PACIJENTU 8 SATI PRIŠIVALI POKIDANE NERVE
OVA KOMPLEKSNA OPERACIJA JE PO PRVI PUT URAĐENA NA KLINICI ZA NEUROHIRURGIJI U SRBIJI: Doktori otkrili DETALJE
Ovo je ujedno bila 1.000 operacija na Klinici za neurohirurgiju, u susret jubilejima 85 godina postojanja i rada Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i 100 godina neurohirurgije u Srbiji
Kompleksna operacija - nervna reparacija brahijalnog pleksusa urađena je po prvi put na Klinici za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i trajala osam sati. Pacijent (28) operisan je nakon saobraćajne nesreće nakon koje je mesec dana bio u komi. Pred njim je dug oporavak, ali se očekuje da će njegova ruka posle oporavka i saniranih povreda biti funkcionalna.
U razgovoru za "Blic" prof. dr Lukas Rasulić, koji je ujedno i vođa tima, kaže da je za oporavak potrebno vreme, period od nekih godinu dana, kako bi se regenerisala nervna vlakna, što je jedan milimetar dnevno.
- Pacijent je imao najteži oblik povređivanja brahijalnog pleksusa, te su praktično svi koreni od kojih nastaje brahijalni pleksus iz kičmene moždine iščupani. Kompletan brahijalni pleksus iznad aili i iza i ispod ključne kosti je bio oštećen u najtežem stepenu. Jedina mogućnost da se reinerviše funkcionalni prioritet ruke je bilo korišćenje dijafragmalnog živca sa iste strane primarno zaduženog za funkciju disanja. Za uspešan ishod lečenja neophodan je sada kontinuiran intenzivni fizikalni tretman i rehabilitacija, a kompletan funkcionalni oporavak se procenjuje definitivno po isteku dve godine od operacije - kaže za "Blic" profesor Rasulić.
Kako dodaje, oni su još devedesetih godina prošlog veka prepoznali značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju pacijenata sa povredama i oboljenjima brahijalnog pleksusa, perifernih nerava i postavili i postigli najviše standarde u lečnju ovih pacijenata.
Povrede brahijalnog pleksusa, objašnjava profesor Rasulić, dovode do ozbiljnog funkcionalnog deficita u vidu nemogućnosti pokretanja ramena ili ruke, što značajno remeti kvalitet života pacijenta i utiče na profesionalnu aktivnost, te samim tim ima i širi društveni smisao.
- Rekonstruktivna hirurgija brahijalnog pleksusa – nervna reparacija, može trajati od 3 do 12 sati, u zavisnosti od složenosti slučaja. Kompleksnost hirurgije brahijalnog pleksusa leži u složenosti njegove anatomske građe i okruženosti drugim vitalnim strukturama, kao i složenosti funkcija za koje je zadužen, s obzirom da je funkcija šake i prstiju najfinija i najpreciznija. Posebno otežavajuću okolnost u ovoj hirurgiji predstavlja kompleksnost pristupa, jer je brahijalni pleksus u tesnom odnosu sa vitalnim strukturama u smislu velikih arterijskih i venskih krvnih sudova, kao i blizine pluća i torakalne šupljine - kaže profesor Rasulić.
Ovo je ujedno bila 1.000 operacija na Klinici za neurohirurgiju, u susret jubilejima 85 godina postojanja i rada Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i 100 godina neurohirurgije u Srbiji.
- U svetu postoji mali broj visoko specijalizovanih centara koji efikasno leče kompleksne povrede brahijalnog pleksusa i perifernog nervnog sistema, a izvedena 1000. operacija brahijalnog pleksusa ukazuje na predan dugogodišnji rad lekara ove ustanove. Broj ovih operacija u ustanovi je veći, 1000 je broj pacijenata za koje postoji evidencija i propisani postoperativni period praćenja - kaže profesor Rasulić za "Blic".
Multidisciplinarni tim koji je izveo ovu operaciju sačinjavali su, pored mene kao vođe tima, I Doc. dr Milan Savić, grudni hirurg UKCS, pukovnik Doc. dr Nebojša Marić, grudni hirurg VMA, Prim. dr Ilijas Činara, vaskularni hirurg UKCS, anesteziološka ekipa u sastavu dr Marina Stojanović, anesteziolog sa grudne hirurgije UKCS, dr Dragana Vićovac, anesteziolog Klinike za neurohirurgiju UKCS, zajedno sa timom sestara, tehničara, instrumentarki, anestetičara sa Klinike za neurohirurgiju i grudnu hrurgiju UKCS. Neurohirurški tim sačnjavali su klinički asistent dr Andrija Savić, dr Jovan Grujić, specijalista neurohirugije, kao i grupa mladih doktora na specijalizaciji i kliničkom stažu na Odeljenju za bolesti i povrede perifernih nerava, funkcionalnu neurohirurgiju i hirurgiju bola, Klinike za neurohirurgiju UKCS - dodaje profesor Rasulić.
Prva operacija
Prvu operaciju rekonstrukcije brahijalnog pleksusa u našoj ustanovi izveo je profesor Miroslav Samardžić, pionir i doajen ove hirurgije, po kojoj je naša klinika i srpska neurohirurgija posebno priznata i prepoznata u svetu. Klinika za neurohirurgiju UKCS i Srpska neurohirurgija u oblasti hirurgije perifernog nervnog sistema imaju svoju istoriju, školu, tradiciju, kontinuitet i svetlu budućnost.
Predstavlja praktično jedini centar u jugoistočnoj Evropi i među vodećim u Evropi i svetu koji rade kompletno hirurško lečenje i sve vrste rekonstruktivne hirurgije pleksusa i nerava. Prema evidenciji, od prve operacije do danas, na Klinici za neurohirurgiju UKCS su tretirani pacijenti sa kompletnom patologijom brahijalnog pleksusa, pri čemu se izvode sve hirurške procedure u rekonstukciji brahijalnog pleksusa koje se izvode u svetu, a pojedine se izvode samo kod nas - kaže profesor Rasulić.
Nastanak neurohirurgije u Srbiji
Nastanak neurohirurgije u Srbiji zvanično datira od 1923. godine, kada je Milivoje Kostić, jedan od pionira u oblasti hirurgije na ovim prostorima, izvršio prvu operaciju tumora hipofize kroz nos. Milivoje Kostić je 31. oktobra 1938. godine osnovao posebno odeljenje za neurohirurgiju u okviru Hirurške klinike u Beogradu, a za prvog šefa odeljenja je imenovan njegov brat, Slobodan Kostić. Ovo je bilo prvo odeljenje neurohirurgije u Srbiji i Jugoslaviji, osnovano samo tri godine nakon prvog neurohirurškog odeljenja u Nemačkoj, u Vircburgu.
85 godina rada
Klinika za neurohirurgiju 31. oktobra 2023. godine Klinika za neurohirurgiju će obeležiti 85 godina postojanja i rada.
- U organizaciji Udruženja neurohirurga Srbije od 30. oktobra do 3. novembra 2023. godine u u Beogradu će biti održana neurohirurška nedelja posvećena proslavi stogodišnjice neurohirurgije u Srbiji. U istom periodu će biti organizovan i Deveti godišnji sastanak Udruženja neurohirurga Srbije (UNHS) i 10. Kongres neurohirurga sa međunarodnim učešćem, pod zajedničkim nazivom Usredsređenost. Posvećenost. Usavršavanje, koji na najbolji način sublimira istoriju srpske neurohirurgije - kaže profeosr Rasulić.
Podsetimo, srpski hirurzi su nedavno ostvarili još jedan veliki uspeh i uradili prvu transplantaciju jajnika u Srbiji.
(Espreso / Blic, Ivana Anđelković)