AKO VAM SE TRESU RUKE PRETI VAM OVA BOLEST: Ukoliko REAGUJETE NA VREME, možete se IZLEČITI

Tremor su nenamerni i nekontrolisani ritmični pokreti jednog uda ili dela tela. Uzroci mogu uključivati faktore načina života (kao što je previše kofeina) i medicinska stanja kao što su moždani udar ili Parkinsonova bolest.

Tremor se može javiti u bilo kom delu tela i u bilo koje vreme. Obično su rezultat problema u malom mozgu, delu vašeg mozga koji kontroliše kretanje mišića. Većina tremora se ne može lako lečiti, ali će često nestati sami. Važno je napomenuti da se tremor razlikuje od mišićnih grčeva i trzaja mišića. Spazam mišića je nevoljna kontrakcija mišića. Trzanje mišića je nekontrolisano fino kretanje malog dela većeg mišića. Ovaj trzaj može biti vidljiv ispod kože.

Šta uzrokuje tremor? Tremor može biti uzrokovan raznim stvarima. Opšti uzroci tremora uključuju:

• zamor mišića
• unos previše kofeina
• nizak nivo šećera u krvi
• stresa
• starenje
• povrede
• lekovi na recept

Medicinska stanja koja mogu izazvati tremor uključuju:

• traumatska povreda mozga
• udar
• Parkinsonova bolest
• multipla skleroza (MS)
• poremećaj upotrebe alkohola
• hipertireoza
• anksioznost

Kako su klasifikovani tremori? Tremor se široko klasifikuje ili kao drhtanje u mirovanju ili kao tremor akcije.

Tremor u mirovanju se javlja kada mirno sedite ili ležite. Kada počnete da se krećete, primetićete da tremor nestaje. Tremor u mirovanju često pogađa samo ruke.

Akcioni tremor se javlja tokom kretanja zahvaćenog dela tela. Akcioni tremori se dalje dele na ove potklasifikacije:

Posturalni tremor. Posturalni tremor se javlja kada držite položaj protiv gravitacije, kao što je držanje ruke ili noge ispružene. Tremor namere. Tremor namere se javlja tokom ciljanih pokreta, kao što je dodirivanje nosa prstom. Tremor specifičan za zadatak. Tremor specifičan za zadatak se javlja tokom obavljanja zadataka koji zahtevaju veštinu, kao što je rukopis ili sviranje nekog instrumenta. Kinetički tremor. Kinetički tremor se javlja tokom voljnog pokreta nekog dela tela, kao što je pomeranje zgloba gore-dole. Izometrijski tremor. Izometrijski tremor se javlja kada dobrovoljno stegnete mišić, ali na drugi način ne pomerate mišić ili ud, na primer kada stisnete pesnicu.

Koje su vrste tremora? Tremor se takođe grupiše po izgledu i uzroku.

• Esencijalni tremor

Esencijalni tremor je najčešći tip poremećaja kretanja. Esencijalni tremori su obično posturalni ili namerni tremori.

Esencijalni tremor može biti blag i ne napredovati, ili može napredovati polako tokom nekoliko godina. Obično počinje kao bilateralni tremor, što znači da utiče na obe strane tela.

Tradicionalno se nije smatralo da su esencijalni tremori povezani sa bilo kojim procesom bolesti.

Međutim, nedavna istraživanja, poput studije iz 2015. i udžbenika iz 2018., povezuju ih sa blagom degeneracijom u malom mozgu.

Pregled literature iz 2019. takođe je zaključio da su esencijalni tremori povezani sa Parkinsonovom bolešću kod nekih ljudi. Potrebno je više studija.

• Funkcionalni tremor (psihogeni tremor)

Funkcionalni tremor, ranije poznat kao psihogeni tremor, karakteriše:

• iznenadni početak i remisija
• promene u pravcu vašeg tremora i zahvaćenog dela tela
• značajno smanjena aktivnost kada ste ometeni
• Može se manifestovati kao posturalni ili intencioni tremor.

Ljudi sa funkcionalnim tremorom često imaju poremećaj konverzije (psihološko stanje koje proizvodi fizičke simptome) ili neko drugo psihijatrijsko stanje.

• Distonički tremor

Distonični tremor pogađa ljude koji imaju distoniju, poremećaj pokreta koji karakterišu nevoljne kontrakcije mišića. Kontrakcije mišića uzrokuju uvrtanje i ponavljajuće pokrete ili abnormalne položaje, kao što je uvrtanje vrata. Ovo se može javiti u bilo kom uzrastu.

Distonični tremor se javlja nepravilno. Potpuni odmor može ublažiti ove potrese.

• Cerebelarni tremor

Mali mozak kontroliše ravnotežu kao i kretanje. Acerebelarni tremor je vrsta namjernog tremora uzrokovana lezijama ili oštećenjem malog mozga od:

• udar
• tumor
• bolest, kao što je MS

Takođe može biti rezultat poremećaja upotrebe alkohola ili prekomerne upotrebe određenih lekova.

Ako imate poremećaj upotrebe alkohola ili imate problema sa upravljanjem lekovima, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom. Oni vam mogu pomoći da napravite plan lečenja koji vam najbolje odgovara. Oni takođe mogu da vas povežu sa drugim profesionalnim resursima kako bi vam pomogli da upravljate svojim stanjem.

• Ortostatski tremor

Ortostatski tremor se obično javlja u nogama. To je brza, ritmična kontrakcija mišića koja se dešava odmah nakon što stojite.

Ovaj tremor se često doživljava kao nestabilnost. Nema drugih kliničkih znakova ili simptoma. Nestabilnost prestaje kada:

• sedi
• su podignuti
• početi hodati

• Fiziološki tremor

Fiziološki tremor pogađa ruke i prste, ali se obično ne primećuje golim okom. To je normalan fizički odgovor koji se javlja kod svih pojedinaca.

Uočljiviji fiziološki tremor često je uzrokovan reakcijom na:

• određene droge
• odvikavanje od alkohola
• medicinska stanja, kao što su hipoglikemija, neravnoteža elektrolita ili prekomerno aktivna štitna žlezda
• Obično će nestati ako uklonite uzrok

Kako se leče tremor?

Ako dobijete tretman za osnovno stanje koje uzrokuje tremor, to može biti dovoljno da izlečite tremor.

Mogući tretmani uključuju:

• lekovima
• Botok
• fizikalna terapija
• duboka moždana stimulacija (DBS)
• Lekovi

A ovde pogledajte šta se dešava kada vam lekar upiše pogrešnu dijagnozu:

(Espreso/Healthline)