NA DANAŠNJI DAN PRE 3 GODINE U SRBIJI JE REGISTROVAN PRVI ZARAŽENI: Ovo je RETROSPEKTIVA epidemije KORONE

Za tri godine od prvog zvanično zabeleženog slučaja korone u Srbiji, ovim virusom je inficirano skoro 2, 5 miliona stanovnika u našoj zemlji, a život je, nažalost, izgubilo nešto više od 17.800 ljudi. Na današnji dan 6. marta 2020. godine zvanično je saopšteno da je muškarac iz Subotice (43) prvi zaraženi koronom i od tada kreće borba.

U narednim danima nizali su se slučajevi jedan za drugim, tako je sledeći slučaj registrovan 9. marta kod kineskog državljanina, dok je prethodnog dana žena iz Lugana koja je boravila u Nišu krajem februrara, javila da ima koronu, te su odmah pronađeni i svi njeni kontakti, jer u momentu boravka, kako je tada rečeno, ona nije znala da ima virus.

Međutim, važno je napomenuti da je korona zapravo stigla u Srbiju mnogo ranije nego što smo mislili. Ispostaviće se da smo prve bolesnike imali čak dva meseca pre ovog, zvanično prvog otkrivenog slučaja na današnji dan pre tri godine.

Naime, rad srpskih naučnika s Medicinskog fakulteta objavljen 19. januara 2021. godine pokazuje da su naši eksperti posle višemesečnih analiza utvrdili da je 56-godišnji muškarac koji je umro u Srbiji 5. februara prošle godine posle teške, obostrane upale pluća zapravo bio preminuo od novog koronavirusa. Prof. dr Slobodan Savić s Medicinskog fakulteta, koji je učestvovao u istraživanju zajedno sa dr Oliverom Stojkovićem sa Instituta za sudsku medicinu i Milenkom Bogdanovićem, asistentom na Medicinskom fakultetu, rekao je tada da je takvih slučajeva verovatno bilo i ranije, ali da oni tada nisu bili potvrđeni.

Ali od tog 6. marta kreće formiranje Kriznog štaba, nabavka opreme, izolacija, zaključavanje, otvaranje kovid odeljenja, prebacivanje na kovid sistem... Od prvog vuhasnkog soja, razvijali su se i ostali, alfa, beta, delta, pa sve do omikrona koji je konačno uspeo da promeni tok epidemije.

U početku se verovalo da su zaista "dve nedelje su ključne", međutim, korona virus nam je pokazao da je mnogo agresivniji od onog kakvog lekari poznaju. Stariji, hronični bolesnici, ali i mladi i zdravi, odlazili su iz pune snage, lekare ostavljajući u čudu kako je moguće da ova boelest umesto da se zadrži na respiratornim organima krene da udara svaku slabu tačku u organizmu.

Najteža pandemija posle španske groznice

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović, u razgovoru za "Blic" kaže da još prati brojeve iz dana u dan, i da je za njega i jedan preminuli - mnogo.

- To je najteža pandemija koju smo imali zabeleženu posle španske groznice. Niko nije očekivao da će taj virus imati toliku moć i kapacitet mutiranja. Ima i drugih virusa koji imaju taj kapacitet, ali nisu ga u praksi pokazali, nije se javila pandemija tog obima u svetskim razmerama, kao kod ovog virusa. U početku je naravno bilo mnogo nejasnoća iako se znalo koji je virus, ali se nije znalo šta on sve sistemski proizvodi, pre svega se mislilo na respiratorne infekcije, a posle se videlo da je stvarao tromboze u različitim organima, pronalazio je kod čoveka onaj organ koji je najosetljiviji. Mi sada znamo o svemu tome dosta, ali prvi meseci u su bili vrlo teški - kaže profesor Tiodorović.

Protokoli o lečenju su menjali, tako da do sada imamo 13 protokola, koji su uvek usklađeni sa onim što je u svetu bilo aktuelno i šta je bilo najbolje.

- Postoji u nauci dobra komunikacija, međusobno izveštavanje, povezivanje, šta je najbolje i u dijagnostici ali i u terapiji. U svakom radu je bilo i dobrih poteza, ali i nekih grešaka. Treba reći da smo mi kao Srbija, bez obzira na sve, ipak dobro prošli sa potezima koji su mnogo značili, kao što su recimo brzo uvođenje dijagnostike, vakcinacija, među privma u Evropi, ove tri kovid bolnice su mnogo značile - kaže profesor Tiodorović.

Nedimović: Te dane nikada neću zaboraviti

Nakon 50 dana epidemije, Niš, grad sa nešto manje od 200.000 stanovnika, bio je na najvećem udaru, tako je početkom aprila 2020. odjeknula vest da je korona ušla u dom za stare.

Branislav Nedmović, koji je tada bio ministar u Vladi Srbije došao je u Niš kao deo tima. U razgovoru za "Blic" priseća se tih dana, koje, kako kaže - neće zaboraviti.

- Ljudi sada ne razmišljaju o koroni jer je najgore prošlo, ali verujem da smo svi mi svesni da je iza nas jedan težak period u kome se Srbija dobro znašla. Nikada neću zaboraviti te dane. Bilo je teško, opasno, ali jedino što smo znali je da moramo pomoći stanovništvu - priseća se Nedimović.

Naime, u Nišu se desio propust kada je korona ušla u Gerontološki centar te je bilo potrebno zaustaviti dalje širenje virusa među korosnicima.

- Prvi problem, sećam se, postojao je što se nije kvalitetno komuniciralo sa javnošću, pre svega mislim ne samo sa medijima nego i sa Nišlijama, jer nisu znali u svakom trenutku šta se dešava. Najveći problem je što je 200 ljudi iz Gerontološkog centra, kao i iz Doma za stare "Eskulap", bilo smešteno u Klinički centar. Došli smo u situaciju da imamo svega 70 slobodnih postelja od 970. I to je pretilo da sruši zdravstveni sistem čitavog Niša, a isto tako imali smo skoro napunjene privremene bolnice. Napornim radom, ozbiljnošću, uspeli smo da za kratko vreme izvučemo maksimum i stanje stavimo pod kontrolom - kaže Nedimović za "Blic" i dodaje da su posle usledile i druge borbe, iz kojih smo izašli jači i snažniji, sa ogromnim iskustvom, misleći na na zemlju generalno.

Nažalost, prvi je život izgubio otac novinara "Blica" Branka Janačkovića, koji je preminuo 9. aprila 2020. godine.

Vakcine donele olakšanje

Srbija je među prvim zemljama koja je nabavila vakcine. Prve vakcine stigle su još decembra meseca 2020. za rizične grupe, ali i prioritete, ali već u januaru dopremljena je veća količina kada je počela i masovnija vakcinacija, pa je lista prioriteta proširena i počelo je iskazivanje interesovanja za vakcinaciju.

- Kada su stigle vakcine i kada je narod masovno pristupio tome, tada je već postalo malo drugačije. Mi smo imali u samom početku dobar odaziv, i dobre rezulatate, ali to je bilo kratkog daha što je karekteristika našeg mentaliteta, različitih stavova... Ali opet smo imali jedno prokužavanje i stekli imunitet i možemo da kažemo da smo u 2023.godinu ušli daleko stabilnije nego u prethodnom periodu. Nismo očekivali da će to trajati tako dugo, uvek ide po nekoliko meseci, eventualno do šest meseci. Ovde se radilo o nečemu što je mnogo drugačije, što su mutacije bile takve kakve jesu - objašnjava prof. dr Bransilav Tiodorović.

Epidemija još nije odjavljena

Kako dodaje, delta soj je bio najagresivniji, ali sa omikronom je sve postalo slabije, a mi otporniji. Danas, za većinu stanovništva, korona je bezopasna. Takođe, profesor podseća da epidemija nije gotova zvanično, i da kod ljudi slabog imuniteta i sa nekom pridruženom bolešću, mogu nastati komplikacije.

Podsetimo, Srbija je takođe, prva zemlja u svetu koja je dobila novi lek za lečenje korona virusa, koji je razvila američka kompanija "Fajzer", ali i lek kompanije MSD - monlupiravir.

Postkovid kao zaostavština

Kardiovaskularne bolesti, umor, zamaranje, demencija, oslabljena koncetracija, opadanje kose, svi ovi simptomi mogu se dovesti u vezu sa postkovidom.

- Sa postkovidom mnogi se susreću svakodnevno, tako da ćemo o koroni i onome što je ostalo posle nje govoriti i u narednim godinama - zaključuje profesor Tiodorović.

Koga smo izgubili u kovidu

U Srbiji je od početka epidemije od posledica zaražavanja kovidom do danas umrlo više od 17.800 ljudi. Među preminulima ima ljudi svih generacija, lekara, kao i javnih ličnosti. Neki od njih su Lane Gutović, Ivan Bekjarev, Predrag Živković Tozovac, Vlasta Velisavljević, Đorđe Balašević, patrijarh Irinej, mitropolit Amfilohije Radović...

(Espreso / Blic, Ivana Anđelković)