OBJAVLJENA SIMULACIJA RUŠENJA AMERIČKOG DRONA U CRNO MORE: SU-27 ga OBORIO, a nije ga ni TAKAO? (VIDEO)

Američka televizija CBS objavila je kompjutersku simulaciju kako je došlo do rušenja izviđačke bespilotne letelice RQ-9 u Crno more desetine kilometara od Krima.

Posmatrajući kompjutersku simulaciji stiče se utisak da borbeni avion SU-27 Crnomorske flote pratio bespilotnu letelicu, a onda u jednom trenutku krenuo da ponire leteći ispod drona. Inače avion je svo vreme dok je to radio ispuštao gorivo iza sebe, da bi onda to gorivo izazvalo nestabilnost bespilotne letelice u letu, došlo do njenog okretanja u vazduhu, poniranju i padu u Crno more dok je Su-27 Crnomorske flote nastavio let.

Ispostavilo se da da od onih silnih teorija o padu nema ništa, a najbizarnija je ona o taranu omiljenoj aktivnosti sovjetskih pilota za vreme drugog svetskog rata.

Kako je to čika Dragi Ivić svestrana enciklopedija što se tiče vojske definisao da u ratu sve ima upotrebnu vrednost pa i da su za uništavanje i onesposobljavanje su dozvoljene sve mere koje mogu da dovedu do uništenja cilja.

Taran kako navodi Dragi Ivić pripisujemo ruskom jezičkom korpusu jer ju je on najviše proslavio, a istina je da je ona u ruski stigla iz poljskog jezika

" Taran (nastao na osnovi druge latinske reči taurus – bik, a ne ovan) jeste i junak mnogih video igrica, probojno, okovano brvno za osvajanje gradova pod opsadom. To je takođe ime jednog ruskog PVO sistema, ali i šiljati, ojačani deo broda na vesla, radi proboja protivničkog plovila", opisuje on u svom obimnom tekstu na ovu temu.

"Ipak, najpoznatija je po nazivu za vazdušni taktički postupak kod koga se sopstveni avion koristi kao oružje za obaranje druge letilice. U teoriji, taran se izvodi i u tenkovskom boju, morskoj bici, pa čak i u samoubilačkom napadu avionom na zgradu. Ono što su japanske kamikaze izvodile jeste taran avionom protiv broda, samo što je to malo ko tako zvao. Razmotrimo, stoga, upravo ovaj najpoznatiji način tarana – vazdušni boj samom letelicom. Ovaj manevar izvodi se usmeravnjem aviona direktno na cilj, pre kontrolisanog sudara s njim. Pilot, s određenim iskustvom, znanjem pa i srećom, može da preživi koristeći padobran ili, čak, da spasi svoj aparat vrativši se na aerodrom. Pre prvog u istoriji zabeleženog tarana, pisci i stručnjaci su nagoveštavali da je tako nešto moguće. Herbert George Wells u svom romanu ”Kad se spavači probude” (When the Sleeper Vakes up) opisuje zabijanje jednog aviona u drugi, a jedan pilot (nezavisno od romana) tome daje svoje viđenje i potvrdu. Ruski avijatičar N. A. Jatsuk u časopisu ”Bilten aeronautike” (dvobroj 13-14) za 1911. godinu sugerisao je kako je ”moguće da će u izuzetnim slučajevima piloti odlučiti da nalete na strani sa svojim avionom”. On je takođe predložio prvu metodu tarana, udarac stajnim trapom u krilo protivnika, čime napadač dobija šansu da preživi...", napisao je Dragi Ivić.

U svakom slučaju Tarana u ovom slučaju nije bilo, ali nije bilo višak da se se one koji to zanima upoznaju sa pojmom "taran".

Ni ostale teorije kako je pao dron ne zaostaju, ali smo ih već detaljno opisali ovde.

Kako vreme odmiče jedna teorija postaje sve ubedljivija da su Rusi mogli za obaranje MQ-9 bespilotne letelice iskoriste top GŠ kalibra 30 mm ili raketu vazduh-vazduh R-73, a nisu?

Zašto? Postavio bi neko pitanje.

Pa odgovor je poprilično jednostavan postoji velika verovatnoća da su Rusi izveli rušenje bespilotne letelice ne da bi je uništili nego da bi se dočepali osetljive tehnologije koju ta letelica nosi u osmatračkim misijama uz granicu sa Ukrajinom i patrolirajući nedaleko od voda Krima.

Od opreme ova bespIlotna letelica poseduje: višenamenski nišanski sistem MTS-B (Multi Spectral Targeting System-B), u kome je integrisan infracrveni IC senzor, dnevna monohromatska kolor TV kamera, kao i televizijska kamera sa pojačivačem signala, obeleživačem ciljeva i laserskim daljinomerom. Ova bespilotna letelica poseduje radar AN/APY-8 Lynx II radar sa dva osnovna moda rada – SAR (Synthetic Aperture Radar) i GMTI/ DMTI (Ground/Dismount Moving Target Indicator).

(Espreso/Kurir.rs/A.Mlakar)