KOMARCI PORANILI OVE GODINE: Evo zašto su MALE NAPASTI već stigle, iako im za to još nije vreme!

Ova zima, jedna od najtoplijih, nije uticala samo na lako „preživljavanje” krpelja i smrdibuba, već i drugih „napasnika”, a među njima i komaraca. Minuli period pogodovao je opstanku ženki običnog komarca i one već sada izlaze iz svojih zimskih skrovišta i počinju sa polaganjem jaja, odnosno započinju novu generaciju, kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

– Na brojnost komaraca na početku sezone, osim temperature, utiče i raspoloživost vodenih površina na koje ženke polažu jaja. Proleće sa malo padavina, a zima sa malo snega čije bi otapanje podiglo vodostaje nepovoljni su uslovi za razvoj mnogih vrsta komaraca na početku sezone – kažu u Zavodu.

Prvi komarci koji se javljaju su rečni. S obzirom na to da ova vrsta provodi nepovoljne zimske uslove u stadijumu jaja na tlu, obilne prolećne padavine i visoki nivoi reka su, pored odgovarajuće temperature, optimalni uslovi za njihovo razvijanje i pojavu u toku proleća.

– Od toga kakvo vreme bude početkom aprila znaće se nešto više kakva nas sezona, kada je reč o komarcima, očekuje – objašnjavaju u Zavodu za "Politiku".

U prestonici je u poslednjih deset godina najrasprostranjeniji obični ili kućni komarac i to od 81 do čak 98 odsto. Larve ove vrste komarca razvijaju se u kanalima ili stalnim i privremenim barama bogatim organskom materijom u raspadanju koja im služi kao hrana. Naseljavaju, pretežno, urbanu sredinu pošto ženke tu imaju veliki izbor „žrtava” za krvni obrok. Aktivne su u sumrak i u zoru i često u stanovima i kućama dosađuju stanovništvu.

– S obzirom na to da krvni obrok ženke uzimaju od ptica (koje su rezervoar virusa), ali i od ljudi, ova vrsta komarca prenosi virus Zapadnog Nila. Ovaj virus kod ljudi izaziva groznicu Zapadnog Nila, ali su ljudi sporedni domaćini pa ne mogu da prenesu virus dalje – kažu u Zavodu.

Osim domaćih „krvopija”, na našim prostorima obitavaju i azijski tigrasti komarac, a od pre četiri godine i japanski komarac.

Azijski tigrasti komarac se u poslednjih dvadesetak godina raširio po mnogim evropskim zemljama. Iz Azije na evropske prostore stigao je u vreme kada je bila razvijena trgovina polovnim gumama. Jaja ovih komaraca nalazila su se u njima i mogla su da izdrže duže periode suše. Ali, bilo je dovoljno da padne kiša i u gumama ostane voda da se oni razviju. Na naše prostore stigli su i „zalepljeni” na lišću ukrasnih biljaka, poput srećnog bambusa. Ovaj komarac je na listi 100 najinvazivnijih vrsta na svetu. Pretpostavlja se da se kod nas ustalio od 2017. godine. Prilagođen je na polaganje jaja i razvoj u različitim predmetima koji sadrže male zapremine vode – gume, konzerve, tegle, kofe, burad za vodu, šahtovi, vaze na grobljima, napušteni čamci, zapuštene fontane...

– Za razliku od običnog komarca, ženke tigrastog hrane se krvlju u toku dana na otvorenom prostoru, ali se sve više prilagođavaju načinu ishrane i u zatvorenim prostorima. Spisak domaćina uključuje čoveka, domaće i divlje životinje, gmizavce, ptice, čak i vodozemce. Ova vrsta je uspešan vektor virusa koji izazivaju groznice i mogu preneti parazitske nematode takozvanog srčanog crva – objašnjavaju u Zavodu.

Srodna vrsta azijskom tigrastom komarcu je japanski komarac. Na prostoru evropskog kontinenta prvi put je zabeležen 2000. u Francuskoj.

– U Srbiji je njegovo prisustvo zabeleženo 2018. godine na graničnom prelazu sa Hrvatskom, a 2019. je detektovan i na teritoriji Loznice. Vrsta je veoma rasprostranjena u Hrvatskoj, a ima je i u Bosni i Hercegovini gde je otkriven 2017. Osnovne karakteristike životnog ciklusa slične su azijskom tigrastom komarcu. Smatra se da je odgovarajući vektor za transmisiju virusa Zapadnog Nila kao i drugih virusa koji izazivaju različite oblike encefalitisa. Na osnovu nekih istraživanja smatra se da može preneti i denga i čikungunja viruse – rekli su u Zavodu.

Obe vrste invazivnih komaraca se od naših „domaćih” razlikuju po veličini i boji tela. Azijski tigrasti komarac se lako prepoznaje. Manji je u odnosu na domaće vrste komaraca, a boja tela mu je crna. Na leđnoj strani grudnog dela, celom dužinom od glave do početka abdomena, nalazi se ravna bela pruga. Noge su sa naizmeničnim belim i crnim prugama, a vrh poslednjeg članka na zadnjem paru nogu mu je potpuno beo. Odrasle jedinke japanskog komarca su veće u odnosu na azijskog tigrastog komarca. Na leđnoj strani grudnog dela nalazi se pet karakterističnih linija. Telo japanskog komarca odlikuje svetlija boja tela i postojanje manjeg kontrasta između osnovne boje tela i boje šara.

(Espreso / Politika / Branka Vasiljević)