BILA SA ŽESTOKIM MOMKOM, DEVOJKA SA BEOGRADSKOG ASFALTA: Ovo je ISTINA o kumi Ane Ćurčić

Milena Kačavenda, poznatija u medijima kao kuma Ane Ćurčić, po prvi put je progovorila o svom privatnom životu, poznanstvu sa kumom Anom i Acom Bulićem ali i braku sa žestokim momkom sa beogradskog asfalta.

Kako ste se upoznali sa Anom?

- Upoznala sam Anu, krajem osnovne škole na Bežanijskoj kosi, bile smo aktivne u jednom sportskom klubu, bavile smo se različitim sportovima, ja košarkom ona rukometom. Odmah smo se zbližile, i nikada kao devojčice nismo bile ljubomorne jedna na drugu već smo se onako prepoznale i zavolele i taj naš odnos se provlačio čitav život, tokom godina smo postale jako bliske. I ono što neki napominju, naravno da je bilo razmirica između nas tokom života ali nikada se nismo posvađale i prestale da se družimo. Tako je i dan danas, podržavale smo se bile u svim lepim i lošim situacijama tu jedna za drugu.

Da li ste nekada bili sa opasnim momkom?

- Pa ovako, ja sam nekako devojka devedesetih godina i tada je bilo mnogo opasnih momaka na teritoriji Beograda, sve su to bili mladi momci za koje se tada nije znalo da su potencijalni opasnici ili kriminalci, međutim puno njih poznajem i dan danas, puno sam ih upoznala, sa puno njih se družila.. Međutim ono što ljudi ne razlikuju između kriminalca i opasnog momka ili u poređenju sa Zvezdanom Slavnićem. Opasni momci su momci koji su stavili srce na asfalt u potrazi za boljim životom, kao muškarci džentlmeni, kada su u pitanju muško-ženski odnosi i žene koje su se sa njima družile, živele ili zabavljale uvek su bile zaštićene.

Kada ste upoznali bivšeg supruga, koji je razlog za krah braka?

- Supruga sam upoznala devedestih godina, bila je to ljubav na prvi pogled. On je jedan od žestokih momaka usko povezivan sa Voždovačkim klanom, s tim što ja na tu temu imam da kažem samo da to neko prezime iz mladosti pratiće ga i dan danas kao što prati i mene, nakon kraha 27-godišnjeg braka. Imali smo jedan sjajan brak i divan odnos sa puno ljubavi, oformili svoju porodicu i došlo je do kraha braka, razišli smo se kao prijatelji, izrodili dvoje divne dece i u principu do kraha braka je došlo zbog ja mislim, toga što sam ja nekako se prezasitila tog života a ti ljudi se ne odriču lako svog načina života, da ne kažem da sam ga prevazišla.

Kako ste upoznali Acu Bulića?

- Aca Bulić je upravo taj jedan od momaka koji je bio sin Juse Bulića, dobro poznatog beogradskog mangupa, eto to su ta vremena o kojima sam govorila devedesetih tako smo se i upoznali. On je bio jedan sjajan momak, lep zgodan, svi su ga voleli. Mogli ste da vidite u medijima da je vrlo odmeren, vrlo elokventan i načitan. To što ga prozivaju da je kriminalac i tako dalje, po njemu se videti ne može, ja samo mogu reći da je gospodin čovek. A on je neko kome je život, način života koji je živeo tokom godina bio nametnut, danas je uspešan biznismen, bavi se sportom, obučava decu u fudbalu, ima fudbalski klub i jako sam ponosna što je moj drug. A pokazao se hiljaditi put, sada po pitanju Ane kada sam ga ja kontaktirala, a isto tako nakon pretnji navijača koje sam ja dobila, prvi je bio koji je odreagovao da me zaštiti. Hvala mu na tome.

Na šta ste najviše ponosni u životu, a šta bi najradije izbrisali da možete?

- Ponosna sam na to što sam devojka devedestih, studirala sam , završavala škole, bavila se sportom i manekenstvom, u najteže vreme u Srbiji kada je bilo jako teško preživeti. Izgradila sam se u jednu ozbiljnu ženu, završila uspešno fakultet, upisala Pravni pa ga napustila, kasnije drugi koji sam sama finansirala, izgurala porodicu, odgojila dvoje sjajnih momaka koji su IT-evci, obojica su na fakultetu, to je nešto na šta sam ponosna. Što se tiče mog života nema nekih posebnih stvari što bih obrisala, mislim da je svako iskustvo bila samo škola, znači nikad poraz samo lekcija.

Mnogi komentarišu da je vaš jedini cilj da uđete u "Zadrugu", u javnosti se ne zna koja je vaša profesija. Čime se vi zapravo bavite?

- Ja sam zaista poslovna žena od najranijih mladalačkih dana sam u poslu, zarađivala sam od manekenstva, kada sam završila fakultet bavila sam se raznoraznim poslovima. Uvek sam bila lider u svakom poslu, svaki biznis koji sam izgradila, a bilo ih je nekoliko, uspešno sam ih formirala, i kada sam ga izgustirala ja sam prešla na neki drugi, jer nisam statičan tip. Volim da se krećem i volim kada postignem neki vrhunac u svom poslu, volim da promenim i da prihvatim novi izazov. Što se obrazovanja tiče završila sam menadžment u industriji putovanja u turizmu. Američki menadžment, prvi u Beogradu, bio je to univerzitet pri Rektoratu Božidara Adžije. Taj univerzitet je iz Las Vegasa, Nevade, trajao je tri godine, ja sam ga završila pre roka, doduše turizmom se nikada nisam bavila a pre toga sam upisala Pravni fakultet i napustila ga na trećoj godini jer je to bilo suviše suvoparno, da učim onolike knjige. Ja nisam bila taj tip iako sam smatrala lično da bih bila odličan advokat, a nažalost da sam to znala da će mi to u životu trebati, sad kad bih se vratila verovatno bih ga i završila. Što se tiče mog posla, ja sam međunarodni trener za trajnu šminku , licencirana sam u Americi, Latinskoj Americi, Evropskoj uniji. Predsednik sam udruženja za dermopigmentacijske standarde u Briselu, tu je preko sto članova iz celog sveta. Ja sam odabrana za precedavajuću od strane mojih kolega. Vrlo sam bila aktivna do covid-a, putovala puno, iza mog imena postoji ogroman broj majstora koji su pobedili na mnogim svetskim takmičenjima. Što se mene tiče, ja sam obučena kod internacionalnih trenera, ima ih preko četrdeset, ti se sertifikati mogu videti u mojoj akademiji. Imam svoj sopstveni brend, ponosna sam na svoj biznis, njime se bavim 13 godina i to je odgovor svima onima koji misle da sam ja samo želela da uđem u "Zadrugu" i da uzmem nekakav novac preko noći. Ne dragi moji, kada pitate odakle ti ovo, odakle ti ono, srdačan pozdrav, ja radim.

Kako podnosite medijsku pažnju, kako vaši sinovi reaguju na to?

- Medijsku pažnju iskrena da budem uopšte nisam očekivala, ja sam u ovo ušla srcem na zahtev Ane, ja sam obećala da ću biti kontakt za medije, kada zatrebaju slike iz detinjstva, kada nešto treba o njoj da se kaže, jer je ja najbolje poznajem. Nisam očekivala da će ovako daleko otići, apsolutno ne međutim medijska pažnja, prija mi, lepo je kada vas zaustavi neko i kaže "Kumo radite pravu stvar", to zaista nema cenu, to je negde potvrda da ja zaista jesam na pravom putu. Medijska pažnja mi utoliko prija što je mene ova podrška mojoj kumi, kao pojedinca dovela do toga da ja uzburkam čitav Balkan vezano za zaštitu žena protiv psiho- fizičkog zlostavljanja. Ja sam na to ponosna što sam heroina svega toga. Čak sam pre neki dan imala situaciju gde me je žena kontaktirala i rekla mi da će otići u policiju da prijavi muža nakon osam godina zlostavljanja i da sam joj ja dala vetar u leđa jer me je sve vreme pratila, putem medija. Medijima bih se ovim putem zahvalila, moram priznati iako puno puta čujem da mediji rade ovo i ono, ja moram iskreno od srca da priznam da, da li sam ja simpatična ili ne, nekome ili manje više, ja sam naišla na sjajne ljude koji su podržali ono što radim, koji su apsolutno prepoznali to, ponosna sam, srećna sam, prija mi i imponuje a moja velika želja je da iz ovoga nešto izvučem naučno - poučno. Ne ja nego i sve žene koje se kriju iza navučenih zavesa, ili nemaju hrabrosti ili podršku da izađu javno napolje i kažu " da ja sam zlostavljana, da ja godinama ćutim".

Da li vam imponuje nadimak koji ste dobili od strane gledalaca? (kuma internacionale)

- Apsolutno mi imponuje, ja sam sasvim slučajno postala kuma kuma kuma, kao se zove ona žena, Anina kuma i ostade kuma. A kuma internacionale je jedan sjajan naziv, vrlo simpatičan meni lično zato što se moj glas nije čuo samo na prostorima Srbije već i naširoko, apropo toga imam da kažem da me je gomilu naših žena koje žive u inostranstvu kontaktiralo zbog istog razloga, iako sam kuma internacionale , neka to budem zauvek, i ako se moj glas daleko čuje ja sam ponosna na to. Čak mogu da kažem, da sam od strane jedne nevladine organizacije u Bosni ja predložena za "najženu Balkana" kao glasnogovornik , zaštitnik žena, žrtava nasilja. Dodela će se održati šestog aprila u Sarajevu, pa evo pitam, kako da ne budem ponosna?

U kakvim su odnosima vaša i Anina deca i da li se druže?

- Ana ima sina i ćerku koji su sada punoletni, sjajna su deca, ja imam dva punoletna sina, oni se druže, doduše znate kako danas nalažu situacije svi su na fakultetima, svi imaju momke i devojke, ne viđaju se svaki dan, ali apsolutno od najranijeg detinjstva od kad su bili bebe, oni su prijatelji i drugari, i Ana i ja smo jako ponosne na to.

S obzirom da aktivno učestvujete i dižete glas za borbu protiv nasilja, da li ste ikada u svom životu iskusili isto?

- Iako sam živela sa žestokim momkom i sa mnogima se družila, ja nikada nisam doživela nasilje. Nikada, moj suprug je bio protivnik i veliki zaštitnik žena, protivnik nasilja, ako je neko trpeo nasilje, onda je to bio on u mom slučaju, zbog moje galame kada poludim. Žena kao žena, a ja ga lično nikada nisam tako doživela, i ne znam odakle toliki poriv u meni, možda iz prošlog života, da toliko mrzim zlostavljače kako žena, tako i dece pa čak i muškaraca, jer mislim da i oni nisu pošteđena kategorija, posebno ih ima u gej populaciji na šta bih se ja osvrnula, što zbog ljudi koji ne podržavaju njihovu s*ksualnu orijentaciju, što je meni suludo u 21. veku, ja podržavam sve te grupacije, zdušno ću se boriti protiv toga i opet kažem, iako nikada nisam doživela lično nasilje, uvek sam bila borac, uvek skakala na ulici kada vidim tuču između muškaraca i žene, tokom mojih 47 godina mnogo puta sam to videla, mrzim i ne podnosim, staću uvek , čak i vrlo voljno prijaviti policijskim organima. Ja sam jako srećna što je od rijaliti forme, gde je Ana nekakav "primer žrtve" iako se ona mnogo teško nosi sa njim. Ja sam dobar rijaliti povela spolja, ono što sam obećala da ću pokrenuti fondaciju, apsolutno hoću. Sigurna sam da ću okupiti puno ljudi koji žele da finansiraju ovu nevladinu organizaciju, povezaću se sa sigurnom kućom i gospođom Vesnom, a u budućnosti otom potom, imam u planu da čak i sama napravim jednu sigurnu kuću u Beogradu. Mislim da je krajnje vreme da se podigne glas i da se zakon hitno menja. Žene nažalost nakon silnih godina bivaju brutalno ubijene, već od početka ove godine je ubijeno devet žena u Srbiji. Mora da se zaustavi, mora da se zlostavljači sankcionišu, i ne gledaju ništa manje kao ubice i silovatelji.

Da li bi ste se udali ponovo, i da li gledajući na Anin primer i dalje verujete u ljubav?

- Evo ovako, moj brak je bio moje lično veliko razočarenje, kada je prekinut jer sam gradila nešto 27 godina, onda znate kada Vam neko sruši sneška, onda se pitate gde sam bio šta sam radio i slično. Prošla sam jednu krizu psihološku, nakon raspada porodice, ostala sam da živim sama sa decom. Međutim prošlo je vreme, odbolovala sam, za razvod braka kažu da je jedna mala smrt, koju ja mogu da potpišem svojom krvlju. Šta mogu da kažem apropo toga, da li verujem u ljubav, da ja verujem u ljubav, verujem da svako ko ne živi u kvalitetnom braku ima pravo da potraži neku osobu koja će da je voli i podržava. Nije lako naći partnera, ali je teško naći partnera pored kojeg ćete biti srećni. Ja iskreno verujem u ljubav. Primer sam živi toga, da je moguće. I kada gledam Anin primer, da ja sam sigurna da će ona naći nekog partnera koji će je ušuškati u svom zagrljaju i nadoknaditi sve ono što je ona propustila kao žena nemoćna da se sama izvuče iz zagrljaja zlostavljača.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)