ČUDO OD DETETA SRPSKOG POREKLA NEĆE DA IDE SA BALKANA: Ovde imam SVE što želim!

Rumunski plivač David Popovići tek treba da napuni 19 godina, a već je velika zvezda svog sporta.

Popovići je prošle godine osvojio čak 11 zlatnih i dve srebrne medalje na svim takmičenjima, uz zlata na Svetskom prvenstvu u Budimpešti i na Evropskom prvenstvu u Rimu, u disciplinama 100 i 200 metara slobodnim stilom.

Rumun drži svetski rekord i na 100 slobodno (46,86), a sa 16 godina bio je finalista Olimpijskih igara u Tokiju, pa se očekuje da bude jedan od najuspešnijih takmičara na Igrama u Parizu sledeće godine.

David Popovići je rođen u Bukureštu, ali je prošlog leta otkrio da, kao što mu prezime nagoveštava, ima i srpsko poreklo.

- To je zanimljivo pitanje. Moj deda se prezivao Popović i verujem da sigurno postoji neka veza. Ta priča je prilično komplikovana i pokušaću da saznam detalje - uz osmeh je tad rekao David.

Sada je u intervjuu za španski "As" pričao naširoko o svojoj kariejri, ali idetinjstvu i ciljevima.

- Ovi uspesi su me brzo stigli. Sve što se dešavalo na Svetskom prvenstvu je bilo iznenađujuće, ali mislim da sam to dobro podneo. Imam normalan život. Ja sam onaj tinejdžer koji želi da završi srednju školu, koji ima ispite, koji uživa društvenom životu iako nemam mnogo vremena za to - rekao je Popovići.

Objasnio je kako je shvatio svoj talenat.

- Bio sam lenj, ali baš zato što sam bio talentovan. Talenat može da radi samo do 12 godina. Nisam želeo ništa da radim na treningu, tražio sam izgovore da izađem sa treninga. Posle sam se na takmičenjima peo na postolja, ali samo zato što sam imao talenat. Odrasteš, a ja sam sa 12 godina bio van prva tri na takmičenju. Bilo je čudno, nikada mi se to nije desilo. Shvatio sam da moram da radim. Tako sam počeo vredno da treniram. Moj trener Adrijan mi je govorio o radu i disciplini plivanja da bi se postigli rezultati.

Objasnio i kako su roditelji uticali na njegov razvoj kao čoveka i plivača.

- Ja sam rezultat ili proizvod onoga kako sam se obrazovao. Roditelji su me naučili da sport nije igra života i smrti ili dobra i zla. Razlika je u desetinkama sekunde. Nije važno ako izgubiš, jer je to deo procesa. Morate biti uravnoteženi, da li dobijate ili gubite stalno. Ne smete da se uznosite zbog pobeda ili da tugujete zbog poraza. Trudim se da iz ljudi izvučem ono najbolje. Roditelji su me naučili da poštujem svakoga i da budem zahvalan. Razumem da postoji pritisak, toksični ljudi i druge opasnosti, ali fokusiram se na dobre stvari u ljudima. Ne želim da se osvetim ili da o nekome mislim loše. To je sve.

Ispričao je i kakve su žrtve morali da podnesu njegvoi roditelji da bi on bio danas bio ono što jeste.

- Morali su da troše novac da me prate na takmičenjima kada sam odlazio iz Rumunije, morali su da ustaju rano svakog jutra da bi bili sigurni da mi ništa ne nedostaje. Nije skup sport, ali nije ni jeftin. Uložili su napore, ali najbolje od svega je to što me nisu pritiskali. Nikada me nisu terali, već su me pustili da radim i treniram. Divno je imati takve roditelje.

Jedno od pitanja je bilo io njegovo detinjstvo.

- Bio sam normalan dečak, provodio sam dosta vremena sa roditeljima i u plivanju. Uvek sam vodio zdrav život, uvek sam cenio sport. Znao sam da bi u budućnosti mogao da mi pruži radost. Imao sam mnogo energije i zato su se moji roditelji opredelili za plivanje. To mi je samo malo pomoglo, jer sam i dalje bio veoma aktivan - rekao je Popovići, a potom je pričao i o životu u Bukureštu, ističući da je to je "jedinstven grad, arhitektonski neverovatan".

Kao popularna ličnost u Rumuniji, upitan je šta želi da postigne u životu osim sportskih uspeha.

- Želim da promovišem kulturu sporta. Kada sam posetio Australiju, najviše mi se dopalo taj način shvatanja sporta, koji je prožimao ulice: bejzbol, fudbal, plivanje... Ljudi su se bavili sportom, vežabali sa svojim životinjama. Voleo bih to da vidim ovde.

Za razliku od SAD i Australije, koje su poznate kao zemlje plivača, Rumunija je daleko od toga. Novinar mu je postavio pitanje o tome da li ga privlači odlazak na studije u SAD i upoznavanje zemlje u kojoj je plivanje sport koji se visoko kotira.

- Ovde imam sve što želim i život mi je uravnotežen. Možda mogu da odlučim u nekom trenutku, uvek se otvaraju mnoga vrata, bilo tamo ili u drugim zemljama, ali želim da budem Bukureštu sa svojim roditeljima, svojim trenerom i zajedno gradimo budućnost - odgovorio je David.

Objasnio je i kakvi su mi ciljevi za ovu godinu, ali i za Olimpijske igre 2024.godine.

- Nije mi cilj pobeda, ne fokusiram se na to. Ono što želim je da dam sve od sebe. Ako uspem i dobro se pripremim, pobediću. Medalje su bonus, ali važno je da budeš spreman, da imaš dobre planove za trening. Moj cilj je Svetsko prvenstvo, pa Igre, ali ukratko mogu da kažem da mi je cilj da dam sve od sebe. A onda, ako se to desi, sigurno ću pobediti - zaključio je Popovići.

(Espreso)