ZAKOVANA PALETA KAO DEO KREVECA, DA MALI NIŽDA NE ISPADNE: Težak život porodice Cvetković podigao je Srbiju na noge

Svakakve stvari smo viđali kroz naš dobrotvorni rad i susretali se sa najrazličitijim situacijama u kojima deca odrastaju, ali zakovanu paletu kao stranicu dečijeg kreveca još ne videsmo!

„Nidži se raspao krevetac, pa da ne bi noću ispao iz njega, morao sam da stavim paletu. Šta da radim, to je krevetac koji je prenošen s generacije na generaciju” – opisao je situaciju tridesetogodišnji otac Ivica Cvetković, kada je primetio da smo se zagledali u pravcu kreveca.

Ovo je priča o Ivici i Mariji koji žive u kući izgrađenoj od materijala koji drugima nije bio potreban. Kao u poznatoj priči braće Grim o Ivici i Marici i kuća Cvetkovića u selu Trnovče je šarena. Prikupljali su stare polomljenje pločice, polepili ih po zidovima i time uneli bar malo boje u detinjstvo Miloša (8), Marka (7), Jovana (5) i već pomenutog junaka iz raspalog kreveca Nikole (2).

„Počeo sam da gradim kuću sam pre deset godina, pa malo po malo, ali nisam uspeo da je završim. Temelj smo lili ručno, nismo imali ni mešalicu. Nalazio sam parčiće panela po otpadima i lepio ih unutra, vodu sam uvodio sa baštenskim crevima. Kao i sa krevecem, stalno nešto improvizujemo” – ne stidi se da kaže onako kako jeste Ivica.

Kuća je nedovršena, ulegnut krov, goli zidovi i betonski pod, dotrajao nameštaj i jedva funkcionalno kupatilo, bez bojlera i tople vode. Zimi je dosta hladno. Bez obzira na surove okolnosti, vedrog su duha. Iako žive samo od minijaturne Ivičine plate, koji je zaposlen u privatnom komunalnom preduzeću u Velikoj Plani, trude se da omoguće pristojne uslove za život svojim sinovima, ne dozvoljavajući da ih nemaština slomi.

„Ceo život sam sirotinja. Pomažu mi komšije i dobri ljudi koliko mogu, a i zovu u nadnicu kad treba da se nešto uradi. Bolje da radim, nego da provodim vreme u seoskoj kafani. Sečem drva, kosim travu po groblju i domaćinstvima, fizički sam radnik. Važno mi je da deca imaju šta da pojedu, da imaju čistu garderobu, da se ne razlikuju od druge dece u školi” – dodao je Ivica.

U njihovom domaćinstvu žive još deda Ljubiša, koji je, pored psihičkih problema, ostao bez noge, a i drugu je nedavno posekao, pa je u invalidskim kolicima, i baba Ljiljana, koja je imala rak grla, četiri operacije stomaka i izvađene su joj glasne žice, pa ne može više da govori. Pored četvoro dece, Ivica i Marija nesebično brinu i o njima. Ivica ima i blizance Milicu i Mihajla (12) iz prvog braka, koji ne žive sa njim, ali povremeno dolaze. Skoro trećinu minimalca koji prima daje na alimentaciju. Nažalost, zdravstveni problem sustigli su i njega:

„Nisam baš dobro. Imam srčanu astmu, puklo mi je i debelo crevo, pa sam zbog toga i nekih komplikacija baš dosta vremena proveo u bolnici. Imam i sada povremeno jake bolove, ali moram da izdržim zbog dece. Oni i ne znaju ništa, rade domaće zadatke i igraju se. Nigde ne mogu da ih izvedem, nemam odakle!” – tužno je istakao.

Sedmogodišnji Marko nam se požalio da nemaju gde dovesti drugare, rekavši:

„Ja obožavam kad mi dolaze drugari, ali ne dolaze!”

U borbi za kvalitetniji život ovih mališana, ne sme više da bude improvizacije. Cilj je da im se uredi i dovrši kuća, a ne sumnjamo da će im to biti veliki podstrek da nastave da se bore još jače kroz život.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe poziva sve dobrotvore koji prate i podržavaju naš rad da se uključe i u ovaj projekat. Hajde da pomognemo vrednom Ivici da završi kuću, skromnom Marku da mu imaju gde doći drugari, malom Nidži da dobije svoj krevet, a čitavoj porodici da zakorače u svetliju budućnost, piše na sajtu HO Srbi za Srbe.

Sve načine za doniranje možete naći u našoj donatorskoj platformi: www.srbizasrbe.org/donacije

(Espreso / Srbi za Srbe)