EVO KOJE BOLESTI KRPELJI MOGU DA PRENESU: Ukoliko vas zaražena jedinka ujede OBAVEZNO URADITE SLEDEĆE STVARI

Krpelji su zglavkari koji svojim ubodom na čoveka mogu da prenesu određene zarazne bolesti kao što su lajmska bolest (LB), krpeljski meningoencefalitis, krimska-kongoanska hemoragijska groznica, erlihioza, babezioza, leptospiroza. Na sreću, nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka.

Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji, ali i uz polja, u baštama, živim ogradama i na sličnim mestima. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, a ukoliko su zaraženi, prenose uzročnika zarazne bolesti vreme hranjenja.

Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 48 sati da bi došlo do sigurne inokulacije prouzrokovača. Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra, a svojim usnim delom se zakače na životinje i ljude koji tuda prolaze. Sisaju krv dva do sedam dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi.

Babezioza, određena vrsta babezije, za koju je glavni uzročnik crni krpelj, izaziva razne bolesti, od asimptomatskih do ozbiljnih. Slučajevi babezioze značajno su povećani u Konektikatu, Mejnu, Masačusetsu, Nju Hempširu, Nju Džersiju, Njujorku, Roud Ajlendu i Vermontu.

Babeziozna infekcija može da bude blaga, ali i smrtonosna.

Simptomi koji umeju da potraju nekoliko nedelja uglavnom se pojave jednu do četiri nedelje nakon ujeda.

Najčešći simptomi

- temperatura,

- groznica,

- preznojavanje,

- nesvestica,

- mijalgija.

Može doći i do uvećane jetre ili hemolitične anemije – poremećaja koji izaziva destrukciju crvenih krvnih zrnca.

Naučnik sa Univerziteta Jejl dr Goudarz Molai navodi da su jedan od faktora odgovornih za povećan broja oboljenja – klimatske promene, odnosno kraće zime.

"Zbog promene klime menja se okolina i priroda, krpelji se razmnožavaju u toplim uslovima, te se i ujedi povećavaju", navodi Goudarz.

Profesor ističe kako svi moramo biti informisani o područjima koja obiluju ovim insektima, a to su uglavnom mesta sa visokom travom i mnogo drveća, te moramo po svaku cenu pokušati da ih izbegnemo ili nositi garderobu dugih rukava i nogavica, radi prevencije.

Nakon boravka u prirodi neophodna je provera tela, a ukoliko ste vlasnik ljubimca, poželjno je da uprkos prevenciji koja se koristi u vidu ogrlica i tretmana protiv buva i krpelja, ipak proverite dlaku nakon šetnje.

Ako vas ujede krpelj, preduzmite sledeće mere.

- Koristite pincetu uspravno kako biste ga u potpunosti izvadili iz kože. Ne zaokrećite je i ne trzajte, uradite sve iz jednog pokreta.

- Nakon otklanjanja krpelja, ubacite ga u WC-šolju i pustite vodu.

- Mesto ujeda očistite sapunom, vodom i alkoholom.

- Ako želite da ga odnesete na testiranje u laboratoriju, stavite ga u zapečaćenu plastiku.

(Espreso/B92)