"ČUVAJTE SE MARTOVSKIH IDA": Fraza koju znaju SAMO NAJVEĆI ZALJUBLJENICI u stari Rim, vezuje se za VAŽAN DOGAĐAJ

Julije Cezar ubijen je 15. marta 44. godine pre nove ere. Taj datum, sve do smrti Cezara, bio je dan obeležavanja Martovskih ida, svečanosti posvećenje bogu Marsu.

Kako su Rimljani ubili cara upravo na datum Martovskih ida, taj dan, kao i ceo mesec postaju vrlo značajni za rimsku istoriju.

Kako je, prema Plutarhu, Cezar odbio da veruje u reči vidovnjaka da će se nešto loše desiti na Martovskim idama, čak i posle drugog upozorenja, što je sve ispričano u Šekspirovom Juliju Cezaru, nastala je poznata fraza koja se odnosi na predskazanje.

Naime, ta fraza je "Čuvajte se Martovskih ida" koju koristimo kada pretpostavljamo da će se nešto loše desiti.

Zašto su Rimljani kovali zaveru protiv Cezara?

U vreme Cezara, Rim je imao davno uspostavljenu republikansku vladu na čelu sa dva konzula sa zajedničkim ovlašćenjima. Pretori su bili drugi u takozvanom lancu moći i bavili su se pravosudnim pitanjima. Telo građana koje je formiralo Senat bi predložilo zakon koji su opšte narodne skupštine zatim glasanjem odobrile ili odbacile. Pozicija koju je Cezar obavljao, danas bi je zvali diktatorskom, uspostavljena je kao pozicija sigurnosti ukoliko dođe do ekstremnih građanskih nemira.

Međutim, kako je Cezar rado prihatio tu poziciju, a Rimljani nisu trpeli ideju o kralju i doživotnoj vladavini, sudbina cara se sama isplela.

Prema istraživačima sa Univerziteta u Džordžtaunu, netrpeljivost naroda prema Cezaru posebno je eskalirala kada je Cezar sopstveni lik stavio na kovanice. Time je Cezar postao prvi i jedinstveni rimski vladar čiji je lik za njegovog života bio na novcu. Prema pertpostavkama naučnika Cezar je želeo da napravi kult o sebi, te je time dodatno oblikovao loše mišljenje o sebi u narodu.

Zašto je Brut učestvovao u atentatu?

Da li je Cezar bio tiranin ili ne, raspravlja se do danas. Međutim, može se reći da je za Marka Bruta, koji je pomogao u planiranju napada, pretnja koju je Cezar predstavljao republikanskom sistemu bila jasna.

Šekspir je vrlo jasno prikazao Bruta kao tragičkog junaka, dok je Cezara predstavio kao tiranina. Naravno, pošto je u pitanju umetničko delo interpretacija jednog autora ne može se sa sigurnošću posmatrati kao tačna, ali može se pretpostaviti da je Šekspir formirao svoje mišljenje prema navodima većine.

Iz drame o Juliju Cezaru potiče još poznatija fraza: "Zar i ti, sine Brute?" koja je vezana za razočaranje i osećaj izdaje koju je Cezar doživeo kada je ugledao Bruta među svojim ubicama.

Brutova umešanost u ubistvo jeste tragična s obzirom na njegove bliske veze sa Cezarom. Njegova majka Servilija bila je jedna od Cezarovih ljubavnica. Iako se Brut borio protiv Cezara tokom građanskog rata u Rimu, bio je pošteđen smrti, a Cezar ga je kasnije unapredio u funkciju pretora.

Brut je, međutim, bio rastrgan između odanosti Cezaru i porodično nasleđenog principa protivljenja autoritativnim vladarima. Junije Brut je bio zaslužan za svrgavanje poslednjeg rimskog kralja, Tarkvina Superba, 509. godine pre nove ere. Predak majke Marka Bruta, ubio je još jednog tiranina, Spurija Melija. Nasleđe loze Brut zajedno sa snažnim interesovanjem za grčku ideju o tiranoubistvu, navela je Bruta da stvori netrpeljivost prema tiraninima.

Do konačne odluke došlo je kada se njegov ujak Katon, Brutov otac, ubio nakon što je izgubio u bici protiv Cezara 46. godine pre nove ere. Naučnici spekulišu da je Brut možda osećao i sramotu što je prihvatio Cezarovo pomilovanje, kao i obavezu da osveti Katona, te se, na kraju, odlučio za spas Republike.

Upravo je ova moralna dilema izazvala debatu o tome da li Bruta treba označiti kao negativca ili ne.

Kasnije ideje o ubistvu Bruta

Šekspirov Julije Cezar je zasnovan na Plutarhovom radu o Brutu u kome je Brut prikazan u pozitivnom ruhu. Dante je, međutim, zauzeo drugačiji stav: Brut je, ubivši čoveka koji ga je poštedeo, osuđen na najniže nivoe pakla.

Naučnici se ne slažu oko toga ko je bio na strani dobra. Ali na kraju, rimska javnost se okrenula protiv ubica — a nasleđe moći koju je Cezar uspostavio nastavilo je da živi preko Cezarovog naslednika Oktavijana.

Bonus video:

(Espreso/ National Geographic)