"PADAJU ZABRANE, NE DA SE NOVAC", A TO NIJE NAJGORE! Espreso saznaje sve o ekonomskom nasilju nad ženama u Srbiji

Ekonomsko nasilje je vrsta partnerskog nasilja o kom se u Srbiji retko govori. Žrtve, svedoci ali i državni organi neretko imaju potoškoće da ga prepoznaju.

Sigurno ste nekada čuli u svom okruženju da suprug ne dozvoljava supruzi da se zaposli, da joj uskraćuje novac ili ne dozvoljava da raspolaže sa zajedničkim sredstvima.

Ovo su samo neki od primera ekonomskog nasilja koje pored seksualnog, fizičkog i psihičkog zlostavljanja, spada u opšti pojam rodno zasnovanog nasilja.

Vidovi ekonomskog nasilja su brojni, a jedna od posledica je gubitak samostalnosti i potpuna ekonomska zavisnost od nasilnika.

O tome kako prepoznati ekonomsko nasilje i šta preduzeti, razgovarali smo sa Anjom Zečević, socijalnom radnicom iz Autonomnog ženskog centra koja nam je otkrila čime se sve služe počinioci i kako žrtve mogu izaći iz "začaranog kruga".

- Ekonomsko nasilje je vid naslija u kome se osoba kontroliše i sprečava pristup finasijskim sredstvima, uskaćuje mogućnost sticanja novca, napredovanja, nezavisnosti u odlučivanju i raspodeli svog i zajedničkog novca. Cilj počinioca nasilja jeste izolacija partnerke ili članice porodice, kontrola, narušavanje samopuzdanja i sigurnosti, kao i sticanje nezavisnosti i napuštanje nasilnog odnosa. Žene koje su preživele ekonomsko nasilje imaju poteškoće da raspolažu novcem, teže nalaze zaposlenje zato što su dugo bile van tržišta rada, nemaju samopuzdanje u sebe i sumnjaju u svoje sposobnonsti, objašnjava Anja Zečević za Espreso.

Ovaj vid nasilja podrazumeva kontrolu nad mogućnošću žene da stiče i koristi ekonomske resurse čime se stvara pretnja po njenu samostalnost i ekonomsku sigurnost. Pokazatelji ekonomskog nasilja su brojni i žrtvu mogu u potpunosti izolovati.

- Može biti da nasilni partner ili član porodice zabranjuje školovanje- bilo kao direktna zabrana ili na prefiidan način što pravi scene pred ispit, tad dovodi goste kada se pripremaju ispiti, traži pomoć oko posla pred ispitni rok, uplaćuje putovanja i slično. Zatim zabrana raspolaganja zaradom i pravdanje svakog dinara koji je potrošen bilo da on daje novac ili sopstvenu platu da pravda. Takođe su pokazatelji zabrana zapošljavanja ili uznemiravanje na radnom mestu, sprečavanje odlaska na posao i primoravanje da napusti posao, ili uznemiravanje kolega ili korisnika namerno prijavljivanje i uvlačenje u sudske postupke kako bi morala da izlazi sa posla i dobila otkaz posle nekog vremena, napominje naša sagovornica i dodaje:

- Drugi pokazatelji su i davenje nedovoljne količine novca za potrebe porodice i zahtevanje da se spremi zahtevano jelo za nerealnu sumu novca i slično. Primećujemo i da nasilnici nagovraju žene da podižu kredite na svoje ime, a onda ne plaćaju rate, da ukoliko se nekretnina vodi na ženino ime, namerno ne isplaćuju račune i komunalne troškove kako bi uplala u dugove, postupke izvršenje i ostale sudske procese. Možemo prepoznati i kroz koontrolisanje bankovnih računa, nedavanje informacija o kućnom budžetu i zabrana pristupa istom, kao i zahtevi da sva imovina vodi na partnerovo ime.

Direktna posledica je ekonomska zavisnost. Istraživanja su pokazala da je upravo to najveća prepreka za izlazak iz nasilnog odnosa.

- Nemogućnost sticanje finasijske nezavisnosti i izlaska iz situacije nasilja, odnosno postavljnje u zavisan položaj. Posebno su u težoj situaciji žene sa maloletnom decom. Ovaj oblik nasilja često dovodi žene u siromaštvo, dugovanja i stvaranja dodatnih finasijskih problema koji su jako opterećujući. Takođe, često su van tržišta dugo ili nemaju radno iskustvo, te se teže uključuju u tržište rada, čak i kada imaju visoko obrazovanje, ističe Anja Zečević.

Da li ekonomsko nasilje prate i drugi oblici zlostavljanja?

Ekonomsko nasilje često prate i drugi oblici nasilja. Na taj način nasilnik stvara obruč oko žrtve koja sve više pada u podređen položaj.

- Svako nasilje počinje sa psihološkim nasiljem gde se prvo ispoljava ljubomora, omalovažavanje, nepoštovanje i nevrednovanje partnerke. Cilj jeste da se partnerka stavi u zavisan položaj, odnosno kontrola. Kontrola se postiže psihološkim i ekonomskim nasiljem. Primećujemo da ponavljanjem ciklusa nasilja da se pored psihološkog nasilja, nasilnik koristi druge taktike i vrste nasilja- ekonomsko, fizičko, seksualno nasilje i drugo, rekla je za Espreso socijalna radnica Anja Zečević.

Ekonomsko nasilje često prolazi "ispod radara" u našoj zemlji jer okolina ne vidi fizičke posledice na žrtvi.

Ali, ovaj vid zlostavljanja može indirektno uticati na ženino psihološko i fizičko zdravlje. Kao posledica ugroženog psihološkog zdravlja javljaju se anksioznost, hroničan stres, povećan rizik od depresije, zdravstveni problemi usled neadekvatne ishrane i dr.

Ove posledice se ne odnose samo na žrtve koje ostaju u nasilnim odnosima, već i na one koje su napustile nasilnika ali se bore da život povrate pod svoju kontrolu i neretko jedva sastavljaju kraj sa krajem zbog nedovoljnih resursa. Žive u siromaštvu, postaju zavisne od pomoći države ili postaju beskućnice.

Kome se mogu obratiti žrtve ekonomskog nasilja?

U poslednjih dvadeset godina učinjen je značajan iskorak na polju sankcionisanja porodičnog nasilja. Međutim, postojeći zakonodavni okvir ovaj problem čini gotovo nevidljivim.

Zato se nameće pitanje - kome se mogu obratiti žene koje trpe ekonomsko nasilje u Srbiji?

- Žene se mogu obatiti ženskim organizacija kako bi sa njima napravile bezbednosi plan pre nego što prijave nasilje i kako bi im dale smernice na koji način da prikupe dokaze. Spisak organizacije se načazi na sajtu Mreža žena protiv nasilja. SOS telefon Autonomnog ženskog centra je 0800 100 007 i dostupan je svakog radnog dana od 10 do 20 časova. Takođe, žene zajedno sa prikuplljeni dokazima, kao što su preteće poruke i poruke u kojima piše da žena ne sme da podiže novac i slično da se obrati centru za socijalni tad radi pravaljenja plana usluga i preduzimanje mera iz nadelžnosti. Žene se mogu obrati I centru za socijalni rad radi dobijanje materijalne pomoći,ukoliko ispunjavaju propisanje uslove, kao što su novačana socijalna pomoć, jednokratna novačana pomoć, stalne novčane pomoć za žrtve nasilja(postoji samo u gradu Beogradu) , dečiji dodatak i slično, navodi za Espreso Anja Zečević iz Autonomnog ženskog centra i dodaje da je program zapošljavanje žena koje su preživele nasilje je incirala zamenica Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.

- Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu je inicirala program zapošljavanja žrtva nasilja, koji se primenjuje je od marta 2020. na teritoriji Drugog OJT. U ovom programu učestvuju zamenica tužioca koja vodi mesečne sastanke, Nacionalna služba koja sprovodi glavne aktivnosti posredovanja pri zapošljavanju i edukacije namenjene prekvalifikaciji i dokvalifikaciji. Centri za socijalni rad i Autonomni ženski centar informišu žene o ovom programu i upućuju žene na Nacionalnu službu za zapošljavanje.Više javno tužilaštvo i Autonomni ženski centar su inicirali da se ovaj program zapošljavanja primeni i na ostala javna tužilaštva u Beogradu, na teritorija svih 17 beogradskih opština, što se primenjuje od januara 2023. godine, poručuje sagovornica.

Izlaz iz "začaranog kruga" postoji, a kako navodi naša sagovornica neophodna je podrška ženama na mnogim poljima.

- Potrebna je kontunuirana podrška, psihosocijalna podrška, podrška u stvaranju socijalne mreže koja bi mogla biti podrška, podrška kroz programe prekavalifikacije, dokvalifikacije, posredovanje u zapošljavanju i pre svega u osnaživanju da žene ostavre samostalnost i povrate samopuzdanje, istakla je Anja Zečević za Espreso.

Zašto je Balkan slep pred ekonomskim nasiljem nad ženama?

Ekonomsko nasilje nad ženama u Srbiji i regionu široko je rasprostranjeno, a često prolazi nezapaženo. Razlog se, između ostalog, može naći u patrijarhalnom vaspitanju zbog kojeg naše društvo teže prepoznaje ovaj vid nasilja.

- Autonomni ženski centar govori o nasilju već godinama i apeluje na rizike, ali se čini da I dalje moramo da pričamo zašto žene ostaju u nasilju, da je i jedan šamar nasilje. Posebno zbog patrijahalnog vaspitanja ovo društvo teže prepoznanje ekonomsko nasilje, jer se smatra da je normalno da se muškarac pita za sve, da on nasleđuje imovinu, da raspolaže novcem. Nasilju dodatno doprinose i nametnute rodne uloge, uloge koje patrijahalno društvo nameće da šta žene moraju da rade, a muškarci imaju pravo. Zato je potrebno da se govori o nasilju i razbijaju rodne uloge i patrijahalno vaspitanje, zaključuje Anja Zečević za Espreso.

(Espreso)