da ne dolazi do stvaranja viška holesterola. On se taloži u krvnim sudovima, a kada se to dogodi onda se u njega talože te kalcijumske materije, pa dolazi do suženja krvnih sudova i infarkta u ovom slučaju - upozorio je dr Ristić.

Kad je u pitanju prevencija bolesti srca, prema rečima našeg sagovornika, najvažnije je voditi računa o ishrani i tome učiti decu kroz zdravstveno vaspitanje u školama.

- Zdravstveno vaspitanje je neophodno od prvog razreda osnovne škole. To nam odavno fali. Mi smo decenijama bili drugi u svetu po broju infarkta i umiranja od infarkta. E sad, ako ima oko 200 država u svetu, zamislite koliko je to loše. Ove godine su nas pretekli Rumuni i Bugari, ali i dalje smo na četvrtom mestu, što je strašno - zaključio je naš sagovornik.

Pogledajte video o tome kako klimatske promene utiču na zdravlje:

(Espreso/Srećna republika)