DETALJI IZ ŽIVOTA
"OTVORIM MOZAK I KAŽEM: DOBAR DAN, VAŠE VELIČANSTVO": Ministarka nikada iskrenija, otkrila detalje koje niko NE ZNA
Želela je da bude konstruktor aviona, ali joj se nije dalo
Žene koje su obeležile istoriju na dubok, čak revolucionaran način, i danas inspirišu svojim delima, požrtvovanjem i hrabrošću.
Neurohirurgija je njen život, a ambicija "pogonsko gorivo". Ističe svoj istančan osećaj za pravdu – može se o nekoga ogrešiti, ali samo ako je uverena da čini pravu stvar, a nikada namerno. Ali, kada je neko izazove, neće mu ostati dužna.
Posle hiljade operacija i spasenih života, pre zaslužene penzije latila se visoke funkcije u Vladi Srbije. Jer, izazova nikad dosta, kaže ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić.
"Prihvatila sam ministarsku funkciju, jer na kraju karijere za mene nema tajni i zato mnogo dobrog mogu uraditi u sistemu. Moramo napraviti sistem u svemu, a ne da sve zavisi od toga da li znam ili ne znam nekoga. Možemo imati bolji život od bilo koga na ovoj planeti, a ključ je u sistemu", naglašava ministarka.
Želela je da bude konstruktor aviona, ali joj se nije dalo. Okrenula se medicini i ipak našla kopču sa bezgraničnim:
"Baviti se mozgom i vasionom, to je isto. Mozak je zapravo vasiona u malom. Kad otvorim glavu pacijentu i vidim mozak, kažem: dobar dan, vaše veličanstvo!"
Priča u šali kako se još u njenom rodnom Užicu videlo da će postati neurohirurg.
"Svoju prvu operaciju obavila sam u kadi kod mog druga, igrali smo se ribom koju je tu ostavila njegova baka, i ja sam je iglom ubola pravo u mozak", seća se ministarka.
Kaže da je iz kuće ponela pravilo: najpre domaći zadaci, pa onda igra, te je tako i ostalo: prvo obaveze, pa uživanje. Kako se posao njenog oca selio, tako je i porodica menjala gradove i države. I sve to s lakoćom: Beograd, Moskva, pa opet Beograd, gde je stigla do svog hleba.
"Kao žena, shvatila sam da moram da radim više i bolje kako bi neko uopšte hteo da se operiše kod mene. Za operaciju sam bila spremna i da se potučem. Srećom, kolege su bile džentlmeni i znali su da bih to stvarno i uradila, te su se sklanjali", priča Grujičić.
Ambicija ju je vodila i dalje, da stekne zvanje profesora. Smatra da profesori ne smeju da ćute o problemima u društvu, oni su ti koji moraju da se čuju i kažu. Ni godine joj ne ne mogu ništa. U svojoj 64. ne staje:
"Mnogi se čude što svetla u Ministarstvu zdravlja gore do kasno u noć. To sam samo ja, Danica Grujičić, navikla da radim 20 sati dnevno."
(Espreso/Lepa&Srećna)