MALO KO ZNA DA JE OVA SRPKINJA NAPISALA DRŽAVNU HIMNU AUSTRIJE: Njena ŽIVOTNA PRIČA krije TAJNU

Državnu himnu Republike Austrije “Zemlja planina, zemlja reka” (Land der Berge, Land am Strome) napisala je Paula fon Preradović pesnikinja srpskog porekla. Ova zvanična pesma u upotrebi je od završetka Drugog svetskog rata. Paula fon Preradović rođena je u Beču 12.10.1887, a umrla je 25.05.1951. godine.

1947. godine pobedila je u izboru pesme za službenu pesmu Austrije. Na takmičenju je učestvovalo 1.800 ljudi. Reči njene pesme i muzika Vofganga Amadeusa Mocarta iz 1791. godine, potvrđene su kao austrijska himna. U pojedinim knjigama može se naći tekst prema kojem je njen sin Fric Molden napisao satiričnu verziju pesme, nakon što je saznao da je pobedila, kako bi zabavio porodicu.

Paula, iako rođena u Beču, detinjstvo i deo mladosti, u periodu između 1889. do 1913. godine provela u Puli. U to vreme taj hrvatski grad pripadao je Austrougarskoj. Paulin otac, Dušan Preradović, bio je potomak pravoslavih Srba Preradovića, koji su se u 14. veku preselili u Bačku (Vojvodina). Ovo preseljenje bilo pre velike Seobe Srba, a nastanili su se u selu Leđen, danas poznat kao Riđica, između Baje i Sombora.

Prema podacima, navodno je, starešina loze Preradovića bio sveštenik Srpske pravoslavne crkve. Spisi kažu i da je jedan deo porodice dobio je ugarsko plemstvo. Pesnikinja je imala dva brata i dve sestre. Pre nego što se udala živela je i u Kopenhagenu, odakle se vratila u rodni Beč.

Udala se 1916. godine za novinara Ernesta Molden, koji je tokom rata postao glavni urednik jednih novina, a pošto su pružali otpor protiv nacizma bio je i u zatvoru. Paula i Ernest su imali dvoje dece, Frica i Ota Moldena. Frica je bio novinar i izdavač, a Oto bankar. Nakon što se udala pesnikinja je koristila devojačko ime i prezime Paula fon Preradović. Republika Austrija je objavila poštansku marku 1996. godine sa njenim likom.

Paula fon Preradović je objavila tri zbirke pesama na nemačkom:

• Dalmatinische Sonette, 1933.
• Lob Gottes im Gebirge, 1936.
• Ritter, Tod und Teufel, 1946.
• I četiri romana na nemačkom:
• Pave und Pero, 1940. (Glavne ličnosti Pero – Petar Preradović i njegova žena Paula – Pave)
• Die Versuchung des Columba, 1951.
• Königslegende, 1950.
• Wiener Chronik 1945, dnevnik objavljen 1995.

Ako vas zanima kako se jedan pas ponašao tokom himne, pogledajte ovaj video:

(Espreso / Lepote Srbije)