NAŠA DECA NISU U DOBROM STANJU, OSNOVNE STVARI NE ZNAJU: Doktorke o alarmantnim rezultatima sa SISTEMATSKOG!

Danas počinje upis đaka prvaka u osnovne škole i trajaće sve do 31. maja. Ove godine pravo na upis imaju deca uzrasta od šest i po do najviše sedam i po godina, odnosno, svi mališani koji su rođeni od 1. marta 2016. do 28. februara 2017. godine.

Kao i prethodnih godina, roditelji su u obavezi da pripreme niz dokumentacije, ali je potrebno obaviti i listu specijalističkih pregleda kako bi se utvrdilo opšte zdravstveno stanje deteta, kao i provera svih vakcina koje je dete primilo. Za sve ostalo, dokumentaciju pribavlja školska ustanova i roditelji o tome ne moraju da brinu.

Sa spremnom dokumentacijom, budući prvaci idu na razgovor sa psihologom. Takođe, važno je napomenuti, pravo na upis imaju i deca koja još uvek nemaju šest i po godina, a njihovu spremnost procenjuje školski psiholog.

Naime, podnošenje zahteva izabranoj školi za upis dece u prvi razred počelo je još prvog februara, a uprava obrazovne ustanove obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, o odluci po njegovom zahtevu za upis deteta van područja škole najkasnije do 30. aprila.

Za prijavu deteta u školu, na uvid se podnosi važeća lična karta, sa adresom roditelja ili staratelja, kao i rešenje o starateljstvu za decu pod starateljstvom.

Sistematski pregled važan je segment pripreme deteta za upis u školu i važan je za sve mališane. Sistematski pregledi uveliko su u toku, a cilje je procena zdravstvenog stanja deteta, kao i procena spremnosti za obaveze koje buduće đake prvake očekuju.

Sistematski pregled dece pred upis u osnovnu školu se sastoji od pregleda:

Otorinolaringologa,

Oftalmologa,

Lekara fizijatra,

Logopeda,

Stomatologa,

Laboratorijske analize krvi i urina,

Provera vakcinalnog statusa i vakcinacija.

Lekarski pregled dece

Nakon izvesnog broja pregledane dece, u pojedinim medijima pojavili su se alarmantni podaci opšteg zdravstvenog stanja mališana. Akcenat su lekari stavili na nepravilno držanje kičme, vrata, povijenost ramena, oštećen vid itd. A to su naravno, povezali sa prekomernim korišćenjem mobilnih telefona, igranjem video-igara i nedovoljno bavljenje bilo kakvom fizičkom aktivnošću.

Kako bismo iz prve ruke proverili kakvo je zaista zdravstveno stanje budućih đaka prvaka, kontaktirali smo Dom zdravlja Vračar, gde smo razgovarali sa načelnicom fizikalne medicine, doktorkom Sonjom Vukajlović, koja nam je predočila da je ona na osnovu pregledane dece zaključila da stanje nije alarmantno, već i da je vodeći se iskustvom od prethodnih godina, situacija znatno bolja.

Upitali smo je kakvi su prvi rezultati zdravstvenog stanja budućih đaka prvaka, šta je ono što je primetila, da li joj je nešto posebno privuklo pažnju i koliko je situacija "alarmantna".

- Pregledi su u toku i jako je važno obratiti pažnju na držanje dece. Kao i ranijih godina, tako i ove imamo decu sa nepravilnim držanjem, odnosno sa promenama na kičmi, Tu bi posebno izdvojila loše kifotično i loše skilotično držanje, relativne promene na kolenim zlobovima, sa spuštenom svodovima stopala, ali iskreno, ne znam koji stepen alarma tu postoji, to su standardni nalazi koje imamo kod dece, čak imam utisak da deca ove godine, odnosno broj dece koji sam ja pogledala u malo boljem statusu nego deca prethodnih godina.

Veliki udeo u boljim rezultatima ima zainteresovanost roditelja, pa tako ove godine imamo decu koja se uglavnom bave nekom fizičkom aktivnošću.

- Moja lična pretpostavka je da je to vezano za sportsku aktivnost i fizičku aktivnost koja im je priuštena u predškolskim ustanovama, ali i da je do roditelja koji su prilično zainteresovani, verovatno iz opravdanog straha koji je pomenut.

Deca dosta vremena provode na mobilnim telefonima, u sedećem položaju za računarima, primetno je i da u gradskom prevozu nijedno dete ne sedi bez telefona u rukama, što može dovesti do povijenosti vratnog dela.

- Dominira savijenost, ali je to pre vezano za rameni pojas i povlačenje ramena put napred, ne bi to svrstala u kategoriju skifotičnog, odnosno pogrbljenog držanja. Na taj način jeste rezultat neke mobilizacije, njihove statičnosti, mada pretpostavljam da se roditelji suočeni sa tim trude da ih animiraju na drugačiji način, fizičkim aktivnostima. To sam mogla da zaključim i iz razgovora sa roditeljima. Mi uvek potenciramo te sportske aktivnosti, sve zavisi od toga koju dijagnozu uspostavimo kod dece. Sport nije jedini izvor tu, jako je važno uključiti i odgovarajuće vežbe koje mi ovde pokazujemo deci, pa ih oni kasnije rade sa roditeljima kod kuće i savetujemo kontrole od 3 do 6 meseci, u zavisnosti od stepena promene.

Doktorka navodi da je ranijih godina bilo dosta težih slučajeva promena na kičmi, te i da su ovogodišnji rezultati zasigurno rezultat rada roditelja sa decom.

- Bilo je i ove godine dece sa nepravilnim držanjem, ali kada reagujete na vreme, kada uključite korektivne vežbe, uz odgovarjuće sportske aktivnosti koje dete već ima, onda imamo i pozitivne rezultate. Činjenica je da kada imamo ozbiljniji problem, tražimo i konsultacije naših kolega, dečijih ortopeda sa Univerzitetske dečije klinike.

Doktorka Vukajlović ima i poruku za roditelje.

- Više fizičke aktivnosti, veće posvećenost samoj deci i standardne povremene kontrole kod fizijatra, ukoliko roditelji primete bilo kakve promene u držanja deteta, jer su tako veće šanse da se problem blagovremeno reši. Napomenula bih i koliko je važna svest o tome da pratimo razvoj svog deteta i da saradnja sa fizijatrima uvek imaju pozitivne rezultate, zaključila je doktorka.

Važan pregled tokom sistematskog pregleda jeste i poseta stomatologu, a iz razgovora sa specijalistom ortopedije vilica Jovanom Pecić iz Doma zdravlja Vračar, zaključili smo da je situacija znatno alarmantnija u odnosu na prethodne godine.

- Sve više dece indikovano je za nošenje proteza, 90 odsto dece trebalo bi da nosi neki aparat. Jedan od glavnih razloga je taj što deca dugo jedu pasiranu hranu, ne grickaju šargarepe, jabuke, paprike. Dugo su na kašastoj hrani i samim tim, ne dozvoljavaju vilici da se lepo razvija.

Doktorka se osvrnula i na lošu higijenu zuba, odnosno nerazvijenu kulturu održavanja oralne higijene.

- Veliki problem su i kariozni mlečni zubi, rano im ispadaju mlačni zubi i zatvaraju nam prostor za nicanje stalnih zuba. 70 odsto dece ima karijes, nije dobro imati ni karijes mlečnih zuba. Mlečne zube treba održavati kao i stalne. Glavni uzrok je nedovoljna higijena, deca nisu obučena za održavanje higijene. Prevencija je ključ svakog problema, kako prevencija karijesa, tako i prevencija nekih anomalija zuba i vilica. Roditelji su ti koji kod kuće moraju usmeravati decu, ali nažalost, ni roditelji ne umeju da peru zube.

Važna je obuka dece i roditelja. oralna higijena je jako ugrožena, napominje dr Jovana.

- Mi nemamo kulturu održavanja oralne higijene, idemo kod stomatologa kad nas nešto zaboli. Decu treba voditi na preglede dok ih ništa ne boli, da ne bi stvorili strah od zubara. Nicanjem prvog mlečnog zuba, deca treba da dođu u stomatološku ordinaciju. To možda deluje rano, ali tako prebrode i strah belog mantila.

Higijena je broj jedan, kada je u pitanju zdravlje usta i zuba.

- U stomatologiji ne posti, "ja sam nasledio loš kvalitet zuba", to je izgovor. "Zubi su mi propali u trudnoći", takođe je izgovor. To se prevazilazi dobrim održavanjem higijene.

Doktorka Jovana izdvojila je i važne korake koje treba ispoštovati, a koji mogu biti dobar vodič za sve roditelje.

- Zube treba prati ujutru i uveče. Uveče sklanjamo sve naslage hrane iz usta, a ujutru spiramo kiselinu koja se luči tokom noći. Jed pratnako je važno jutarnje i večernje pranje zuba. To je sasvim dovoljno, nije potrebno posle svakog obroka, nije preporučljivo prati zube najmanje pola sata nakon obroka. Kod dece nije neophodna koliko kao kod odraslih. Deci mogu biti zanimljive električne četkice.

Osvrnula se i na konzumaciju slatkiša.

- Normalno je da deca jedu slatkiše, ali je moja preporuka da to bude odmah nakon obroka, da ne grickaju između obroka. Neće se stvoriti karijes ukoliko deca imaju dobro jutarnje i večernje pranje zuba. Gornja vilica-pada kiša, donja vilica-raste trava, zaključila je doktorka Jovana.

Podsetimo, sistematski pregled počinje kod izabranog pedijatra, od kog se dobijaju uputi za laboratorijske analize, kao i uputi za preglede kod specijalista – oftalmološki pregled, otorinolaringološki pregled, fizijatrijski pregled, stomatološki pregled i pregled logopeda. U zavisnosti od doma zdravlja, pregledi specijalista se zakazuju, odnosno ne. Nakon dobijenih rezultata svih lekara specijalista, završni deo sistematskog pregleda se odvija kod izabranog pedijatra, nakon čega dete dobija vakcinu.

Nakon završenog sistematskog pregleda, pedijatar daje potvrdu koja se prilaže zajedno sa ostalim dokumentima, prilikom upisa u osnovnu školu. Zdravstveno stanje deteta određuju lekari u domu zdravlja, dok zrelost deteta za upis u prvi razred osnovne škole procenjuje školski psiholog, čiji je pregled takođe obavezan.

Laboratorijske analize

U laboratorijske analize spadaju analiza krvne slike i uzorka urina. Krv se vadi iz prsta, a uzorak prvog jutarnjeg urina se donosi od kuće. Analize pregleda nadležni lekar.

Vakcinacija dece

Vakcinisanje pred upis u osnovnu školu se sastoji od tri vakcine. One se mogu primiti istog dana, ukoliko je moguće da vakcina protiv dečje paralize bude oralna vakcina – vakcina koja se pije. Ukoliko je i vakcina protiv dečje paralize inaktivisana, onda je potrebno razdvojiti vakcine jer se sve tri daju u nadlakticu. Nakon primanja dve vakcine, potrebno je sačekati minimum dve nedelje na dobijanje još jedne vakcine.

Pred upis u srednju školu potrebno je da dete bude vakcinisano, odnosno revakcinisano po kalendaru Republike Sbije, od sledećih bolesti:

Difterije

Tetanusa

Dečje paralize

Malih boginja

Zaušaka

Rubeole (crvenke).

(Espreso)