U SRBIJI POSTOJI NEŠTO ŠTO SE ZOVE TIHI OTKAZ I RADNICI SU NA UDARU: Otkrivamo vam sve o ovom novom trendu

Praćenje promena koje nam je donela pandemija korona virusa dovelo je do toga da otkrijemo mnoge boljke savremenog sveta, koje su se, ne poznajući granice, širile poput same pandemije. Jedna od njih je i "tihi otkaz", fenomen sa poznatim simptomima, a novim razmerama. Stručnjaci iz oblasti ljudskih resursa bez dileme upozoravaju da je upravo "tihi otkaz" najglasniji trend minule 2022. godine.

Istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da čak 50 odsto zaposlenih Amerikanaca radi u režimu "tihog otkaza", a to je prema tamošnjim medijima zabrinjavajući podatak jer ogroman broj poslova zahteva od radnika više od onoga što im je u opisu radnog mesta.

Šta je "tihi otkaz"?

Reč je o pojavi koja podrazumeva da zaposleni radi samo ono što podrazumeva njegov posao, bez dodatnog angažovanja, prekovremenog rada, preuzimanja zadataka od kolega, sopstvene inicijative kako posao unaprediti. Dakle, zaposleni će ispunjavati radne obaveze koje su u opisu njegovog posla za koji prima platu i ništa preko toga.

Kako za "Blic" objašnjava Danica Ristić, inače stručnjak iz oblasti ljudskih resursa, za vreme trajanja fenomena "tihog otkaza", zaposleni nije manje produktivan u svojoj osnovnoj ulozi i zadacima, a njegov učinak ostaje nepromenljiv. Ipak, dosta drugih faktora opada.

- Ova pojava nije nužno negativna i ne implicira, po automatizmu, da će zaposleni biti manje produktivan i manje doprineti organizaciji. Ali znači da će smanjiti svoje emotivno uključivanje, radne sate, fokusiranost na posao van radnog vremena, kao i preuzimanje zadataka koji oduzimaju dosta vremena a nisu u opisu posla - objašnjava naša sagovornica.

Pored toga, uzimanje bolovanja, korišćenje godišnjeg odmora i slobodnih dana biće nešto što zaposleni nije spreman da "žrtvuje" tako rado kao što je to ranije činio.

Sve ovo, smatra Ristić, posledica je višegodišnje kulture u kojoj je sagorevanje bilo norma, pa ne treba da čudi što je fenomen "tihog otkaza" uzeo maha.

- Zaposleni su oni koji su pogođeni trendom tihog otkaza, i na poslodavcima je da na to obrate pažnju. To nije lako uraditi ako je vaš fokus isključivo na učinak i ako ste navikli da vašim zaposlenima dajete više nego što mogu da postignu, a od njih očekujete da vas retko ili nikada ne odbiju. To nije ravnopravno partnerstvo kakvo svaki poslovni odnos treba da bude - bez dileme je sagovornica "Blica".

Prepoznati problem je dobar početak

- Ako radite u ljudskim resursima manje firme i imate neposredan kontakt sa skoro svim zaposlenima, bez obzira na poziciju i senioritet, možete bez pomoći bilo kog alata ili tehnike primetiti razlike u ponašanju zaposlenih. Ako pak radite u većim firmama i vaš kontakt nije uvek direktan, onda to može biti vidljivo kroz različite alate, poput merenja radnih sati i odmora, kao i kroz prisustvo i uključivanje na funkcijama koje nisu usko povezane sa poslom (recimo okupljanja van radnog vremena) - objašnjava Danica Ristić.

Od najvećeg je značaja da poslodavci ovakav novi odnos zaposlenog prema radu ne kažnjavaju, već da preispitaju zbog čega je do toga došlo.

- Ako je neko prethodnih pet godina radio svaki praznik da pokrije druge kolege i sada to više ne želi, to ne treba da se dovodi u pitanje. Ako zaposleni odbije da preuzme dodatni projekat, koji nije dodatno plaćen, ako koristi sve svoje dane godišnjeg odmora kao i praznike, ako više ne želi da organizuje skupljanje para za poklon za sve ljude u timu... Iako možda deluje banalno, to sve oduzima veliku količinu vremena ili energije, a najčešće oba. Kada do toga dođe, na poslodavcu je da sedne sa zaposlenima, postavi prava pitanja, utvrdi gde je došlo do problema i šta može da uradi. Učinak neće opasti ali hoće zadovoljstvo i posvećenost, i ako ta promena postane trajna, to neće biti dobro ni za zaposlenog, ni za poslodavca - smatra sagovornica "Blica".

"Ćuti, dobro je"

Dok se u Americi sprovode istraživanja koja pokušavaju da utvrde koliko je po ekonomski sistem "opasno" što radnici počinju da postavljaju granice između moranja i htenja, naša zemlja je još poprilično daleko od ozbiljnog shvatanja ovog problema.

- Imam utisak da su u inostranstvu zaposleni mnogo više svesni svojih prava i značajno više spremni da se za njih izbore. Kod nas još uvek vlada zastareo način razmišljanja koji se opisuje krilaticom - Ćuti, dobro je. Kad već moram da citiram Balaševića - E, nije. Nije dobro da se stalno ostaje prekovremeno, i da se trpi mobing, i ne sme ništa da se kaže jer šta ako dobijemo otkaz i slično. Nije dobro biti nezadovoljan na poslu i verovati da ne može bolje. Jer apsolutno može i praksa to pokazuje. Naš zakon o radu nije zastareo, u nekim situacijama je vrlo u skladu sa naprednijim zemljama, ali njegova primena je nešto sasvim drugo. Drugim rečima, i na našem podneblju zakon štiti radnika, ali to malo vredi ako nismo u stanju da ga primenimo - konkretna je Danica Ristić.

Kada je reč o razlikama u privatnim i državnim firmama, svakako da će one privatne biti više pogođene fenomenom "tihog otkaza".

- Razlika između privatnog i državnog preduzeća se najviše ogleda u našem socio-kulturnom pristupu i jednoj i drugoj instituciji. Privatno preduzeće mora da ostvari profit, i to je jedna krajnje binarna situacija. Učinak je neophodan, od njega zavisi firma, koja meni isplaćuje platu, koja meni treba. Ta korelacija između postignuća i željenog rezultata je mnogo jasnija. U privatnim firmama, najčešće, postoje timovi ljudi koji rade u ljudskim resursima koji mere zadovoljstvo zaposlenih, koji stvaraju karijerne planove, koji aktivno vode računa o zaposlenima. Lakše je videti kada je neko krenuo putem tihog otkaza, i reagovati. Na kraju dana, privatnim firmama su potrebni motivisani, uspešni i zadovoljni zaposleni. Između njih i profita stoji znak jednakosti - objašnjava sagovornica "Blica".

U državnim firmama situacija je dijametralno suprotna.

- Državna preduzeća, državne ustanove, bolnice, škole, sudovi... Ja bih bila krajnje iznenađena da je iko ikada bilo koga od njih pitao koliko su oni svojim poslom zadovoljni. Ne na nivou tima, sektora, grada, nego na nivou države. Zamislite projekat koji bi se brinuo kako da se učiteljima dece trećeg razreda poveća zadovoljstvo poslom. Tihe otkaze u tako velikim sistema je jako teško uočiti. Od toga, smo, nažalost, još daleko. Ali, sve ono što zaživi u privatnom sektoru nađe put i do državnog, jer su oni, ipak, neodvojivi. Možda će trebati malo više vremena, ali stići ćemo tamo gde smo naumili - umereno optimistično sagledava situaciju naša sagovornica sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti ljudskih resursa.

Kako dodaje, zaposleni je taj koji firmi ili organizaciji daje znanje, iskustvo i vreme, a ona za uzvrat zaposlenom daje kompenzaciju, priliku za učenje i razvoj, odgovarajuću radnu atmosferu i slično.

Nedostatak ravnoteže u poslovnim odnosima glavni uzrok "tihog otkaza"

- Nedostatak ravnoteže ovog odnosa je doveo do tihih otkaza, koji su procvetali u pandemiji. Prosto rečeno, zaposleni više nisu spremni da, zarad onoga što im firma pruža, ugrožavaju svoje mentalno i fizičko zdravlje. Promena mora doći sa obe strane. Zaposleni treba da preuzmu odgovornost za svoje iskustvo i iskorače iz mentaliteta da je sasvim prihvatljivo raditi posao na kome ti je loše, suvoparno, preko svake mere naporno, gde nisi tretiran kako zaslužuješ, i slično. Ako vas u nedelju uveče boli želudac od pomisli na ponedeljak, smatrajte da ste na pogrešnom mestu. Neophodno je naučiti kako sebe da osnažimo, da budemo u stanju da promenimo svoje okolnosti. Edukacijom, savetom, mentorstvom, prekvalifikacijom, šta god da je potrebno. Niti je naše tržište toliko loše, niti smo mi toliko bez ikakvog izbora - smatra Ristić.

Kako kaže, mora postojati partnerstvo između poslodavca i zaposlenog.

- Poslodavci svih vrsta, od direktora škola do vlasnika piljara, do upravnika velikih fabrika i lokalnog frizerskog salona, i sve ono što postoji između, treba da razumeju da ako žele da budu uspešniji, da podignu profit, da prošire biznis, da je najbolji način da to urade tako što će povećati zadovoljstvo svojih zaposlenih. I onda su zaposleni ti koji će biti nosioci svih pozitivnih rezultata kojima teže. To je partnerstvo u kome svako dobija, i zaposleni i poslodavac, i šire tržište - zaključuje sagovornica "Blica".

Koliko smo daleko ili blizu negativnih svetskih trendova poput "tihog otkaza" još uvek ne možemo znati sa sigurnošću, jer za sada ne postoje istraživanja koja bi potkrepila bojazni poslovnog sveta.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)