VASKRS ILI USKRS? EVO ŠTA JE PRAVILNO: Rešite NEDOUMICU jednom ZASVAGDA!

Kako se bliži najveći hrišćanski praznik, uvek se nameće nedoumica – da li se kaže Vaskrs ili Uskrs.

Šta kaže crkva?

Ako ćemo se voditi crkvenim knjigama, pravilno je reći Vaskrs jer u nedelju će pravoslavni vernici proslaviti Isusov povratak u život, odnosno vaskrsenje.

- Sve bogoslužbene reči u srpskom jeziku vuku korene iz crkvenosloveskog, a one iz grčkog jezika. Na crkvenoslovenskom se kaže „Hristos voskrese“ i „Voskrsenije Hristovo“. U troparu koji pevamo na crkvenoslovenskom kaže se „Hristos voskrese iz mertvih“, a na srpskom „Hristos vaskrse iz mrtvih“. Zaključak je – kaže se Vaskrs kao što i piše u crkvenim kalendarima – objašnjava za sveštenik iz užičkog kraja, piše Blic.

Iz ovoga, kaže on, proističe da je pravilan praznični pozdrav „Hristos vaskrse“ ili „Hristos voskrese“. Uz uobičajeni otpozdrav „Vaistinu vaskrse“ može se koristiti i „Voistinu voskrese“.

Termin Uskrs, kaže sagovornik Kurira, je pomodarski i primljen iz katoličanstva, a pogrešno ga koristi i mnogi naši sveštenici.

- Vaskrs ili vaskrese odražava pravo zbivanje stvari prilikom Hristovog boravka u Hadu, razrušenju Hada i ustajanju iz mrtvih, to je suština događaja i zato je pravilno reći Vaskrs – dodaje ovaj sveštenik.

On ukazuje na još nešto: Često se spominje „Uskrs po gregorijanskom kalendaru“, odnosno „Vaskrs po julinanskom kalendaru“, a to je pogrešno jer se svi pravoslavni narodi, bez obzira da li koriste julijanski ili gregorijanski kalendar slave Vaskrs istog dana, onog koji odredi Jerusalimska patrijaršija.

- Vaskrs se kod pravoslavaca uvek slavi prve nedelje punog meseca posle prolećne ravnodnevnice i nikako pre jevrejske Pashe, što je odluka Prvog vaseljenskog sabora 325. godine u Nikeji. Dakle, postoji Božić po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, ali ne i Vaskrs – ukazuje sagovornik.

Šta kažu etnolozi?

Bosa Rosić, etnolog sa Zlatibora, kaže da se u Srbiji termin Vaskrs koristi u selima, dok se u urbanijim sredinama više govori Uskrs. Ovo „Uskrs“, smatra ona, zaostavština je iz srpskohrvatskog jezika, kao što je i reč suhomesnato, a pravilno je suvomesnato jer je od suvoga mesa.

- Više obrazovaniji ljudi pokušavaju da se ograde od seljaka koji kažu Vaskrs i zato govore Uskrs – kaže Bosa Rosić.

Za korišćenje termina Uskrs, ona najviše "krivi" sveštenike SPC jer ne upućuju narod na to šta je pravilno, a šta ne jer oni su posrednici između nas i Boga.

- Posle Drugog svetskog rata krsna slava nije bila zabranjena nijednim dekretom, ali su se neki, da bi se dodvorili komunističkim sekretarima, prestali da slave. U Opštini Čajetina smo dve kuće – jedna u Rudinama, druga u Šljivovici, su prestale da slave. Ali sveštenici su u to vreme bili stavljeni „na led“ i onda su u bogosloviju išla samo najsiromašnija i najneukija deca. Neuki ništa nisu ni naučili zbog čega smo imali jako loš sveštenički kadar, ako su i znali plašili su se vlasti i nisu upućivali narod na to šta je ispravno a šta ne poput klečanja u crkvi – priča sagovornica Kurira.

Šta kažu lingvisti?

Lingvistički gledano ispravno je i jedno i drugo, tako da nećete pogrešiti kako god kažete.

"Vaskrs" je srpskoslovenski oblik koji pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine 18. veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve.

"Voskresenije" je ruskoslovenski oblik i reč je o staroslovenskom jeziku ruske redakcije koji je danas jezik srpske crkve. Naime, srpskoslovenski jezik kao zvanični crkveni jezik Srbi su sredinom 18. veka zamenili ruskim crkvenim jezikom. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način – sa “o” u prvom slogu, pa se tako kaže - Voskresenije, voskresnuti, voskrese.

- Iako se često mogu čuti polemike među ljudima o tom pitanju, osim u stručnim krugovima, najčešće se daje pogrešan odgovor. U narodu postoji mišljenje da je reč Vaskrs srpska, odsnosno da se vezuje za pravoslavlje, dok Uskrs upotrebljavaju Hrvati, odnosno katolici. Međutim, to je potpuno netačno. I jedna i druga reč jednako pripadaju srpskom jeziku i potekle su od iste reči, koja se kroz vekove izmenila kako se menjao i jezik. Tako da se zapravo radi o dve forme iste reči, jednoj - Vaskrs, koja je sačuvana kroz bogosluženje, a koja ranije nije tako zvučala u vekovima koji su prethodili, već je i ona rezultat promena jezika kroz vreme, i drugoj - Uskrs, koja je narodna forma iste reči, odnosno koja se sačuvala kroz narodni govor.

- Do stvaranja dve reči je došlo jer se u razgovornom, narodnom jeziku ona izgovarala u skladu sa tada aktuelnim promenama u jeziku, dok je u crkvenim knjigama ostalo zapisano slovo, odnosno glas koji se kroz vekove redukovao ili vokalizovao, u zavisnosti od pozicije u kojoj se nalazio. Konkretno, taj glas se gubio ili je davao vokal a, a kako knjige nisu često prepisivane tada, sveštenstvo je vremenom reč počelo da izgovara u odnosu na ono kakav je rezultat glas dao i kako ga je i samo izgovaralo u razgovornom jeziku, odnosno počelo je da ga čita kao a i tako smo dobili reč Vaskrs - objasnila je filolog Tanja Ćulafić.

(Espreso / Kurir)