DEVOJKA IZ NIGERIJE DOŠLA NA MASTER U SRBIJU: Otkrila šta joj se najviše svidelo, a šta joj nedostaje!

Elizabet Faniji iz Nigerije, koja je dolazila na master studije komunikacija i novinarsta u Srbiji, u kolumni za "RTS" napisala je kakav odnos ima sa srpskom kuhinjom i šta joj najviše nedostaje od domaće hrane.

Kada sam dolazila na master studije komunikacija i novinarstva u Srbiju raspitala sam se o zemlji, jeziku, ljudima, pa i o lokalnoj hrani. Mogu reći da sam bila pripremljena za ono što se u Srbiji jede, ali i da sam bila pozitivno iznenađena kada sam probala srpska jela, piše Elizabet za "RTS".

Moje iskustvo u Srbiji po pitanju hrane je vrlo zanimljivo pa i izazovno s obzirom na to da postoji ogromna razlika između hrane ovde u Srbiji i hrane u Nigeriji. Probala sam brojna jela u Srbiji, mnogima nisam zapamtila ni ime, razne čorbe i mogu da kažem da najviše volim ćevape.

Baš kao što se ljudi u Nigeriji razlikuju po jezicima koje govore, slično je i sa hranom. Svaki „jezik“ odnosno narod u Nigeriji ima svoju tradicionalnu hranu koja mu je svojstvena. Ta jela spremaju se za svadbe, rođendane, sahrane, proslave rođenja nove bebe ili za neku sličnu svetkovinu.

Jede se piletina, govedina, riba, u zavisnosti od toga šta ko voli ili šta domaćin ima da ponudi. Ponekad se na trpezi može naći i meso divljih životinja kao što su kosilac (vrsta glodara - grasscutter) i antilopa. To nisu baš uobičajene vrsta mesa, skuplja su i retko se nalaze u marketima ili mesarama. Svinjetinu konzumiramo u Nigeriji, ali je ne jedu svi zbog tradicionalnih ili verskih razloga, baš kao i u Srbiji.

Namirnica koju ćete redovno naći na stolu i u Nigeriji i Srbiji je pirinač. Međutim, u Nigeriji se pravi na mnogo više načina kao što su prženi pirinač, jolof pirinač, pirinač sa sosom od povrća, pirinač sa sosom od ribe ili govedine, i nigerijski specijalitet pod nazivom ofada pirinač koji ima dosta lokalnih sastojaka.

Jedinstvena i uobičajena namirnica za koji većina ljudi u Srbiji ne zna zove se „plantejn“ (Plantain) . Ljudi koji se nisu sretali sa plantejnom nazivaju ga „velika banana“ jer izgleda kao banana i pripada istoj porodici, iako je mnogo veći i deblji od banane i obično se ne jede sirov kao banana.

Plantejn se smatra glavnim jelom u Nigeriji jer se kuvan može jesti sa sosom od povrća ili prženim jajetom. Može se poslužiti i kao prilog uz druga glavna jela. Od njega se mogu napraviti grickalice, popularno poznate kao „čips od plantejna“, ako se iseče na manje i tanje komade koje jedu i odrasli i deca.

To nije sve, plantejn kada se preradom zgusne da očvrsne može da se jede kao glavno jelo uz bilo koju lokalnu supu i ima mnogo lekovitih osobina, posebno u lečenju dijabetesa. Plantejn nije dostupan tokom cele godine jer njegov rast zavisi od sezone.

U Srbiji postoje četiri sezone, zima, proleće, leto i jesen, ali u Nigeriji je drugačije, imamo samo dva godišnja doba, kišnu i sušnu sezonu. Kišna sezona traje od aprila do oktobra, dok sušna sezona traje od novembra do marta.

Druga jedinstvena hrana koju konzumiraju Nigerijci zove se „jam“. To je vrsta povrća koja pripada porodici krompira. Neverovatno, ovdašnji krompir (mi ga zovemo „irski krompir“) i slatki krompir se mogu naći u Srbiji, ali većina ljudi ne zna za „jam“.

Sećam se razgovora sa koleginicom iz Srbije u vezi sa nekim od nigerijskih jela i spomenula sam „pasirani jam“ kao jedno i bila je iznenađena jer nije znala šta to znači. Pokušala sam da objasnim i takođe pokazala slike, ali jedini način na koji je ona mogla da razume je kada sam ga nazvala „veliki krompir“ ili kako bi u Srbiji rekli „veliki irski krompir“. Iako mi je to bilo malo smešno, konačno je razumela o čemu pričam.

Moje iskustvo u Srbiji po pitanju hrane je vrlo zanimljivo pa i izazovno s obzirom na to da postoji ogromna razlika između hrane ovde u Srbiji i hrane u Nigeriji. Probala sam brojna jela u Srbiji, mnogima nisam zapamtila ni ime, razne čorbe i mogu da kažem da najviše volim ćevape.

Baš kao što se ljudi u Nigeriji razlikuju po jezicima koje govore, slično je i sa hranom. Svaki „jezik“ odnosno narod u Nigeriji ima svoju tradicionalnu hranu koja mu je svojstvena. Ta jela spremaju se za svadbe, rođendane, sahrane, proslave rođenja nove bebe ili za neku sličnu svetkovinu.

Jede se piletina, govedina, riba, u zavisnosti od toga šta ko voli ili šta domaćin ima da ponudi. Ponekad se na trpezi može naći i meso divljih životinja kao što su kosilac (vrsta glodara - grasscutter) i antilopa. To nisu baš uobičajene vrsta mesa, skuplja su i retko se nalaze u marketima ili mesarama. Svinjetinu konzumiramo u Nigeriji, ali je ne jedu svi zbog tradicionalnih ili verskih razloga, baš kao i u Srbiji.

Namirnica koju ćete redovno naći na stolu i u Nigeriji i Srbiji je pirinač. Međutim, u Nigeriji se pravi na mnogo više načina kao što su prženi pirinač, jolof pirinač, pirinač sa sosom od povrća, pirinač sa sosom od ribe ili govedine, i nigerijski specijalitet pod nazivom ofada pirinač koji ima dosta lokalnih sastojaka.

Jedinstvena i uobičajena namirnica za koji većina ljudi u Srbiji ne zna zove se „plantejn“ (Plantain) . Ljudi koji se nisu sretali sa plantejnom nazivaju ga „velika banana“ jer izgleda kao banana i pripada istoj porodici, iako je mnogo veći i deblji od banane i obično se ne jede sirov kao banana.

Plantejn se smatra glavnim jelom u Nigeriji jer se kuvan može jesti sa sosom od povrća ili prženim jajetom. Može se poslužiti i kao prilog uz druga glavna jela. Od njega se mogu napraviti grickalice, popularno poznate kao „čips od plantejna“, ako se iseče na manje i tanje komade koje jedu i odrasli i deca.

To nije sve, plantejn kada se preradom zgusne da očvrsne može da se jede kao glavno jelo uz bilo koju lokalnu supu i ima mnogo lekovitih osobina, posebno u lečenju dijabetesa. Plantejn nije dostupan tokom cele godine jer njegov rast zavisi od sezone.

U Srbiji postoje četiri sezone, zima, proleće, leto i jesen, ali u Nigeriji je drugačije, imamo samo dva godišnja doba, kišnu i sušnu sezonu. Kišna sezona traje od aprila do oktobra, dok sušna sezona traje od novembra do marta.

Druga jedinstvena hrana koju konzumiraju Nigerijci zove se „jam“. To je vrsta povrća koja pripada porodici krompira. Neverovatno, ovdašnji krompir (mi ga zovemo „irski krompir“) i slatki krompir se mogu naći u Srbiji, ali većina ljudi ne zna za „jam“.

Sećam se razgovora sa koleginicom iz Srbije u vezi sa nekim od nigerijskih jela i spomenula sam „pasirani jam“ kao jedno i bila je iznenađena jer nije znala šta to znači. Pokušala sam da objasnim i takođe pokazala slike, ali jedini način na koji je ona mogla da razume je kada sam ga nazvala „veliki krompir“ ili kako bi u Srbiji rekli „veliki irski krompir“. Iako mi je to bilo malo smešno, konačno je razumela o čemu pričam.

Baš kao „irski“ i slatki krompir, jam se može pripremiti na različite načine i transformisati u različite oblike. Može se kuvati, pržiti i jesti sa sosom od povrća ili sosom od jaja ili čak lokalnim palminim uljem svojstvenim Afrikancima. Jam se može napraviti kao pire ili stvrdnuti kada se skuva i istuče u avanu, a zatim se jede sa bilo kojom vrstom lokalne supe sa mesom po želji. Zbog različitih godišnjih doba nije dostupan tokom cele godine i zna da bude skup u nekim delovima Nigerije zbog oštrih lokalnih klimatskih uslova.

Na kraju, da dodam, da je dosta voća koje imate u Srbiji, kao što su banane, pomorandže, mango, lubenica, veoma uobičajeno za Nigeriju. Međutim, voće kao što su jabuke, jagode i kupine teže možete naći jer se zbog klime ono ne uzgaja u Nigeriji. Kao što je ovde teško naći indijski orah ili badem u formi ploda (ne samo koštica koja se u u Srbiji može kupiti) ili jabuke „afričke zvezda“.

(Espreso/RTS)