AKO POKREĆETE SVOJ BIZNIS OVO SU TRI PROIZVODA KOJA DONOSE PARE: Malo ko zna ovo, a može se steći pravo bogatstvo

Od pandemije korona virusa u razgovorima među prijateljima se sve više mogu čuti stavovi kako je bolji život u selu nego u gradu, te mnogi među nama izražavaju želju da se presele u neku ruralnu sredinu i pokrenu sopstveni biznis.

Poslednjih godina i država je odlučila da podrži one koji se odluče na ovaj potez, a u nastavku možete pogledati neke od predloga poljoprivrednih biznisa, za koje su potrebna minimalna ulaganja a koji donose i više nego dobru zaradu.

Šafran

Kako piše Zamedia, u krajinskom selu Tamniču nalaze se polja najskuplje biljke na svetu, šafrana, od kog se pravi najskuplji začin na svetu.

Pre pet godina prve zasade su podigli Neda i Saša Nikolić iz Negotina, sa željom da se bave organskom proizvodnjom bilja koje niko pre njih nije uzgajao na ovom području.

Od cveta šafrana, čija je berba obično u oktobru, pravi se najskuplji začin na svetu. Nije ni čudo što je začin najskuplji kad je za jedan kilogram potrebno i do 200.000 cvetova koji su izuzetno osetljivi.

Jedan kilogram ovog začina košta skoro 40.000 evra. Jedan gram od 30 do 40 evra. Nikolići su zasada uspeli da uspostave saradnju sa pojedinim restoranima, deo njihovog proizvoda otišao je i u Francusku

Mušmule

Pre nekoliko godina u selu Vodicama kod Smederevske Palanke, na površini od 30 ari, Filipovići su posadili trista stabala ovog voća, oboje su u radnom odnosu, pa su mušmule za njih hobi koji uz zadovoljstvo donese i dodatnu zaradu.

Proizvodnja mušmula ne zahteva ni velika ulaganja ni mnogo rada.

- Razmišljali smo između oraha i lešnika, a onda sam se setila mušmula pošto sam kao mala volela mušmule i tako smo posadili mušmule, kaže jedna od vlasnica gazdinstva.

Kleka

Poslednjih godina cena kleke je skočila, a kilogram je dostigao i 650 dinara, jer bez ikakvog ulaganja, prskanja hemikalijama, okopavanja i plevljenja kleka rodi punim rodom svake treće godine, tako da su krševi i ornice u jesenjim danima bili puni naroda.

Zato nije ni čudo što se svake jeseni širom Srbije rastrče berači ovih magičnih bobica i tako ostvare odličnu zaradu.

"Od kleke smo uvek lepo zarađivali, decu školovali, kućili kuće i koliko god da naberemo znamo da nam ostaje čist novac jer ništa nismo uložili u gajenje ove biljke. Otkupna cena poprilično varira, prošle godine je samo odjednom sa 400 pala na 280 dinara. Ove godine situacija je dosta drugačija, rod je umanjen za nekih 80 odsto jer je bilo loše oprašivanje, rodilo je samo oko 20 odsto. Stoga je potražnja velika, a ponuda mala. Otkupna cena se sada kreće i do 600 dinara, 650 na veliko", rekli su jednom prilikom za RINU meštani Negbine nadomak Nove Varoši, koji decenijama idu u pohod na lekovite plave bobice.

Osim u prozvodnji džina kleka se pokazala kao izuzteno tražena i korisna u farmakologiji i hemijskoj industriji. Od nje se prave etirična ulja, kreme i parfemi. Sušena bobica kleke se cikliranjem (mlevenjem) koristi u mesnoj industriji kao aditiv u suho - mesnatim proizvodima, dalje se sitnim pakovanjima kupuje u trgovini a domaćinstva je kupuju za dodatke kuvanih jela, poput kupusa ili sarme.

Bonus video:

(Espreso/ Kurir/ Blic Biznis/ RINA)