NA ŠTA SE POTROŠAČI U SRBIJI NAJVIŠE ŽALE I ZNAJU LI KOJA PRAVA IMAJU? Iz Udruženja Efektiva su nam SVE OBJASNILI

Danas, 15. marta, obeležava se Svetski dan potrošača, i zato je važno da svi saznamo koja prava imamo, u slučaju da dođe do određenih komplikacija.

Pravo potrošača na pravnu zaštitu je pravo koje je u Republici Srbiji zajemčeno Ustavom. Ukoliko potrošač smatra da su njegova prava prekršena, pomoć može ostvariti na više načina, a naka od njih su obraćanjem na neku od sledećih adresa:

• Nacionalnom registru potrošačkih prigovora pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija
• Udruženjima za zaštitu potrošača,

Ukoliko je potrošačima od strane trgovaca prouzrokovana šteta, pravna zaštita im je omogućena i kroz parnični postupak pred nadležnim sudovima.

Najzad, ukoliko potrošači smatraju da su kršenjem njihovih prava izvršeni neki delikti, mogu se obratiti javnom tužilaštvu, policiji i inspekcijama.

A na šta se to potrošači najviše žale u Srbiji pitali smo Dejana Gavrilovića, predstavnika Udruženja "Efektiva". Pomenutom udruženju se potrošači svakodnevno javljaju radi informisanja, savetovanja i pružanja pravne pomoći pri ostvarivanju potrošačkih prava.

"Najčešći problemi sa trgovcima zbog kojih nam se potrošači najčešće javljaju, a koja su gotovo po pravilu nezakonita ili imaju oblik nepoštene poslovne prakse, su odbijanje reklamacija na kvalitet patika (“neadekvatno održavanje i korišćenje”), pokvarena tehnička roba ("nakon testiranja uređaj nije pokazao nikakvu nesaobraznost, te se reklamacija odbija, ali se zbog dobrih poslovnih odnosa uređaj prosleđuje na dalje testiranje u ovlašćeni servis"), kršenje Zakona od strane mobilnih kablovskih operatora (aktiviranje isključene usluge rominga u inostranstvu, neobaveštavanje potrošača telekomunikacionih usluga o promeni cene)", otkriva Dejan Gavrilović za Espreso.

U svom okruženju ste sigurno imali nekog, ili ste možda vi doživeli da vas neprestano zovu nepoznati brojevi koji imaju ponudu "baš za vas", ili vam se pokvario proizvod u toku trajanja garancije ili jednostavno niste bili zadovoljni određenim proizvodom. Iako je veliki procenat nezadovoljnih potrošača, vrlo je mali procenat onih koji će pokušati da ostvare naknadu za to nezadovoljstvo. Iako nas zakon u velikoj meri štiti, određene kompanije će pokušati da nas obeshrabre na putu ka ostvarivanju našeg potrošačkog prava. Sagovornik za Espreso otkriva kako da se izborimo u tom slučaju.

"Kada se potrošač nađe u situaciji gde mu je reklamacija odbijena zbog „mehaničkog oštećenja, neadekvatnog korišćenja, održavanja ili slično”, tada ulazimo u začarani krug dokazivanja da kupac nije odgovoran za nesaobraznost već da se prosto radi o lošem kvalitetu obuće. Postupak dokazivanja nije jednostavan i potrebnoi je biti uporan. Ovakvi sporovi, kao i svi ostali sporovi mogu da traju jako dugo, ali strpljenjem i upornošću mogu uspešno da se reše", priča Dejan Gavrilović iz "Efektive" za Espreso.

Sagovornik je naveo i koji su problemi u primeni Zakona o Zaštiti potrošača koje on primećuje.

Neke od istitucija koje su zadužene za kontrolu rada poslodavaca nemaju ili imaju minimalne ingerencije, a nije ime ni interes potrošača primarni cilj. Bez obzira što je u Zakonu navedeno koja su prava potrošača, potrošač svoje pravo ne može da ostvari bez upornosti. Takođe, vrlo je čest slučaj da isti odgovor koji potrošač dobije na žalbu od trgovca, dobije i od viših institucija koje su u toj nadležnosti te se ulazi u začarani krug iz kojeg deluje da nema izlaza pa zato potrošači u isti izbegavaju da ulaze", navodi sagovornik.

Svakodnevna iskustva pokazuju da pojedine odredbe Zakona o zaštiti potrošača još nisu zaživele, da još ima neodgovornih trgovaca koji ne žele da postupe onako kako im to zakon nalaže, te da primarni cilj nadležnih istitucija nije interes potrošača. Zato sagovornik još naglašava da se ne ćuti o trgovcima koji se koriste neregularnostima.

"Potrošači danas jedino mogu na upornost, sopstvenu inicijativu ili uz pomoć sudskih sporova da ostvare svoje pravo. Česti su čak slučajevi da se oštećeni potrošači na društvenim mrežama oglašavaju sa problemom koji su imali i da to ima efekta na trgovca. Zato o njima i treba govoriti javno", objašnjava sagovornik.

Dejan Gavrilović je spomenuo još jednu važnu stvar koju potrošači moraju znati, a u vezi je sa sudskim postupkom.

"Ovakvi sporovi bi trebalo da se obavljaju po ubrzanom postupku. Takođe, sudska taksa za tužbu se ne plaća ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,00 dinara. Dešava se da sudovi greškom odrede sudsku taksu, te oštećeni potrošači odustanu od spora ne znajući za ovo pravilo. U slučaju pokretanja potrošačkog spora, a po Zakonu o zaštiti potrošača, teret dokazivanja je na trgovcu, odnosno tuženom u sporu", objašnjava za kraj sagovornik.

(Espreso / Jovana Nedeljković)